Зејнел Зејнели: Знам да многе може да нервира то што ја, бранећи своју државу, предлажем, планирам ,,зафркавам" наше ,,велике пријатеље". То сам већ доживљавао као непријатност, али се никада нисам бавио таквим појединцима и изолованим случајевима и није ме брига шта такви о свему овом мисле.

Није ми јасно како је тај непослушни министар Вук Јеремић могао уопште и да помисли да преда Резолуцију а да не дозволи да је напишу по својој вољи, савести и изнад свега по међународним законима наших великих ,, пријатеља”.

Када сам слушао изјаву амбасадора Уједињеног Краљевства у Београду, наравно на Б 92, мислио сам да ће се човек срушити од превеликог узбуђења. Био је нешто много љут. Онда сам схватио да је и љут и разочаран што је Србија, односно српско руководство, предало своју Резолуцију Уједињеним нацијама, а није се консултовало са својим ,,пријатељима”. Схватио сам да се нешто радило “заједнички”, а да је онда Србија одлучила да пошаље Вука Јеремића, нашег министра, у Њујорк да Генералном секретару преда Резолуцију Србије. Стварно ми није јасно како је тај непослушни министар иностраних послова Србије, Вук Јеремић, могао уопште и да помисли да преда тако важан документ на одлучивање, а да пре тога не пита наше “проверене пријатеље”, који су нас недавно бомбардовали, који нам десет година обећавају светлу перспективу у ЕУ и који предлажу да се одрекнемо Косова и Метохије. Мислим да је Јеремић овога пута претерао и да треба да буде срећан ако га смене и поново поставе оног другог Вука, јер ће у противном непослушни министар бити оптужен за атентат на престолонаследника Фердинанда и непоштовање људских права и слобода албанске националне мањине у периоду од 1963. до 1974. године.

Када сам слушао изјаву амбасадора Уједињеног Краљевства у Београду, наравно на Б 92, мислио сам да ће се човек срушити од превеликог узбуђења. Био је нешто много љут. Онда сам схватио да је и љут и разочаран што је Србија, односно српско руководство, предало своју Резолуцију Уједињеним нацијама, а није се консултовало са својим ,,пријатељима”. Схватио сам да се нешто радило “заједнички”, а да је онда Србија одлучила да пошаље Вука Јеремића, нашег министра, у Њујорк да Генералном секретару преда Резолуцију Србије.

Нећу да улазим у то шта се све догађало, зашто је Србија донела такву одлуку и са ким се консултовала, али мислим да Резолуцију треба да повуче, и Бан Ки Муну преда ону коју буду заједнички написале и потписале Енглеска, Француска, Немачка и Америка. То мора да се уради што пре, јер сам заиста забринут за здравље његове екселенције из Енглеске. Али, како је већ у јавност ,, процурило” да су баш они требали да пишу а Србија да потпише Резолуцију, предлажем компромисно решење, којем иначе теже баш ове четири државе по питању Косова и Метохије. При том, нашим пријатељима – Русији и Кини, пријатељским земљама из ЕУ арапског, афричког и другог несврстаног света треба рећи да се не играју ватром, као што је писао Енвер Хоџа у својој књизи ,,Титоисти”. Јер је једина шанса да Србија поврати суверенитет и територијални интегритет на делу своје територије, окупиране, отете и предате ,,групи албанских лидера” који су потом донели Декларацију о независности, по “међународној правди” потпуно усклађену са законима великих сила, јесте да оне одлуче шта Србија треба још да уради. Србија треба да постави само један услов, а то је да добије обећање како се,, наши пријатељи” неће бунити ако она донесе  одлуку да Русија изгради сопствену велику војну и осматрачку базу на врху Копаоника. Онако да, кад већ Србија има пуни суверенитет на Косову и Метохији, бар зна шта доручкују амерички војници у ,, Бонстилу” и успут шта ручају, као и још важније: да се зна је ли можда кренуо конвој хероина према Европи, о чему ће у том случају Европа бити на време обавештена. Неће дозволити себи да предузима једностране акције, као што је учинила поводом “тамо неке” Резолуције, о заштити своје територије, односно суверенитета.

Митрополит Амфилохије над посмртним остацима српских жртава албанског насиља на Косову и Метохији, које су "обезбеђивале" снаге КФОР-а састављене претежно од чланица НАТО.

