Како је група хакера и ентузијаста уједињених у идеологији против империјалних ратова, успела да на глобално светло баци америчке војне и обавештајне информације највишег ранга тајности и покрене аферу масивних пропорција о америчком империјалном рату у Авганистану

Џулијан Пол Асанж, аустралијски компјутерски програмер и вундеркинд међу светским „хакерима“ избио је ових дана на глас као „Че Гевара и Франкенштајн истовремено“, вођа онлајн гериле која утерује страх чуварима незгодних државних и корпоративних тајни на Западу. Фото: Печат.

Џулијан Пол Асанж, аустралијски компјутерски програмер и вундеркинд међу светским „хакерима“ избио је ових дана на глас као „Че Гевара и Франкенштајн истовремено“, вођа онлајн гериле која утерује страх чуварима незгодних државних и корпоративних тајни на Западу. Његова група истраживачких фанатика „Викиликс“, избацила је крајем јула на глобално светло, америчке војне и обавештајне информације највишег ранга тајности и покренула аферу масивних пропорција о америчком империјалном рату у Авганистану.

ТРИЛЕР ПАР ЕКСЕЛАНС

„Авганистански дневник“, спектакуларна хрестоматија ратних злочина, масакра цивила, кршења људских права, специјалних одреда смрти за ликвидацију лидера авганистанских талибана – на лицу места и без суђења – сама по себи је по начину на који су тајне угледале светло дана, трилер пар екселанс.

„Дневник“ такође отвара нове сумње о смислу рата, фрустрацијама Пентагона и ЦИА и стратегији Барака Обаме да „спасе“ империјалну интервенцију од неминовног пораза. Обелодањени материјал од преко 90 хиљада(!) обавештајних података, анализа и депеша уједно је и најава, како сугерише лондонски „Фајнаншел тајмс“, дугих „месеци праве ноћне море за Барака Обаму“.

Лондонски дневник огласио се после читања материјала питањем које, уосталом, дели део најшире јавности са обе стране Атлантика: „Шта је после свега сврха овог грозног рата који се, очигледно, не може добити“. Прогноза је да се Америка и земље Коалиције приближавају јесени масовних антиратних демонстрација попут оних против рата у Вијетнаму шездесетих година прошлог века.

ЦРНИ ЕСКАДРОН ЗА ЛИКВИДАЦИЈЕ

Прогноза је да се Америка и земље Коалиције приближавају јесени масовних антиратних демонстрација попут оних против рата у Вијетнаму шездесетих година прошлог века.

Открића „Викиликса“ су највећа провала у америчкој војно-обавештајној историји од објављивања такозваних „Докумената Пентагона“ о ратним злочинима Американаца у Вијетнамском рату, шездесетих година прошлог века.

Редигована верзија „Дневника“ објављена је симултано у лондонском „Гардијану“, америчком „Њујорк тајмсу“ и немачком „Дер Шпиглу“… Материјал покрива готово шест година рата у Авганистану, догађај по догађај, а већина садржи ознаке тајности и са упозорењем да су само за уски круг посвећених.

Читамо, тако, како су коалиционе снаге, предвођене Америком, убијале на стотине цивила у акцијама које су по наређењу војно-обавештајног врха касније скриване од јавности. Из депеша које је дешифровао „Викиликс“, сазнајемо, на пример, како талибани, супротно диригованој интерпретацији корпоративних медија, постају „све јача снага“ и како команда НАТО-а очајнички извештава политички врх да је беспомоћан према достављању војне помоћи талибанима преко канала из суседног „савезничког“ Пакистана и „непријатељског“ Ирана.

Америчке обавештајне депеше говоре о америчким „црним одредима“ за ликвидацију вођа талибана, како их лове са инструкцијама: пронаћи и убити (без суђења). „Дневник“ открива изненађење, шок и фрустрацију америчке и НАТО команде после открића да су талибани успели да добију противавионске портабл ракете набављене у Алжиру иранским новцем и логистиком. Како је Коалиција ово сазнање сакрила од јавности, сазнајемо како се Пентагон одлучио (а Обама доцније оберучке прихватио) за масовну употребу (у ликвидацији вођа отпора) беспилотних летилица „Рипер“ (жетелица). Овим „жетелицама“ се „витешки“ ракетира талибанска жива сила, а наводе се даљинским управљачем из војне базе у Невади(¡) десетинама хиљада километара од Авганистана.

„Дневник“ описује стање агоније у Пентагону због немоћи да се супротстави талибанским минама „крајпуташима“, да спречи нападе самоубица, да придобије „душе и срца“ авганистанског становништва за сарадњу са окупацијом…

Посебно су информативно вредни тајни рапорти и депеше о евидентим ратним злочинима припадника “црних ескадрона смрти” из састава такозване ”Оперативне једнице 737”. Ови “црнци” наступају са већ поменутом инструкцијом:пронаћи и убити на лицу места.

