Ових дана влада Мађарске јавно је озваничила да изградња „Јужног тока“ има потпуни приоритет и пуну подршку Будимпеште у односу на „Набуко“, што је дијаметрално супротно у односу на некадашње изјаве премијера Орбана и његових најближих сарадника док су били у опозицији.

Вујић: Још пре истека фамозних „сто дана“, актуелна мађарска влада почела је, а потом све учесталије наставила, да мења обећања у односу на она која је заступала у кампањи пред априлске парламентарне изборе које је ултрадесничарски Фидес Виктора Орбана двотрећински добио. Најновији заокрет тиче се руског „Гаспрома“. Ових дана влада Мађарске јавно је озваничила да изградња „Јужног тока“ има потпуни приоритет и пуну подршку Будимпеште у односу на „Набуко“, што је дијаметрално супротно у односу на некадашње изјаве премијера Орбана и његових најближих сарадника док су били у опозицији. На слици: Мађарски националиста и актуелни премијер Виктор орбан. Коме је окренуо леђа?

Још пре истека фамозних „сто дана“, актуелна мађарска влада почела је (а потом све учесталије наставила) да мења обећања у односу на она која је заступала у кампањи пред априлске парламентарне изборе (које је ултрадесничарски Фидес Виктора Орбана двотрећински добио). Најновији заокрет (и то за 180 степени) тиче се руског „Гаспрома“. Ових дана влада Мађарске јавно је озваничила да изградња „Јужног тока“ има потпуни приоритет и пуну подршку Будимпеште у односу на „Набуко“, што је дијаметрално супротно у односу на некадашње изјаве премијера Орбана и његових најближих сарадника док су били у опозицији (када нису бирали средства да руски гасовод елиминишу по сваку цену и приоритет обезбеде унијском).

Промену „става“ о „Јужном току“ популиста Орбан амнестичним манипулацијама мњења скарајнуо је од већег дела јавности, али његов гест нова је парадигма врхунске непринципијелности.

Кратко ћемо подсетити на хронологију која је претходила.

У ЕПИЦЕНТРУ ЕНЕРГЕТСКОГ РАТА

Наговештај из 2008. године да ће почетак изградње алтернативног гасовода „Набуко“, који би проширио изворе снабдевања Европе и смањио зависност од испорука из Русије бар две године (сада већ четири!) каснити, догађај на Волстриту само је потврдио. Пројекат чији су лобисти ЕУ и САД, и који је од ове године требао да повеже Ерзурум у Турској са Баумгартеном у Аустрији, увелико је запао у – „кризу“ капитала. Додатну тешкоћу створило је и то што производњу и постављање цеви на својој територији морају да (су)финансирају земље кроз које гасовод пролази! Држава има шест, дужина гасовода (који ће транспортовати гас из Грузије, Азербејџана и Ирака) износи 3.300 километара, капацитет 31 милијарда кубних метара годишње, а трошак већ након прве студије изводљивости порастао је са планираних 8 на 11 милијарди евра!

Наговештај из 2008. године да ће почетак изградње алтернативног гасовода „Набуко“, који би проширио изворе снабдевања Европе и смањио зависност од испорука из Русије бар две године (сада већ четири!) каснити, догађај на Волстриту само је потврдио. Пројекат чији су лобисти ЕУ и САД, и који је од ове године требао да повеже Ерзурум у Турској са Баумгартеном у Аустрији, увелико је запао у – „кризу“ капитала.

Други пројекат, руски „Јужни ток“, уместо да сматрају пројектом који ће побољшати европску економску безбедност, заговорници „Набука“ третирају конкуренцијом коју, не само да из трке треба избацити, већ уништити. По сваку цену! Прва цев „Јужног тока“, који ће гас транспортовати из Краснодарске области, постављена је ове године. Гасовод вредан 10 милијарди евра требало би да буде завршен до 2013. године. Само до бугарског града Варне (у коју ће стићи испод Црног мора), већ ће имати 900 „руских“ километара. Одатле ће се рачвати у два крака. Један према Грчкој и Италији, а други ка Србији, Мађарској и Словенији и, поново Италији. Капацитета истог као и „Набуко“, али с две предности у односу на њега. Одлучујуће. За реализацију нису потребне инвестиције са стране. Новац „Гаспрома“ и ЕНИ-ја омогућује да се пројекат реализује самостално. Биће, дакле, знатно раније урађен од гасовода „Набуко“!

