Руски експерт тврди да шира војна операција подршке косовским Србима из Србије није могућа, али да нико не може да гарантује да се неће појавити добровољачке дружине.

Петар Ахметович Искендеров: "Није случајно што власти Београда са опрезом гледају на изјаву Савеза општина Аутономне Покрајине Косово и Метохија, па су апеловале на Србе да не подлежу провокацијама Приштине и „појединаца из српског дела Покрајине који су вођени искључиво сопственим интересима“. Декларацију о независности Влада Србије је означила као дело „шачице неодговорних људи“."

У Београд је стигао министар иностраних послова Немачке Гвидо Вестервале, а сутрадан одлази у Приштину. Посета је планирана раније, а један од њених циљева, како је изјавио портпарол министра Андреас Пешке, јесте разматрање „практичних корака напред који могу да нормализују и побољшају односе између Србије и Косова“. Међутим, ситуација је постала експлозивно опасна пошто су власти Косова забраниле посете Покрајини званичних личности из Србије и после обелодањивања намере једне од организација косовских Срба да прогласи независност северних региона Покрајине од Приштине.

Министар за питања Косова и Метохије у српском кабинету Горан Богдановић први је на себи осетио забрану посете Косову, коју је увео шеф косовске Владе Хашим Тачи. Богдановић је требало да оде у косовски град Прилужје на отварање дечјег вртића, али су власти Приштине забраниле ту, а и будуће сличне посете. Тачи је такву одлуку објаснио тиме да званичници Србије „врше политичке провокације“ и заоштравају ситуацију на северу Покрајине.

До сада су се представници Србије позивали на то да њихова земља не признаје једнострано проглашену независност Косова те стога немају потребу да траже дозволу од Приштине за посете. Албанске власти двомилионског Косова су у суштини гледали кроз прсте на посете званичних гостију из Београда северним регионима Покрајине са српским становништвом од сто хиљада људи. Сада се ситуација искомпликовала и свака нова посета из Београда може да доведе до крупних српско-албанских сукоба. Истина, косовске власти, као и до сада, немају ништа против незваничних посета, али тешко да ће српски министри пристати на сличан статус, који их лишава права да дају изјаве у име своје земље.

НЕЗАВИСНОСТ СЕВЕРА

Као повод за заоштравање става Приштине послужила је изјава коју је обелоданила једна од организација косовских Срба – Савез општина Аутономне Покрајине Косова и Метохије. У документу под насловом „Декларација о независности севера Косова“ наглашава се да Срби и представници других неалбанских народа не могу себе сматрати делом „творевине која се зове Република Косово“, настале на темељима „насиља и геноцида“, те стога морају „прогласити своју независност“.

Све до сада Срби су избегавали да говоре о независности северних региона Косова наглашавајући да је са међународно-правног аспекта читава Покрајина српска територија.

Сада, пак, Срби покушавају да понове сепаратистички сценарио Албанаца отргнувши од „независног Косова“ регионе у којима су концентрисана главна рудна богатства Покрајине: злато, сребро, олово, цинк, никл, кобалт и боксит.

Јачању напетости допринела је и прошлог месеца обелодањена пресуда Међународног суда УН, који је одлучио да декларација о независности Косова не противречи међународном праву.

Све до сада Срби су избегавали да говоре о независности северних региона Косова наглашавајући да је са међународно-правног аспекта читава Покрајина српска територија. У мају-јуну 2008. године у српском делу Косовске Митровице и другим северним косовским општинама спроведени су избори по српском законодавству и формирани локални органи власти. Они се баве питањима локалне самоуправе и делимично се финансирају из Београда.

Сада, пак, Срби покушавају да понове сепаратистички сценарио Албанаца отргнувши од „независног Косова“ регионе у којима су концентрисана главна рудна богатства Покрајине: злато, сребро, олово, цинк, никл, кобалт и боксит. Јачању напетости допринела је и прошлог месеца обелодањена пресуда Међународног суда УН, који је одлучио да декларација о независности Косова не противречи међународном праву.