Читање „Авганистанског дневника“ узбудљива је и мучна афера, шокантно светло на неке истине о понашању Америке и НАТО-а у авганистанском рату: амерички војници на положајима. Фото: Печат.

ЛОВ НА ИЗВОР КРВАРЕЊА

„Сатанизовани“ текст који су објавили „Гардијан“, „Њујорк тајмс“ и „Дер Шпигл“, сачињен је на основу селекције из само(!) петнаест хиљада (од 92 хиљаде) докумената. У одговору на оптужбу Беле куће да провала угрожава „националну безбедност“ Америке и да, посебно, доводи у опасност авганистанске колаборационисте и информаторе Коалиције, Џулијан Асанж у Лондону, где се за моменат био склонио од америчког прогона, изјављује да је управо из тих разлога „највећи део материјала изостављен из редиговане“ верзије.

Објављена верзија, ипак, даје „мало море“ шокантног штива. Ту су извештаји, оцене, анализе и предвиђања о акцијама талибана с детаљним описом догађаја и (скриваним) губицима Коалације; записници са састанака војног, обавештајног и политичког руководства са функционерима и командантима владе у Кабулу, назнаке о локалним квислинзима и шпијунима, рапорти о прећутаним цивилним жртвама у акцијама окупационих снага….

У тренутној фази афере у којој треба очекивати још обрта и открића, Вашингтон „живи у страху“(Тајмс) да су Асанжови „герилци“ у поседу много више тајни него што се тренутно мисли. Говори се о целој једној архиви са хиљадама кодираних депеша које су америчке амбасаде из целог света одашиљале у Стејт департмент, Пентагон и седиште ЦИА у Вирџинији. Депеше покривају широко поље интерних извештаја о трговини оружјем, поверљивим економским и комерцијалним преговорима, тајним састанцима и анализама политичких ставова и намера појединих влада у свету.

Да ли је заиста „Викиликс“ у поседу и ове архиве? „Че Гевара“ Викиликса у Лондону потврђује да су његови људи у последња два месеца ископали „огроман смотак изузетно квалитетног материјала“ из војних извора.

А како се Асанж докопао материјала о прљавим и криминалним америчким радњама у Авганистану, како је тим материјалом баратао и шта се одигравало после објаве, такође је сага за себе. У основи садашњег тока афере су две приче. Једна, очајнички покушај Пентагона и ЦИА да уђу у трг извора из кога су „крвариле“ војне и обавештајне тајне и, друга, о до сада ретко виђеној колаборацији, такође у пуној тајности, између три западна листа са три различите идеологије, од којих је „Гардијан“ антиратни лист леве орјентације, а „Њујорк тајмс“ лажно либерални пратилац америчког империјалног и интервенционистичког естаблишмента.

У вишемесечном прочешљавању материјала до којег је дошао Асанж, „специјалци“ три листа морали су да следе деликатну линију, да одаберу оно што је од интереса за откривање истине о прљавом рату и како да се истина изнесе на светло дана, а да се при томе, избегне опасност судског гоњења због откривања државних тајни и идентитета колаборациониста Коалиције.

ПАД КРТИЦЕ У БАГДАДУ

Данијел Елсберг, легендарни провалник у чувене „Пентагонове папире“ о америчким злочинима у Вијетнаму,огласио се после Пентагоновог саопштења да упозори јавност како се Асанж налази у физичкој опасности: „Америчке обавештајне службе учиниће све што је у њиховој моћи да га примерно казне“.

Потера за кртицом коју су покренули агенти Пентагона оперисала је у првој фази само са индицијом да је истицање почело у новембру прошле године. Према већини информација у Лондону, а већина их долази из извора у „Гардијану“, неидентификовани „неко“ ,базиран у високо заштићеном обавештајном центру у америчкој бази у Ираку, почео је да „даунлодује“ обавештајне тајне. У току потоња два месеца потврђено је да материјал заиста отиче, али провалник није идентификован. У јануару су гоничи међутим, већ имали индицију да се ради о афери чији се пипци протежу далеко изван Ирака.

