После победе Јануковича и преласка Пољске Коморовског у лагер земаља солидарних са Русијом, Европа постаје енергетски талац Москве.

Естонија, Литванија, Мађарска и Хрватска су се ујединиле и осећају се много мирнијим и сигурнијим на енергетском плану.Цена је, додуше, импресивна, али и неопходна за стицање енергетске и политичке независности од Москве. На слици: Арана Франциско Инфанте: "Динамичка композиција - узрастајућа енергија црвеног пространства", 1964. година.

Естонија, Литванија, Мађарска и Хрватска су се ујединиле и осећају се много мирнијим и сигурнијим на енергетском плану. Три земље чланице Европске Уније и Хрватска, која још није чланица, осмелиле су се да наступе у јединственом фронту и створе енергетску унију са јасним циљем: да се супроставе енергетској, па, према томе, и политичкој зависности од Москве. После победе Виктора Јануковича у Украјини и преласка Пољске под руководством Бронислава Коморовског у лагер земаља које су солидарније са Русијом, целокупна Европа постаје енергетски талац Москве.

Како пише руски „Комерсант“, министарство привреде Естоније спремно је да изда декрет о подели националне монополске енергетске компаније Eisti Gaas не само у области испорука плавог горива из Русије него и у области његове прерасподеле. Одлука естонске Владе диктирана је жељом да се гасоводи предају у руке државе узимајући их испод контроле Руса. То је неопходно учинити како би се добила макар минимална независност од Кремља. Јер 37 одсто Eisti Gaas припада руском монополисти Гаспрому, који фактички контролише ту компанију. Други акционари су савезница Гаспрома немачка E.ON RuhrGas AG, којој припада 33,66 одсто акција, компанија Фортум са 17,72 одсто акција и литванска Итера Литванија са 9,85 одсто акција.

ЕСТОНСКИ НАПОР

Према трећем енергетском пакету Европске Уније, који је потписан 2009. године, естонска Влада има право да откупи гасоводе на три начина: национализацијом, стварањем новог оператера са већинским власништвом у рукама државе и путем одобрења ванредних економских мера, чији циљ би био стицање 50 одсто плус једна акција државног колоса. Који од три пута ће изабрати естонска Влада за сада није јасно, али је она чврсто одлучила да реализује предвиђени план. И не само она.

Естонија и Литванија, према којима Кремљ не гаји ни најмање симпатије, плаћају за гас цену која је много виша од просечних европских, које износе око 265-270 долара за хиљаду кубика. Талин је принуђен да плаћа 318,2 долара, а Вилнус – 370.

Према писању „Комерсанта“, Литванија такође намерава да искористи трећи енергетски пакет ЕУ и бави се припремом сличног декрета за поделу националне компаније Lijetvuos Dujos, власника гаса и гасовода. Чак 38,9 одсто те компаније контролише ER.ON RuhrGas AG International, 37,1 Гаспром и само 17,7 одсто национална влада.

Те мере, којима намеравају да прибегну две балтичке републике, диктиране су не само политичким разлозима него и економским. Естонија и Литванија, према којима Кремљ не гаји ни најмање симпатије, плаћају за гас цену која је много виша од просечних европских, које износе око 265-270 долара за хиљаду кубика. Талин је принуђен да плаћа 318,2 долара, а Вилнус – 370.

ШТА ЋЕ РАДИТИ МАЂАРСКА

Друга земља која је и рукама и ногама везана за Кремљ је Мађарска. Она увози 90 одсто плавог злата, које стиже чувеним гасоводом Дружба, који спаја Москву са ЕУ и води преко Украјине. Њихова ситуација одликује се високим економским, финансијским и политичким ризицима, и нова конзервативна влада жели да томе учини крај спојивши енергетски инфраструктурни систем Будимпеште са „Коридором Север-Југ“, гасоводом који је изграђен за снабдевање норвешким гасом балтичких и других европских земаља које зависе од Гаспрома. У том циљу мађарска Влада планирала је да идуће године изгради 206 километара гасовода повезаног са гасоводом Север-Југ, што ће омогућити да се задовољи годишња потрошња Мађарске од 14 милијарди кубика гаса.

И то још није све. Том гасоводу се прикључила и Хрватска, која је близу уласка у ЕУ. Хрватска је одобрила акциони план стварања система гасовода у сарадњи са Будимпештом.

Стодвадесеткилометарски гасовод повезаће Загреб са југом Мађарске. То ће омогућити тој балканској земљи да добија норвешки гас са Балтика. Цена пројекта износи осам милијарди мађарских форинти или 360 милиона долара.

Цена је, додуше, импресивна, али и неопходна за стицање енергетске и политичке независности од Москве.

Il Legno Storto, Italija

Превод: Рајко Досковић

Нови Станард, 26. 8. 2010.