И ту почињу проблеми земаља које су учесници у оба пројекта! Мађарска је једна од њих. Будимпешта се нашла у (епи)центру све драматичније стратешке утакмице која је тада почела да се игра на енергетској сцени Европе. После дешавања на Кавказу ЕУ је максимално стала иза пројекта „Набуко“ и од својих чланица (међу којима је и Мађарска) експлицитно је тражила да приоритет дају унијском пројекту. Сједињене Америчке Државе ишле су још даље. Све гласније су инсистирале на потпуном одустајању од „Јужног тока“! У почетку су „саветовале“, а касније увелико – „претиле“! Будимпешта се (не)очекивано нашла у геополитичкој вртешци. Упркос „сугестијама“ из Вашингтона да Мађарска одмах прекине преговоре с Русијом о новом гасоводу, социјалистичка влада Ференца Ђурчања (која је међу првима потписала и међудржавни споразум о његовој изградњи!), одбила је да то учини! И активиран је амерички „арсенал“ притисака, уцена, претњи…!

„Мађарска неће ни одложити, нити суспендовати преговоре с Русијом око реализације пројекта Јужни ток, упркос све чешћим сугестијама Вашингтона да то учини. Нема разлога за то, а и међудржавни уговор већ је потписан и ратификован. Снабдевање државе енергентима не сме да буде део геополитичке игре великих, већ треба да зависи од техничких, технолошких и финансијских услова“ – рекао је тадашњи Државни секретар у Министарству националног развоја и привреде Мађарске Абел Гарамхеђи.

Он је поновио да Будимпешта, поред примарног интереса за „Јужни ток“, у плану, али другом, има и алтернативни гасовод „Набуко“, уз опаску да је врло вероватно да ће први знатно пре бити готов!

ГУРАЊЕ НАБУКА

Челник тада опозиционог Фидеса, Виктор Орбан, задужен за западне „послове“ у Мађарској, управо се био вратио из вишедневне посете САД-у (био је гост Џорџа Буша Старијег и Арнолда Шварценегера) и одмах је (за)почео са применом добијених америчких „упутстава за домаћу употребу“! И „операција“ рушења Ђурчања је кренула. Уз помоћ некадашњег коалиционог партнера у власти Мађарског демократског форума (на овогодишњим парламентарним изборима није прешао цензус од 5 одсто), Орбан је иницирао гласање о распуштању актуелног сазива парламента Мађарске. Предлог о самораспуштању, 15. септембра 2008. године, подржао је 171 посланик, против је гласало 204! Орбановом Фидесу спочитавају и „логистику“ протестног митинга два дана касније на Кошутовом тргу, када су лидери „Форума за промену система“ и „Мађарског националног одбора 2006“ тражили оставку премијера Ђурчања, формирање „националне владе“ и освешћивање већине грађана „просјачке Мађарске“. Традиционално, највећи притисак Ђурчањ доживљава 23. октобра, на празник обележавања Мађарске револуције из 1956. године. Митинзи и контрамитинзи присталица Нађа и Кадара показују да и после 52 године идеолошки сукоб не јењава. Удружени с остатком крајње деснице Фидес и МДФ поменуте протесте још више распирују и критичну масу незадовољника придобијају за своје циљеве. Овог пута примарни циљ им је био да по сваку цену „прогурају Набуко“.

Чашу незадовољства Запада, Ђурчањи је напунио одлуком да половином 2008. године, уместо америчких ратних авиона Ф-16, купи шведске „Грипене“, а прелио предношћу руског гасовода над унијским! Показало се да је немогуће прекинути цев коју су заједнички "сковали" Путин и Ђурчањи. На слици: Председници влада Русије и Мађарске, Владимир Путин и Ференц Ђурчањи на фестивалу у Саранску (Република Мордивија у Русији) 2007. године. Фото: www.e-mordovia.ru

„Мађарска неће ни одложити, нити суспендовати преговоре с Русијом око реализације пројекта Јужни ток, упркос све чешћим сугестијама Вашингтона да то учини. Нема разлога за то, а и међудржавни уговор већ је потписан и ратификован. Снабдевање државе енергентима не сме да буде део геополитичке игре великих, већ треба да зависи од техничких, технолошких и финансијских услова“ – рекао је тадашњи Државни секретар у Министарству националног развоја и привреде Мађарске Абел Гарамхеђи. Он је поновио да Будимпешта, поред примарног интереса за „Јужни ток“, у плану, али другом, има и алтернативни гасовод „Набуко“. Уз опаску да је врло вероватно да ће први знатно пре бити готов!