Средином фебруара (18.) прошле године „Викиликс“ је објавио једну копију шифроване депеше упућене у Вашингтон из америчке амбасаде у Рејкјавику (Исланд). У депеши се говорило о незадовољству исландских политичара и критикама на рачун Британаца и Холанђана због њиховог понашања према Исланду у афери колапса највеће исландске банке „Ајсејв“ (Ицесаве). Активисти „Викиликса“ одмах су приметили и известили централу да их непозната лица даноноћно дискретно прате. Американци су, очигледно, повезали информације из базе у Багдаду са провалом депеше из америчке амбасаде у Рејкјавику. У следећој секвенци значајан развој се одиграо 15. априла када је шеф „Викиликса“, Асанж, на конференцији за новинаре у Вашингтону показао видео снимак о једном злочину америчких војника у центру Багдада. На снимку је призор снимљен од стране посаде америчког хеликоптера типа „Апач“. Чују се одушевљени повици посаде „Сјајно, прави погодак“ пре него што је ракета из хеликоптера, после поготка у једно цивилно возило, погодила и минибус који је био кренуо у помоћ рањеним цивилима међу којим је било и двоје деце на првом седишту аутомобила..Објављивање снимка дало је Пентагону идеју у ком правцу треба да крену.У другој половини маја Пентагон је веровао да се већ приближио циљу. Према једној сторији објављеној у канадској мрежи „Глобал рисерч“, на дан 21. маја ове године калифорнијски „хакер“, извесни Адријан Лемо, нашао се на компјутерској вези са до сада непознатом особом под „онлајн“ именом Bradass87: „Хај,како си? Ја сам војно обавештајни аналитичар на служби у источном Багдаду… Кад би ти имао приступ тајној компјутерској мрежи четрнаест сати дневно, седам дана у седмици, у току осам месеци, шта би на мом месту учинио“?

„Брадаш87“ је у току пет сати „чатовања“ изручио изненађеном Ламоу целу серију „невероватних“ информација. Поверава му како му његова позиција омогућава приступ у две тајне мреже. Једна је SIPRENET (Тајни Интерни Протокол Ројетера), а дуга носи име Систем Здружених Глобалних Комуникација, у коме се налазе материјали обележени као војна тајна. „Видео сам невероватне ствари, страшне ствари које не смеју да остану у тами неке собе у Вашингтону… Реч је о криминалним радњама и документима о светским кризама и догађајима о којима се истине скривају“… Поверава Лејмоу да „извесна особа коју добро познајем“ даунлодује и складишти сав садржај и поверава га извесној персони коју идентификује као Џулијан Асанж. Дакле, ником другом него шефу „Викиликса“.

Ламо не може да верује да му незнанац поверава тако експлозивне информације и пренего што дође себи хвата саговорника како каже: „Ни сам не могу да верујем да сам вам све ово поверио“. На дан 23. маја Лемо се састаје са обавештајцем из криминалног одељења Пентагона у једном „Старбак“ кафеу у Вашингтону и предаје му комплетан снимак „чатовања“. Дан после тога, 26. маја, у америчкој бази „Хамер“, 25 миља источно од Багдада, агенти Пентагона стављају лисице на руке 22 године старом обавештајном аналитичару по имену Бредли Менинг. Следећег дана Менинг бива пребачен преко границе у Кувајт и тамо стрпан у амерички војни затвор.

„ЗАВЕРА“ У БРИСЕЛУ

Уместо оштре осуде или бар спинованог демантија, из врха администрације кренула је кампања по методу „убити доносиоца“ лоше вести.

Обамин портпарол саопштава „строгу осуду објављивања поверљивих информација од стране индивидуа и организација који доводе у ризик животе Американаца и њихових партнера… и угрожавају националну безбедност“. Ни речи од демантија садржаја тако компромитујућег материјала.

После хапшења Менинга, Џулијан Асанж је главна мета на нишану Пентагона… Вест о хапшењу Менинга пустила је прва у циркулацију агенција „Вајерд њуз“. Индикативно, извршни уредник Агенције, Кевин Полсен, пријатељ је калифорнијског „хакера“ Адријана Лемоа, оног истог човека који је преписку са ником Брадш87 поверио агентима Пентагона. И Пентагон закључује да у рукама има бар један крај конца, па је уследила права опсада шефа „Викиликса“. Портпарол Пентагона касније изјављује да је војни врх напросто желео да са Џулијаном само поразговара „о свему“. Џулијан Асанж, међутим, и данас одбија да се састане, мада је Белој кући нудио (и био одбијен) да заједно прегледају материјал који има у рукама.

Данијел Елсберг, легендарни провалник у чувене „Пентагонове папире“ о америчким злочинима у Вијетнаму,огласио се после Пентагоновог саопштења да упозори јавност како се Асанж налази у физичкој опасности: „Америчке обавештајне службе учиниће све што је у њиховој моћи да га примерно казне“. Асанж отказује заказано путовање у Лас Вегас где је требало да говори о „Авганистанском дневнику“ и предузима личне мере опреза.

После позива Асанжа на „разговор“ из Пентагона, „Гардијан“ целих седам дана покушава да уђе у траг бегунцу. Стигао га је у једном бриселском кафеу, тек пошто је поново, а далеко до Вашингтона, „искрснуо“ на површину да би наступио пред Европским парламентом.

