Да ли време и околности иду на руку Демократској странци Србије? Да, тако се чини. Поготово дугорочно гледано. Међутим, јако је тешко одговорити који рок подразумева то „дугорочно“. Две године? Три? Четири? Пет? Такође, велико је питање на који начин ће ДСС капитализовати корист од тога што јој време и околности иду на руку? Нажалост, изгледније је, из низа разлога, да ДСС неће успети да извуче велику корист из тога што јој, чак и краткорочно, време даје за право. Најсвежији пример је да је потврду исправности своје одлуке да у Скупштини не гласа за тзв. Одлуку о КиМ, после става МСП, ДСС добила свега неколико дана после, а добија и дан данас. Међутим, нико из медија није (нити ће) похвалио ДСС или указао на то да је ДСС била у праву. Медији су сасвим у рукама странаца и режима, и стварност се креира и изврће тако да ни виспренији грађани више не могу да сагледају истину. Да се вратимо првом питању. Да, заиста, време и околности иду на руку ДСС-у, време даје за право ДСС-у, показује се да је ДСС у многим стварима била и јесте у праву, да је на време упозоравала, предлагала…Али проблем је у томе што то може да сазна веома мало грађана. Стога је тврдња да време и околности раде за ДСС веома релативна и недовољно утемељена.
А ДСС управо рачуна и на околности и на време. Узда се у случајност дакле. Одакле та тврдња и шта она значи? Та тврдња значи да ДСС не поступа на начин адекватан странци која је угрожена и споља и изнутра. Најбољи и најсвежији пример за угроженост изнутра је одлука доскорашњих првих људи ДСС из општине Бела Црква (међу којима је и бивши посланик Иван Јосимов) да напусте ДСС, формирају тзв. групу грађана и своју срећу окушају у Унији региона. Ово, зна се из медија, није усамљен случај (сетимо се Сремске Митровице, нпр.). Устврдићу да ДСС изнутра угрожавају и многи „спавачи“ којима се, из различитих разлога, не исплати да напуштају Странку (за разлику од великог приживаљшчика Шормаза). Споља, ДСС угрожавају и режим и углавном лажне опозиционе странке, али и странке са којима ДСС сарађује, попут НС, која је, као и сваки вешти паразит, када је закључила да су исцрпљени ресурси домаћина, пронашла новог, СНС. Режиму и странкама које га чине, пре свега ДС-у, ДСС је трн у оку, не само ове две године колико није на власти, већ од настанка. На ЛДП нећу трошити речи. СНС је осим радикалских покупио и гро чланства и гласача ДСС-а. Још важније, споља, ДСС-у о глави раде странци, предвођени Американцима, Британцима, Немцима… Јасно је да је ДСС на великим искушењима и да је веома угроженa. Да се вратим на тврдњу да ДСС не поступа на начин одговарајући једној тако угроженој странци, странци која је из потпуне власти прешла у потпуну опозицију. Притом, то није тајна, то и врапци знају, ДСС није никада била најсветлији пример добро организоване странке.
ДСС-у о глави раде странци, предвођени Американцима, Британцима, Немцима…
Јасно је да је ДСС на великим искушењима и да је веома угроженa.
Пример први: ДСС не води рачуна о ономе што је рекао француски филозоф Алексис де Токвил: „Лажна, али јасно исказана мисао, чешће завлада светом – него истинита али сложена идеја“, али о томе ћу говорити касније.
Пример други: ДСС је 14. фебруара одржала превремену Скупштину странке. Степен угрожености је и тада био исти. То је била прилика да ДСС на унутарстраначком плану повуче неке драстичније потезе и да ојача своју структуру у погледу организованости, ефикасности, одговорности… Прилика је пропуштена. Да се разумемо, ја волим ДСС, ту сам од почетка, па чак и пре почетка (две године у ДС), укупно двадесет година и остаћу до краја, а надам се да краја неће бити, нисам незадовољан својим положајем у ДСС, дакле, желим да ДСС опстане а не да нас угасе. Међутим, не сматрам да ДСС треба да се узда у околности и време. Сви ми у ДСС-у смо, у овим приликама, задовољни што уопште постојимо, што преживљавамо упркос свему. Али, то није довољно. Морамо бити активнији, морамо довести организацију Странке на ниво потребан за изборе. Морамо предузети неке драстичне политичке кораке. МОРАМО.