Притисци Орбановог Фидеса на социјалисте, међутим, постају све јачи. Паралелно, и претње Запада све чешће! Трећу годину заредом Ђурчањ им је био стална „мета“. И то од последњег сусрета с америчким председник Бушом Млађим у Будимпешти, у октобру 2005. године. Перманентно од тада „ради против интереса САД-а у Мађарској (!), пренето му је. Чашу незадовољства напунио је одлуком да половином 2008. године, уместо америчких ратних авиона Ф-16, купи шведске „Грипене“, а прелио предношћу руског гасовода над унијским!

Последње „упозорење“ Ђурчању је тада стигло са тек завршеног Међународног конгреса о енергији у Будимпешти у организацији „Фридом хауса“. Амбасадорка САД-а у Мађарској Ејприл Фоли истакла је да би Мађарска након руско-грузијског конфликта требало „дубоко да размисли“ о наставку преговора везаних за изградњу „Јужног тока“.

Амбасадорка САД-а у Мађарској Ејприл Фоли истакла је да би Мађарска након руско-грузијског конфликта требало „дубоко да размисли“ о наставку преговора везаних за изградњу „Јужног тока“.

„Препоручила бих јој да се као и остале чланице ЕУ, потпуно посвети будућем пројекту Набуко“, рекла је Фолијева, док је Гарамхеђи указао на неприхватљивост америчке препоруке, „која директно штети интересима Мађарске“.

Фолијева је још навела да Белој кући још није стигло никакво образложење званичне Будимпеште зашто није учествовала у кажњавању Русије због акције у Грузији, иако је Вашингтон то тражио (мада саме САД нису предвиделе никакве санкције).

БЕЗБЕДНО СНАБДЕВАЊЕ ЕНЕРГИЈОМ

Абел Гармхеђи (бивши  Државни секретар у Министарству националног развоја и привреде Мађарске)

„Изјава америчке амбасадорке је недопустиво мешање у унутрашње послове Мађарске. Сједињене Америчке Државе не испоручују гас Мађарској, не компензују мађарске потрошаче због сталног поскупљења тог енергента, нити јој помажу у безбедном снабдевању енергијом“

„Изјава америчке амбасадорке је недопустиво мешање у унутрашње послове Мађарске. Сједињене Америчке Државе не испоручују гас Мађарској, не компензују мађарске потрошаче због сталног поскупљења тог енергента, нити јој помажу у безбедном снабдевању енергијом“ – наставио је да коментарише Гарамхеђи. Он се запитао: зашто сличан захтев није упутио тадашњи амерички амбасадор у Риму, подсећајући да је у главном граду Италије управо у то време боравио потпредседник САД-а Дик Чејни и ниједном речју није поменуо „Јужни ток“!

„Поменути пројекат, сем тога, није само руски, већ представља заједничку ивестицију Гаспрома и италијанског конзорцијума ЕНИ, с већинским државним капиталом… Остаћемо упорни. Видећемо докле ће нас таква доследност довести“, завршио је брифинг тадашњи Државни секретар Абел Гарамхеђи.

Најјачи удар представници конзорцијума за изградњу гасовода од Турске до Беча направили су 26. и 27. јануара прошле, 2009. године, у Будимпешти. Дводневна конференција на Кошутовом тргу тада је дефинитивно потврдила да – изградњу 3.300 километара дугачког унијског гасовода – нема ко да плати. И још један, нови промашај. Да „Набуко“ постоји само у главама европских бирократа у Бриселу, сматрао је и енергетски аналитичар у Савету ЕУ Пјер Ноел, „јер они мисле да могу направити гасовод кроз који ће гас одмах да потече. Пројекат је, што је преседан, направљен без иједног претходно склопљеног уговора за експлоатацију гаса у централноазијским државама“!

Дводневна конференција на Кошутовом тргу тада је дефинитивно потврдила да – изградњу 3.300 километара дугачког унијског гасовода – нема ко да плати.

Да „Набуко“ постоји само у главама европских бирократа у Бриселу, сматрао је и енергетски аналитичар у Савету ЕУ Пјер Ноел.

И Москва је учесницима самита тада поставила исто питање. Чији гас заправо „Набуко“ намерава да транспортује? Одакле ће гасовод да се пуни? Највећи део резерви гаса централноазијских земаља обећан је Русији дугорочним споразумима (на 20 година), а уговори су засновани на претпостављеним, а не на доказаним резервама гаса. Уз то, многе од тих земаља већ имају уговоре с Кином, и са Индијом, а гаса чак и кад би се потврдиле претпостављене резерве – нема ни приближно толико!

