Једном сам написао да не бих желео никоме да буде у Борисовој кожи. Сад се види да се тренутак наплате за лажи и наопаку политику приближио.

У домаћем филму „Балкан Експрес“, фолксдојчер који прикупља мушкарце за принудни рад пита Пика (Бора Тодоровић) да ли је музичар. Пик каже: „Нисам музичар“, фолксдојчер разрогачи очи, а Пик каже: „Јесам музичар“… па кад види да од тога нема користи, онда каже да иде тетки да однесе лек.

У домаћој актуелној трагикомедији немачки министар спољних послова Вестервеле пита Бориса и Вука: „Јесте ли ви музичари који свирају за Србију без Косова?“. Они му кажу: „Нисмо ми ти музичари“. Вестервеле разрогачи очи, а они кажу: „Ми смо управо ти музичари!“, па кад су видели да ће Вестервеле због таквог булажњења црћи од смеха, они му кажу да морају тетки да однесу лек и понуде му чашицу разговора са владајућом политичком ситнином и набујалом проевропском опозицијом у оближњој кафани. Тако и буде! Можда све то и није било тако, али је још горе!

Ја разумем (иако не правдам) да Тома Николић у предизборној кампањи 2008. године изјави да се бори за интегритет државе и да Европска Унија представља за Србију агонију, а да 2010. промени мишљење. Има школа мишљења да су две године довољно времена да народ позаборавља бајке и приче за децу и прогута нове. А како ће црни Борис!? Па, он лаже непрекидно пуне две године!

Ова зврчка са Вестервелеом дошла је као кец на дванаест. Пре месец дана натерао је Народну скупштину да усвоји одлуку о подршци Резолуцији о Косову и Метохији коју је поднео Генералној скупштини УН. Та Резолуција је бледа, помирљивих тонова, са читљивим текстом између редова да Борис прихвата независност Косова и Метохије. Долазак Вестервелеа је тачка на досадашње понашање. Борис је стављен пред јасан избор: или европске интеграције или битка за суверенитет и територијални интегритет државе. Дакле: или Европа, или Косово!

А поменута Резолуција? Ако хоће пријатељство Вестервелеа, Резолуција мора да се мења. Идеја је да се прихвате неки амандмани обожаватеља независног Косова, па да се у тим амандманима не помиње да је Косово независно!? И то би наводно требало да одговара Србији!? А шта онда остаје од наше ионако помирљиве и благе Резолуције? За шта су онда гласали посланици у Народној скупштини? (Подсећања ради и срећом, ДСС није!) Чак и ако се Борис поново појави пред Скупштином, како ће се понашати сви они који су за то замлаћивање народа гласали? Шта ће он да нам каже? Да се шалио? Да дипломатска борба за Косово и Метохију није успела, ал’ да зато Европа још није пропала? Пропала није, али утекла вероватно јесте!

А поменута Резолуција? Ако хоће пријатељство Вестервелеа, Резолуција мора да се мења. Идеја је да се прихвате неки амандмани обожаватеља независног Косова, па да се у тим амандманима не помиње да је Косово независно!? И то би наводно требало да одговара Србији!? А шта онда остаје од наше ионако помирљиве и благе Резолуције?

Једном сам написао да не бих желео никоме да буде у Борисовој кожи. Сад се види да се тренутак наплате за лажи и наопаку политику приближио.

Количина срамоте је неподношљива, мислим за обичног човека – гледаоца, јер су Борис и дружина на срамоту толерантни – иако су тога свесни и помало им смета. Као Дел и Родни у „Мућкама“! Најлакше је онима из кафане. Они немају никакву политику. Њима није блам да причају с немачким министром уз кафицу док се овај опоравља од смеха. У овој трагикомедији комедија је за Вестервелеа, а трагедија за Србију.

Али, народе, филм није готов. Долази нам и Вилијам Хејг, министар спољних послова Велике Британије. Јој, ал’ ће то да буде!

ДСС