Које кораке?
Прво, оне унутарстраначке, о чему сам већ горе говорио. Позитивне промене које су се догодиле у ДСС-у током 2009. године ( неки нови људи и органи) и које су настављене Скупштином ДСС, нису довољне.
ДСС мора предузети неке драстичне кораке у својој политици… Али шта ја то драстично предлажем?
Драстично је то што се морамо изјаснити као странка која се противи уласку у ЕУ.
Да се вратимо традицији од пре Другог светског рата када је држава стајала иза малих сопственика, поседника, предузетника, сељака, занатлија, рентијера, трговаца, фабриканата…
У Србији ДСС треба да буде препознат као највећи противник америчком империјализму, да буде препознат као антиамеричка странка.
И најважније и најдрастичније: ДСС мора показати и доказати, да више није и да неће бити део оваквог политичког естаблишмента.
Ово тим више јер ДСС себе препознаје као антисистемску странку, a под тим подразумевам да се препознаје као странка која је против овог система, система овог марионетског, квислиншког и издајничког режима.
Друго, ДСС мора предузети неке (наоко) драстичне кораке у својој политици. Део тога сам помињао у свом чланку на овом сајту „Јесен стиже...“. Део тих корака је и јасно дефинисање и артикулисање неких политичких питања. У том чланку сам помињао однос према ЕУ, према СНС, према одговорности за тајкунизацију Србије…Али шта ја то драстично предлажем? Драстично је то што се морамо изјаснити као странка која се противи уласку у ЕУ (уосталом евронаркотик који режимски наркодилери и макрои дилују сопственом народу све слабије делује). Драстично је то што се морамо заложити за преиспитивање свих приватизација и за поништавање свих оних криминалних и противзаконитих. Без обзира што је то и услов за улазак у ЕУ, морамо се много јаче и гласније заложити за реституцију (денационализацију) јер смо и сачинили два предлога тог закона. Морамо тражити да се тајкуни одуже својој домовини (добровољно или не) враћајући пола свог богатства народу (ако то могу Гејтс, Бафет и још 40 њих у САД, могу и ови наши). Уместо наставка тајкунизације државе, ДСС се као странка десне оријентације мора заложити да мало предузетништво буде најснажније подржано и да буде приоритет. Да се вратимо традицији од пре Другог светског рата када је држава стајала иза малих сопственика, поседника, предузетника, сељака, занатлија, рентијера, трговаца, фабриканата…У Србији ДСС треба да буде препознат као највећи противник америчком империјализму, да буде препознат као антиамеричка странка (не странка против америчког народа, већ против америчке администрације). И најважније и најдрастичније ДСС мора показати и доказати, да више није и да неће бити део оваквог политичког естаблишмента. Ово тим више јер ДСС себе препознаје као антисистемску странку (а препознају је и њени непријатељи), под тим подразумевам да се препознаје као странка која је против овог система, система овог марионетског, квислиншког и издајничког режима ( да, овај режим је све то истовремено). Биће тешко спровести све ово (поготово ако се има у виду да смо имали власт бар три године-мислим на суодговорност), питање је да ли ДСС има снаге за ово и да ли то жели, али сваки почетак је тежак. Такође, ДСС нема шта да изгуби. И овако су решили или да нас униште или да нас бар спусте испод цензуса на следећим изборима. Такође је прилично извесно да нећемо бити на власти до краја овог мандата Скупштине и у наредном мандату.
Љуту траву на љуту рану.
Небојша Бакарец
ОЗНАКЕ: Демократска странка Србије
НАЈНОВИЈЕ СА БЛОГА
• Небојша Бакарец: За све вас – волим вас• Небојша Бакарец: Инвазија телокрадица
• Небојша Бакарец: Новогодишња истина – у име истине
• Небојша Бакарец: Уништавање звездарске шуме
• Небојша Бакарец: Хвала на лекцији коју сте им одржали
ГАЛЕРИЈA: С. Ј. »
ЦИТАТ
Политичка амбиција једног полуинтелектуалца управо и није политичка. Она се састоји само у томе да се човек кроз политику огради, и да на високим положајима прогосподује.