Власти Косова не искључују примену силе против косовских Срба уколико они покушају да реализују своју Декларацију о независности, па су се већ обратиле за помоћ НАТО и Европској Унији. „Ми смо их замолили за подршку како не би дозволили проглашење независности северног дела Косова и обавестили да ћемо реаговати ако се то догоди. Ја сам изјавио да ће се земља бранити ако се њена територијална целовитост нађе у опасности. Ми ћемо реаговати у складу са уставом и кривичним кодексом“, саопштио је министар унутрашњих послова у косовској влади, Бајрам Реџепи.

Искендеров: "Власти Косова не искључују примену силе против косовских Срба уколико они покушају да реализују своју Декларацију о независности, па су се већ обратиле за помоћ НАТО и Европској Унији. „Ми смо их замолили за подршку како не би дозволили проглашење независности северног дела Косова и обавестили да ћемо реаговати ако се то догоди. Ја сам изјавио да ће се земља бранити ако се њена територијална целовитост нађе у опасности. Ми ћемо реаговати у складу са уставом и кривичним кодексом“, саопштио је министар унутрашњих послова у косовској влади, Бајрам Реџепи."

КАСНО ЗА ПОДЕЛУ

„Пројекти поделе Косова на већи албански и мањи српски део разматрани су у Србији на нивоу експерата још 2006-2007. године, када је међународна заједница организовала преговоре између Београда и Приштине“, изјавио је за „ВН“ директор Института славистике Руске академије наука Константин Никифоров. Према мишљењу овог експерта, у том периоду српске власти имале су шансу да „одаберу мање зло и покушају сачувати макар део Косова са већинским српским становништвом и културно историјске споменике“. Међутим, у Београду су се „надали да ће сачувати међународно–правну јурисдикцију над читавом косовском територијом, те стога пројекти о подели нису озбиљно разматрани нити су стављани на преговарачки сто“.

Сада ће Србији бити много теже да врати сценарио поделе Покрајине. „САД и водеће чланице ЕУ признали су Косово у постојећим границама. Осим тога, постоје и познати принципи Контакт-групе за Косово под којима се пре неколико година потписала и Русија. Један од тих принципа подразумева директну забрану поделе Покрајине“, каже Никифоров.

У септембру 2008. године председник Србије Борис Тадић поменуо је теоријску могућност о подели Косова изјавивши да би о томе могао размишљати „само у случају ако све друге могућности буду исцрпљене“. Српско руководство је тада још рачунало на повољну пресуду Међународног суда УН. Та очекивања су се изјаловила, али се Београд, ипак, нада да ће убедити већину земаља УН да подрже српски став на предстојећој септембарској седници Генералне скупштине УН.

Није случајно што власти Београда са опрезом гледају на изјаву Савеза општина Аутономне Покрајине Косово и Метохија, па су апеловале на Србе да не подлежу провокацијама Приштине и „појединаца из српског дела Покрајине који су вођени искључиво сопственим интересима“. Декларацију о независности, Влада Србије је означила као дело „шачице неодговорних људи“.

Експерт за Србију из Института славистике Руске академије наука Александар Карасев изјавио је за „ВН“, да „шира војна операција подршке косовским Србима из Србије, која претендује да уђе у ЕУ, данас није могућа“. Међутим, „нико не може гарантовати да се у земљи неће појавити некакве добровољачке „дружине цара Лазара“ (та историјска личност била је предводник Срба у легендарној бици на Косову пољу против Турака 1389. године). Запад у лику НАТО и ЕУ тешко да ће подржати поделу Косова, чак и ако би им то помогло да убеде Србију да призна косовску независност. „У Бриселу говоре о успостављању макар минималне сарадње између Београда и Приштине у оквирима балканске регионалне интеграције, а не о новом прекрајању граница“, каже Александар Карасев.

За Нови Стандард превео Рајко Досковић

Времја, Москва