Дакле, Резолуција која би била по вољи Енглеза, Немаца, Француза и Американаца, требало би да садржи следеће наводе:

Полазећи од чињенице да је Косово и Метохија окупирано, имајући у виду чињеницу да је МСП правилно пресудио, водећи рачуна о здрављу појединаца из нама пријатељских држава које су признале Косово као државу, а пре тога нас бомбардовале пуних 78. дана, имајући у виду чињеницу да су лидери Косова донели међународно признату Декларацију о независности, потпуно усклађену са Америчком од пре 205. година, полазећи од чињенице да ће то учинити без посебног напора и друге групе људи, окупљених у неком ресторану или позоришту,  сматрајући да су у праву, имајући у виду чињеницу да Србија због своје територије неће ратовати као наши пријатељи Енглези да би спасили стотинак оваца са Фокландских острва пре коју деценију, мада на Косову и Метохији још увек живи 150 хиљада Срба и неалбанаца, у условима где влада право и правда, треба усвојити доле изложене ставове:

-Србија и српски народ ће се извинути свим земљама које су 1999. године бомбардовале Србију, које су убијале и рушиле,

-Србија ће одустати од напора да буде чланица ЕУ,

-Србија ће омогућити Русији да изгради своју базу на својој територији

-Србија ће признати Косово као посебну државу, искључиво због здравља појединих наших искрених пријатеља

-Србија ће се одрећи најважнијег документа, Резолуције 1244, како би се донела нова, ревидирана и по вољи, Резолуција са бројем 0001.-18-41-99-5-10-99.

Имајући у виду чињеницу да наши западни пријатељи нису испунили ни једно дато обећање од 2000. године, као ни друга која су давали раније, а полазећи од констатације МСП, као најправеднијег, Србија, а нарочито Српски народ захваљује се Енглеској која нас малтретира последњих седам векова, Немачкој коју смо победили у Првом и Другог светском рату и која нам се сада с правом свети, Француској са којом смо пријатељи одавно, и Америци, која нам ништа добро није учинила, у вези с чиме још једном потврђујемо своју приврженост територијалном суверенитету и интегритету Косова, по вољи групе лидера у Приштини. Имајући све то у виду молимо да се донесе закључак, као компромисно решење, да се статус нове државе више не помиње, већ разговара о томе како новој држави да се испоручи више бесплатне струје, јер нису плаћали ни до сада, да се њени грађани бесплатно лече у српским болницама, да извозе своју робу без царине, да ми плаћамо њихове обавезе и да се у том духу реше остала практична питања која би грађанима нове државе омогућила бољи живот, с чиме ће се грађани Србије, без обзира на националну припадност у потпуности сложити, као што ће се сложити и са напорима поменутих пријатеља у вези са југом Србије, Рашком, Војводином, а можда и околином Крагујевца,да у будућности буду нове, самосталне, од Београда одвојене целине, имајући у виду жеље многих народа у Европи, да буду самостални и независни.

Београд,11.06.2099.

Уколико се донесе овакав документ Србија ће се после много година и владавине разних ненародних режима, ослободити свих притисака. Оно што је најбитније, јесте да ће коначно решити своје национално и територијално питање и да ће својих пет шест милиона Срба и осталих који желе да живе у Србији, сабити у некадашњи Београдски пашалук.

И када би се нешто овако усвојило (а неће, јер је реч ,, само о предлогу”), “наши пријатељи” не би били задовољни. Тражили би још нешто. А да та могућност постоји, показао је већ њихов цинизам када је Србија предала своју Резолуцију. Сада нам већ отворено прете како Србија ,,треба да размисли хоће ли у Европску Унију”. Дакле, показали су да Косово није одвојено питање од жеље Србије да уђе у Европску Унију, иако су га на сваки други начин одвојили од Србије.

И када би се нешто овако усвојило (а неће, јер је реч ,, само о предлогу”), “наши пријатељи” не би били задовољни. Тражили би још нешто. А да та могућност постоји, показао је већ њихов цинизам када је Србија предала своју Резолуцију. Сада нам већ отворено прете како Србија ,,треба да размисли хоће ли у Европску Унију”. Дакле, показали су да Косово није одвојено питање од жеље Србије да уђе у Европску Унију, иако су га на сваки други начин одвојили од Србије. На страну то што се стално понавља како се “неће дозволити да се покреће питање статуса и компромисног решења”, које Србија с првом нуди у вези Космета. Овде је реч о опасном преседану и мешању у унутрашње ствари једне суверене земље и то чланице Уједињених нација.

Западне силе, нарочито ове које помињем, а посебно Америка, нису добиле ни један рат. Америка се повукла из Вијетнама а оставиће ускоро и Ирак и Авганистан. Енглези не могу да прежале што нису више колонијална сила, Французи се поражени повукли из Алжира, а Немци су били губитници и поражени у светским ратовима које су водили. Сада су сви заједно, просто навалили на малу Србију, чијем народу, без обзира на нацију и веру, једноставно не дају већ деценијама да дише. Стално га терају у неке међусобне сукобе, а онда они ускачу као,, спасиоци” и то демократски, пa у име правде, по њиховој мери, одузимају територију.