—
ПРИЈАВИТЕ СЕ НА МЕСЕЧНИ БИЛТЕН
10 коментара
Питање је времена када ће ДСС рећи да Србија не треба да уђе у ЕУ, јер је јасно да би то значило одрицање од Космета. Став по питању приватизације не сме бити толико радикалан какав предлажете, јер то уводи нестабилност и несигурност, а ДСС још увек важи као легалистичка странка. Постоји други проблем ДСС. Проблем је што ДСС МОРА да ради на јаснијем формулисању својих порука, како би се оне приближиле бирачима. Уместо сјаних анализа и програма у свакој области треба формулисати неколико јасних порука, које би онда понављали сви функционери у (веома ретким)медијским наступима.
Vrlo zanimljiv tekst gospodina Bakareca na temu DSS-a, opet. Napisao sam i poslao jedan poduzi komentar vec, cini se iste duzine kao i sam tekst na koji se odnosi, ali ne vidim da je izasao. Jel to znaci da ceka moderaciju (primetio sam da su mi komentari do sada bili objavljivani onog trenutka kad ih posaljem, pa mi je cudno), da je preveliki za objavljivanje, ili da je doslo do neke greske?
Тај Ваш коментар није стигао. Са поштовањем, уредништво сајта
Јесен ће поред ситуације око Космета обележити пре свега економске теме:
1.Поскупљења основних животних намирница
2.Реформа пензионог система
3.Приватизација Телекома
ДСС МОРА представити најширој јавности свој план, пре свега за питање пензија и Телекома. Иако знам да ДСС има програм за те области, колико то људи у Србији зна? Желео бих све и да подсетим, да је Телеком док је ДСС био на власти, био у великој експанзији, купљен је Телеком РС и инвестирано је у Црну Гору, а садашњи режим га распродаје у фингираном тендеру. Јавно мњење и водећи стручњаци(који су се мало и организовали) су против продаје и ту је велики простор за деловање за одбрану Телекома, као једне од основних полуга развоја
У том смислу, имао бих и конкретан предлог, а то је да се поред конференције за штампу понедељком, уведе и још једна, на којој би се говорило само о економским темама.
Уредно састављена запажања, али… ОВО ЈЕ ПУТ У ПАКАО! Дакле, реците то једном, или ћутите заувек (као странка). Људи, браћо по Богу, зар сте слепи код очију па не видите да нас ова власт води право у РАТ! Чему, иначе, служи политика попуштања и замајавања – “Пусти муву на браду, она хоће у уста”. Већ су кренули СЕЈМЕНИ, а ја ћу своју ДЕЦУ бранити и ВРЉИКАМА.
Gospodine Barakec, sa svim uvazavanjem, pisete na kraju teksta: “Takodje je prilicno izvesno da necemo biti na vlasti do kraja ovog mandata Skupstine i u narednom mandatu’.
Ovo zaista ne mogu da shvatim. Ispada da se DSS-a slozio sa sadasnjim marginalizovanim stanjem i da ce tako biti i posle narednih izbora. Pa kako mozete da defetisticki tvrdite da DSS nece biti na vlasti u narednom mandatu?
Ja glasam za stranku za koji se nadam da ce osvojiti vlasti i preporoditi Srbiju, a Vi mi unapred javljate da to nece biti slucaj. Zasto bih ja onda glasao za DSS?
Izvinite, ali poruka biracima mora biti jedna sasvim druga, samopouzdanije, samouverenije i nadasve energicna i pozitivna poruka! Svako drugo ponasanje znacice najavljivanja poraza koji predstoji. Narod to nece, narod hoce pobednike (kao i pobednicke poruke)!
Tesko bi bivsi predsednik SRJ Vojislav Kostunica pobedio na predsednickim izborima 2000. godine da je vikao ‘ako postanem predsednik SRJ’. Ne znam tacne reci, ali mogu da pretpostavim da je vikao’kad postanem predsednik SRJ’.
Dakle, nemojte govoriti da DSS nece biti deo naredne vlasti, jer je to jako obeshrabrujuca i jako defanzivna, rekao bih defetisticka poruka. Shvatite ovo kao dobronameran komentar s moje strane, nista vise. DSS treba da nastavi da gradi mrezu pozitivizma, da salje poruku da postoji izlaz iz ovog bezizlaza. Napred, idemo, radicemo, bicemo, gradicemo, stvaracemo!