На састанку у бриселском локалу Асанж поверава људима из „Гардијана“ да има у рукама „неколико хиљада информација“ које садрже „неиспричану историју о америчким прљавим радњама у свету“. Изражава, међутим, бојазан да би објављивање целог овог океана сировог материјала (без опрезног редиговања) могло да отупи оштрину експонирања истине. Зато су се две стране споразумеле да један тим „Гардијанових“ специјалаца у току наредних неколико седмица прочешља и приреди материјал у фокусираном облику, пре него што Асанж пусти у јавност целокупни досије.

Тако је највећа провала у америчке војне тајне од Вијетнама до данас избила на светло дана, а на изненађење трију влада од којих би америчка и британска, верује се, издејствовале судску забрану објављивања.

Да би смањили ризик од судске забране објављивања „Авганистанског дневника“, стране су се сложиле да увид у цео материјал добију још амерички „Њујорк тајмс“ и немачки „Дер Шпигл“. На тај начин, будући да се ради о три различита гласила у три различите земље, смањена је до минимума опасност да се спречи објављивање у сва три гласила. Договорено је да се „Дневник“ објави симултано, истог дана.

Тако је највећа провала у америчке војне тајне од Вијетнама до данас избила на светло дана, а на изненађење трију влада од којих би америчка и британска, верује се, издејствовале судску забрану објављивања.

УБИТИ ДОНОСИОЦА

Тако је највећа провала у америчке војне тајне од Вијетнама до данас избила на светло дана, а на изненађење трију влада од којих би америчка и британска, верује се, издејствовале судску забрану објављивања.

Бела кућа је била највише затечена и одмах кренула, не у деманти, него у релативизирање провале са тезом да у „Дневнику“ нема ништа нарочито ново што већ није у домену јавности. И уместо оштре осуде или бар спинованог демантија, из врха администрације кренула је кампања по методу „убити доносиоца“ лоше вести. Обамин портпарол саопштава „строгу осуду објављивања поверљивих информација од стране индивидуа и организација који доводе у ризик животе Американаца и њихових партнера… и угрожавају националну безбедност“. Ни речи од демантија садржаја тако компромитујућег материјала.

У кампањи да се „убије“ доносилац лоше вести крећу „проверене информације“ о Асанжовом „слатком животу“ новцем од крмчења материјала критичног за националну безбедност, о његовом, дакако, сумњивом моралном лику, одсуству „патриотизма“, служењу непријатељима Америке…

Још од објављивања видео снимка о нападу на цивиле у Багдаду, Асанж је у причи пуштеној из вашингтонске кухиње дословце означен као човек „који тргује животима америчких војника и националним тајнама ради личног профита“.

На све ово „Викиликс“ је почетком ове године изнео пред јавност копију једног документа из америчког војног врха, у коме се налази разрађен план са тезама како да се „разори центар гравитације“ Викиликса тиме што ће се повести концентрисана кампања за рушење његовог кредибилитета у јавности , са акцентом на руководство.

Кампања тече и ових дана. Џулијан Асанж је после Брисела искрснуо у Лондону где сматра да је нешто безбеднији и мање изложен медијском шиканирању „мејнстирм“ штампе. Већи део медија на Темзи дочекао га је са симпатијама, а мањи као издајицу „заједничке ствари“ (англо-америчке) у Авганистану.

У Лондону где је Асанж боравио у тренутку док се ово исписује, посматрачи и обавештајни експерти сугеришу да нисмо ни близу краја авганистанске приче. Једино се не зна када ће и где „интернет герила“ поново да удари и шта се све налази у оном још необјављеном тајном архиву.

У међувремену у Кувајту је подигнута оптужница пред војним судом против младог (22) аналитичара Менинга. Оптужен је да је незаконито даунлодовао и одавао поверљиве информације укључујући и ону депешу из америчке амбасаде у Рејкјавику и видео снимак о убијању и рањавању цивила из „Апача“ у Багдаду. Прете му дуге године робије.

У Лондону где је Асанж боравио у тренутку док се ово исписује, посматрачи и обавештајни експерти сугеришу да нисмо ни близу краја авганистанске приче. Једино се не зна када ће и где „интернет герила“ поново да удари и шта се све налази у оном још необјављеном тајном архиву.

Са своје стране, „Фајнаншел тајмс“ је 31. јула целу страницу посветио тези да је „Викиликс“, поред дискредитације Америке и Коалиције у Авганистану, извршио праву револуцију у мрачном простору државних и корпоративних електронских тајни, да ниједна тајна више није заштићена од „онлајн гериле“. Закључак је да „Че Гевара и Фарнкенштајн заједно „добијају битку“, па лист излази са неком врстом утопијског савета владама и њиховим шпијунским службама да је једини спас да мање скривају прљаве ствари од народа или, још боље, да мање чине прљаве ствари које ће кад-тад нова герила да открије…

Сајт магазина “Печат”, 3. 8. 2010.