На конференцији у Будимпешти тада је потврђено да годишњи капацитет треба да износи 31 милијарду кубних метара гаса, али је врло тихо саопштено да још ниједна од шест компанија из конзорцијума није осигурала – ниједно налазиште гаса! Штавише, и до јуче готово сигурно налазиште у Азербејџану, Ша Дениз, чији је капацитет око 8,5 милијарди кубних метара гаса, доведено је у питање за „Набуко“ јер је у игру ушао један моћни италијанско-грчко-турски конзорцијум који жели да га купи.

У Москви врло добро знају да гаса за оба гасовода – „Јужни ток“ и „Набуко“ – нема! Односно, да ће онај ко направи први гасовод, практично ставити катанац на онај други. А почетак градње и једног и другог предвиђен је био готово истовремено, у првом кварталу ове године. Чак су и оба требала да стартују с радом у 2014. години! Градња „Јужног тока“ је поодмакла, „Набука“ још није ни почела.

Истовремено, у игру око Азербејџана ушла је и Русија, која је преко својих емисара послала сигнал режиму у Бакуу да би давање налазишта „Гаспрому“ Москва наградила договором о Нагорно-Карабаху, региону у Азербејџану под контролом Јермена. У Москви врло добро знају да гаса за оба гасовода – „Јужни ток“ и „Набуко“ – нема! Односно, да ће онај ко направи први гасовод, практично ставити катанац на онај други. А почетак градње и једног и другог предвиђен је био готово истовремено, у првом кварталу ове године. Чак су и оба требала да стартују с радом у 2014. години! Градња „Јужног тока“ је поодмакла, „Набука“ још није ни почела.

ЗАОКРЕТ ОД 180 СТЕПЕНИ

Видевши данашњу, „измењену“ ситуацију на терену, актуелна влада Виктора Орбана експресно је погазила дато обећање бирачима пре непуних пола године. Потпуно је променила став о „Јужном току“ од оног који је имала док је била у опозицији. Подршку руском гасоводу потврдило је Министарство за национални развој, а такву могућност нешто раније наговестио је и нови-стари шеф дипломатије Јанош Мартоњи, што је био буран повод донедавно владајућој Мађарској социјалистичкој партији (МСП) да коалицију Савеза демократске омладине (Фидес) и сателитске Хришћанско-демократске народне партије (КДНП) назове „крајње издајничком“.

„Мађарска је заинтересована да садашњи једнострани систем снабдевања гасом замени новим из више извора. Због тога влада Виктора Орбана првенствено подржава „Јужни ток“, али не одустаје ни од „Набука“, односно њиховог повезивања на мађарској територији“! – навео је недавно један од надлежних функционера у поменутом „мега“ министарству. Према његовом мишљењу, највећа предност „Јужног тока“ је што ће руски гас моћи да стиже у земљу мимоилазећи Украјину, с којом Русија има чест спор, а на чије решење Будимпешта практично не може да утиче. „Јужни ток“ је због тога, наведено је даље, за Мађаре не само нови гасовод, већ омогућава изградњу још једног складишта гаса (највероватније на истоку државе, у жупанији Бекеш, недалеко од насеља Пустафелдвар) и представља могући извор добре додатне зараде од – транзита!

„Јужни ток“ је због тога, наведено је даље, за Мађаре не само нови гасовод, већ омогућава изградњу још једног складишта гаса – највероватније на истоку државе, у жупанији Бекеш, недалеко од насеља Пустафелдвар – и представља могући извор добре додатне зараде од – транзита!

Поводом најновијег Орбановог заокрета од 180 степени (једног у низу), МСП је ултрадесничарску Фидесову владу која у овом тренутку води Мађарску назвао „издајничком без преседана“! Социјалисти су објавили саопштење од пет тачака у којем су истакли да све што је речено у предизборној кампањи била „ноторна лаж“ фидесоваца и демохришћана, која је већ у прва три месеца Орбанове једнопартијске „виктатуре“ нанела велику штету Мађарској и њеној привреди. По питању, конкретно „Јужног тока“, тадашња опозиција с Виктором Орбаном на челу, каже се у саопштењу социјалиста, учинила је све што је било у њеној моћи (и уз бриселску и вашингтонску подршку) да минира руски пројекат! Успорена реализација донела је знатне материјално-финансијске губитке. Мађарској страни, не руској. Јер, „Гаспром“ није чекао аранжман с Мађарском нафтном компанијом (МОЛ). МОЛ је чекао. „Гаспром“ није чекао ни на аранжмане око формирања мешовитих предузећа који ће реализовати изградњу „Јужног тока“. Чекала их је Мађарска развојна банка.

Магазин “Печат”, 1. 9. 2010.