Западне силе, нарочито ове које помињем, а посебно Америка, нису добиле ни један рат. Америка се повукла из Вијетнама а оставиће ускоро и Ирак и Авганистан. Енглези не могу да прежале што нису више колонијална сила, Французи се поражени повукли из Алжира, а Немци су били губитници и поражени у светским ратовима које су водили. Сада су сви заједно, просто навалили на малу Србију…

Свакако да не морају тако грубо и понижавајуће. Србији је јасно много тога око Косова и Метохије, али она с правом инсистира на преговорима и о статусу наше јужне Покрајине. Тамо ће, после тих разговора и даље живети Албанци, владаће и њихови лидери, Србија се у то неће мешати, али макар мора да се зна како је реч о територији суверене српске државе. То је онај минимум компромиса на који Србија има право, а од којег се одмах најеже данашњи окупатори, који тако здушно, отворено и безобразно бране суверенитет такозваног Косова, чију су “државност”  признали. Али, уколико су тако одлучне и принципијелне, зашто не признају, примера ради, Курдистан, Јужну Осетију и Абхазију, Тирол и Сардинију, као и још стотинак мањих и већих места у којима  већ деценијама клија сецесионизам појединих народа, чији ће се представници сутра, можда, имајући у виду пресуду МСП, окупити као представници народа и донети своје декларације о независности.

Својевремено сам у Америчком конгресу имао саговорника који је Југославији замерао што је на Косово послала војску. Питао сам га: “шта би они урадили када би Калифорнија решила да се одвоји од Америке?” Одговорио је  – ,,послали би смо маринце”.

Својевремено сам у Америчком конгресу имао саговорника који је тадашњој Југославији замерао што је на Косово послала тенкове и војску. Питао сам га: “шта би они урадили када би Калифорнија решила да се одвоји од Америке?”  Одговорио је као из топа – ,,послали би смо маринце”. “Па и ми смо, господине, послали наше маринце на Косово”. Истог тренутка је амерички господин устао, напустивши разговор који је трајао десетак  минута. Овим хоћу да кажем како ми, ма шта учинили, САД не можемо уверити да смо у праву, мада и они, верујем, знају да греше од почетка у односима са Србијом, чији народ може да им буде пријатељ.

Како ће се ствари даље развијати остаје да се види.Чињеница је да се иде ка решењу и да је Косово, што би рекао председник Србије Борис Тадић, ближе независности. Али, опет је све на Србији која треба себи да постави оно важно питање: да ли јој је важнија ЕУ и место у кругу држава које су се заложиле да јој одузму део територије, или до Косова и Метохије и сопственог територијалног интегритета. Ми хоћемо и једно и друго. Међутим, како ствари сада стоје, нечега се морамо одрећи.

Како ће се ствари даље развијати остаје да се види.Чињеница је да се иде ка решењу и да је Косово, што би рекао председник Србије Борис Тадић, ближе независности. Али, опет  је све на Србији која треба себи да постави оно важно питање, које јој данас, као уцену, постављају наши такозвани пријатељи: да ли је Србији важнија Европска Унија и место у кругу држава које су се заложиле да јој одузму део територије, или јој  је важније да јавно саопшти како јој је више стало до Косова и  Метохије и сопственог територијалног интегритета него до чланства у ЕУ. Ми хоћемо и једно и друго. Међутим, како ствари сада стоје, нечега се морамо одрећи. Зато је боље да се одрекнемо чланства у ЕУ, нарочито због тога што Србија неће бити никада примљена док не испуни бар још три и по услова, и пошто ће се до 2024. године ЕУ као савез распасти због неслоге и кризе која је нагриза. Србија ће, хтела то или не, морати да се окрене и затражи помоћ великих војних и економских сила, пре свих Русије, Кине, Индије. Зато је у овом тренутку Србији можда важније да обавести своје партнере у ЕУ да,, замрзава” активности на путу свог чланства, све док се не реши питање статуса Косова, а самим тим, коначно, и национално питање Србије.

Знам да многе може да нервира то што ја, бранећи своју државу, предлажем, планирам ,,зафркавам” наше ,,велике пријатеље”. То сам већ доживљавао као непријатност, али се никада нисам бавио таквим појединцима и изолованим случајевима и није ме брига шта такви о свему овом мисле.