I na kraju, dozvolite mi da Vas podsetim da ste nam na pocetku Vaseg clanka obecali da cete se vratiti na reci Aleksisa de Tokvila: ‘Lazna, ali jasno izkazana misao, cesce zavlada svetom – nego istinita ali slozena ideja’.
Posto se niste vratili na ove reci, reci cu sta licno o tome mislim: Francuz je u pravu. Nazalost. Sto znaci da se ta istinita, slozena ideja (ili program) mora pretociti u jasno iskazanu misao. Ako vec necemo da igramo tu prljavu igru, hajdemo onda onu ispravnu da igramo malo jace, vatrenije i zesce. Ne radi nas samih, vec radi buducih narastaja. Videce se razlika vec na buducim izborima.
Veliki pozdrav
Хвала свима на коментарима. Ваши коментари дају већи смисао мом тексту. Желим да се води што шира расправа о тим темама, са намером да се то пренесе и у ДСС. Треба нагласити, да је ДСС, поред вих мана, једина странка у Србији где се и јавно сучељавају мишљења и где се, ако не баш подстиче, оно толерише другачије мишљење. Живи сам доказ за то, мислим пре свега на јавно изнете ставове после избора 2008. године., али мислим и на овај сајт.
Марку: Приватизација, је уз изузетке, била параван за општу пљачку Србије. Ту се морају вући драстични потези, свакако легално, пажљиво, да се не изазове несигурност и нестабилност. Али снажно, одлучно, путиновски. Јељцин, Гајдар, Чубајс, Њемцов и остала багра су Русији онда радили оно што је урађено нама, Украјини, Грузији и другима. Путин, није идеалан, није безгрешан али је подигао Русију на ноге. И урадио је то легално. Нама је потребан такав модел.
Да, у праву сте, ДСС мора јасније да формулише свије поруке…
Вукашин је написао и један дугачак коментар који завређује да буде посебан текст.
Драгану:
Потпуно сте у праву. Надам се да људи из Економског савета воде рачуна о ономе о чему пишете. И наравно да Телеком не треба приватизовати.
Предрагу:
Поштујем ваше критике иако грешите у тумачењу. Прво, ја не говорим у име ДСС. Износим своје ставове на блогу. Мој блог је једно а поруке ДСС бирачима су друго. Такође, у оквиру врха ДСС представљам мањину. Тако је већ годинама. Друго, истинита констатација, која је сасвим подупрта логиком не може бити слагање са маргинализованим положајем нити дефетизам. Ви се Предраже “љутите” на гласоношу, на доносиоца вести а то је бесмислено. Из ваших речи се може схватити да ви желите да гласате само за победнике, што не верујем да сте хтели да кажете, јер су победници у Србији, “најјаче” странке и оне најчешће формирају власт. Нека вас не заварају околности и Коштуничина вештина да формира владу, када је ДСС, у првом случају била друга са 19%, а другом случају трећа на иборима. “Најјаче” странке су за ових десет година СРС, ДС а сада СНС, па ДС…и народ гласа за њих “победнике”. За ДСС треба да гласате јер говоримо истину, јер никада нећемо продати отаџбину али је нећемо ни увести у беду или у бесмислене ратове. За ДСС треба да гласате јер смо доследни, јер нисмо лопови, нисмо ничије марионете, нисмо квислинзи, ни издајници. Не дајемо лажна обећања. За ДСС треба да гласате јер су наше мане познате, наше грешке јавне а и мане и грешке су ишле на штету ДСС-а а не народа. За ДСС треба да гласате јер је била и јесте жртва беспримерне јавне сатанизације, лажи и предрасуда, јер није на “Америчкој линији”. За ДСС треба да гласате јер је и поред мана, једина странка отпора и непристајања. За ДСС треба да гласате јер се за време власти ДСС живело осетно боље него сада.
У тексту који наводите, помињао сам и шта по мени треба да буду ставови ДСС и поруке бирачима. Реченица коју цитирате није моја порука, већ део закључка текста, краја текста где износим веома извесну тврдњу.
Што се Токвила тиче, вратио сам се на тему исказивања политичких ставова, додуше не рекавши буквално,”а сад да се вратим на Токвилову мисао”, јер нисам сматрао да је то потребно. Цео Последњи пасус пошевчи од “Друго, ДСС мора предузети…” представља јасно артикулисање неких политичких ставова, односно враћање на део Токвилове поруке, да је потребно јасно исказати сложену политичку идеју.
Hvala Vam na iscrpnom odgovoru. To kao prvo.
Uvazavam da je ovo Vas blog, ali ne zaboravite da ste Vi svakome, pa i meni, poznati kao istaknuta licnost iz redova DSS-a. Veoma je tesko, ako ne i nemoguce, objasniti meni ili narodu, da Vas stav nije stav DSS-a. To je komplikovano, to u ovoj brzini informacionih tokova nikako ne moze da se odbrani. Prepricavace se kao ‘onaj iz DSS-a tvrdi to i to’. 1:1. Mozda nije fer, ali je tako, jer ste Vi deo DSS-a, iako ne tumaci zvanican stav stranke. Niste 100% autonomni u svom delovanju, priznacete.
Zeleo bih i nesto da pojasnim. Ja napisah:
“Ja glasam za stranku za koju se nadam da ce osvojiti vlasti preporoditi Srbiju, a Vi mi unapred javljate da to nece biti slucaj. Zasto bih ja onda glasao za DSS?”
Ove dve recenice svakako ne znace, kako kazete, da zelim da glasam samo za pobednike, jer to rade samo oportunisti. Zelim, a sa mnom pretpostavljam i mnogi drugi, da glasam za stranku za koju se NADAM da ce osvojiti vlast i preporoditi Srbiju. Drugim recima: glasam za stranku koja siri samouverenosti i koja kaze ‘kad mi dodjemo na vlast, bice bolje za zemlju Srbiju’. Do 2008. je to znacilo da sam glasao za DSS. Dakle, ne za stranku koja mi tu nadu unapred oduzima. S toga i dalje prizeljkujem da ce DSS pred naredne izbore biti u stanju da tu poruku dovoljno jasno artikulise.
Na kraju krajeva – svako, pa i ja, glasa za stranku jer gaji nadu da ce ta stranka biti u poziciji (na vlasti) da poboljsa opste prilike, pa i licne. Ma koliko neko voleo neku stranku i njene programe, ako birac stekne utisak da je glas za tu stranku u neku ruku bacen glas, a ona mu uzgred porucuje da na narednim izborima takodje nece biti na vlasti, onda ce birac glasati po principu strateskog biraca. To sam hteo da kazem, a nista posebno o svojim licnim motivima na birackom mestu. Ja nisam strateski birac, zbog svih razloga koje ste Vi naveli glasam i dalje za DSS, ali mnogi drugi jesu strateski biraci. I pitanje je kako dobiti (ili povratiti) birace koji se nece paliti na marketing, prognoze, strateske spin-doktore i framing-koncepcije. Narod od svega toga ne moze da se odbrani, to pokazuju rezultati na izborima. Prvenstveno, njima treba jedan DSS koji je, kako rekoh, samouveren i koji ce reci ‘glasajte za nas, jer posle tog datuma stvari vise nece biti iste’, sto opet znaci da ne mozemo govoriti da ce DSS posle narednih izbora ponovo biti u opoziciji.
Mozda smo se pogresno razumeli, izvinjavam se zbog toga, ali ja Vasu pomenutu tvrdnju ne negodujem zato sto ona sama po sebi donosi lose vesti, vec zato sto smatram da je odraz jednog totalnog odsudstva ambicioznosti u DSS-u. A moja je greska u tome sto sam posao od toga da je se DSS, ciji ste deo, s takvim ishodom unapred pomirio.
Hvala Vam na vremenu i paznji.
Хвала Предраже на прилици да са неким нешто расправљам. То указује на то да увиђам да у ДСС-у просто ретко имам прилику да било шта расправљам, да о нечему дискутујем, да полемишем. Наравно да се треба клонити јалових расправа али се не треба клонити расправа уопште.
Ајмо редом. Прво, довешћу у питање вашу тврдњу да сам свакоме па и вама познат као истакнута личност из редова ДСС. Јавно памћење и препознавање неке личности је кратког века. Ово кажем без жаљења, одговара ми што сам повратио својевремено изгубљену анонимност. Веома је лако објаснити било коме да мој став није став ДСС. То не би било тешко и да не представљам изузетак у ДСС. А представљам. Најбољи пример сам поменуо, дане после избора а пре Главног одбора ДСС, у јуну 2008. године , када се нисам либио да јавно говорим о изборном поразу и одговорности за то (било у свим медијима). Друго, мени би било необично мило када би то што сви, па и ја , пишемо на овом сајту, изазивало пажњу. То ће се можда десити пошто овај сајт јача и јесте веома квалитетан, а угледан је од почетка. Међутим, оно што ја пишем (да изоставим друге) не изазива никакве реакције (уз поштовање вас коментатора), и чини се да нема утицаја уопште, па ни у ДСС-у. То не значи да ћу престати да пишем и полемишем. Не, никако, тек се загревам.
Што се тиче спорне тврдње, хајде процените сами, да ли је тачна? А наравно да се нешто може урадити по том питању. Само се мора почети од тачне констатације, а не од привида да ДСС-у цветају руже, да смо најбољи, да ћемо разбити и жуте и паражуте, да ћемо на изборима развалити, да ћемо победити…Овакво размишљање је било присутно од 2004. наовамо. Морамо прво бити реални. Сагледавање стварности не значи одсуство енергије, а позитивно размишљање не значи слепило.
Наравно да разумем шта сте хтели да кажете али то је само једна страна медаље. О тврдњи коју сам изнео, а чију тачност не оспоравате, се нажалост, у ДСС-у не говори стратешки и озбиљно, колико је мени познато, а допуштам да грешим.
Помињете самоувереност. ДСС је био веома самоуверен пре сваких избора. Сећам се избора 2003. када је та самоувереност имала покриће. Лично сам на дан избора анкетирао већину функционера, те вечери а пре сазнања о резултатима, и сви су тврдили да ћемо бити први. Били смо други. Као хладан туш је дошао резултат председничких избора 2004.- били смо четврти, уз сву јадну подршку партнера из владе. После тога самоувереност је расла а поуке нису извучене ни после избора из јануара 2007. Рекао бих да смо прилично самоуверено расписали изборе 2008.?
Одсуство амбициозности у ДСС ? Већ рекох да се о тврдљи која вам смета, у ДСС-у, колико је мени познато, стратешки и озбиљно не расправља. И наравно, да ДСС, сасвим исправно, неће трубити наоколо, о тврдњи коју сам изнео, а која није став странке, него моја процена.
Не мирим се са таквим исходом, а сигуран сам ни ДСС, али морамо учитити много тога што не чинимо, да до таквог исхода не дође. При том сам потпуно свестан невероватно тешких околности, искључиво по ДСС(финасијске проблеме, недоступност електронских медија, и даље сатанизацију, нападе споља и изнутра…).
Хвала и вама, још једном Предраже.
Hvala Vam na pojasnjenju. Elektronska ‘konverzacija’ je u tome nepogodna, sto se svaka recenica moze citati, donosno tumaciti drugacije (Bog neka nas sacuva od dvosmislenog tumacenja rezolucije koju jesmo/nismo podneli Generalnoj Skupstini UN). Tako subjektivnog citanja je verovato bilo i u nasem slucaju, barem s moje strane.
Sto se Vas licno tice, slazem se, Vi ste poznati kao istaknuti clan DSS-a, ali samo onoj grupaciji koja prati politicka zbivanja, a jos vise onoj koja odredjenu stranku ‘gotivi’ (sa svim njenim nedostacima i manama). Svakako da smatram da je vredelo ono sto ste u proslosti radi i govorili, zato sam i bio slobodan da Vam se obratim. E sad, to sto u DSS-a nemate cesce priliku da s nekim diskutujete, tu Vam ne mogu biti od pomoci.
Vase dodatno pojasnjenje me navodi na misljenje da se uopste toliko i ne razmimoilazimo sto se analize o stanju DSS-u tice, s tim sto sam ja – pretpostavljam – skloniji da tu nezadovoljavajucu realnost zbog objektivnih razloga u javnosti ne isticem. A kritike sigurno ima, bez daljnjeg. Svoj doprinos sam u tom pogledu dao kada sam nedavno ostavio poruku ispod Vaseg teksta ‘Usa i Desa’.
Srdacan pozdrav iz EU!