Колико нас коштају волонтери у Влади и кабинету председника

Можда негде у Европи још постоји земља у којој министри раде без плате, али је мало вероватно да игде друго осим у Србији министар просвете плату добија, не из државне касе, већ из касе једног приватног факултета. Можда негде у Европи саветник председника државе, поготово ако су другари као што је код нас случај, обавља јавни посао без плате, јер је власник јаке маркетиншке агенције, али мало је вероватно да би такав могао да буде саветник председника државе за медије. И можда негде у Европи и то све може, али је мало вероватно да би игде осим у Србији ова двојица тиме могли да се хвале, јер у преплитању својих неплаћених државних и плаћених приватних послова, ваљда, не виде никакав проблем. Поготово не сукоб интереса. А има и оних који у свему препознају и корист за државу.

Чињеница је да државним службеницима, па и министру просвете Жарку Обрадовићу и саветнику председника за медије Небојши Крстићу, закон експлицитно не забрањује да раде државни посао без плате и допушта им да бирају да ли ће плату добијати у државној служби или на неком другом месту на коме још раде. То право, поред Обрадовића и Крстића, у Скупштини користе и многи посланици, а у Влади још два министра, министар вера Богољуб Шијаковић и министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић. Баш као и Обрадовић, и Шијаковић и Чиплић одлучили су се да плату примају на факултетима на којима предају. Али за разлику од њих Обрадовић своју плату од 200.000 динара (како стоји у његовој имовинској карти) зарађује као ванредни професор на приватном факултету за који је као министар просвете надлежан.

У Крстићевој имовинској карти не пише од чега саветник председника живи последњих шест година кад већ не живи од саветничке плате, па је за прептоставити да, пошто у имовинској карти каже да нема уштеђевине, живи од прихода које остварује као стопостотни власник једне утицајне маркетиншке агенције која, између осталог, потенцијалним клијентима на свом сајту нуди и “ефикасан пласман у медијима”. (линк)

Због оваквог ангажмана министром и саветником су се бавила и надлежна тела за спречавање сукоба интереса, до јануара 2010. године то је био Одбор за решавање о сукобу интереса а од јануара Агенција за борбу против корупције. Поступак против Крстића Одбор је покренуо у новембру јер су била спорна управљачка права у приватној агенцији саветника председника државе. Крстић је тада тврдио да је управљачка права пренео на директорку своје фирме и после тог објашњења Одбор је, већ у децембру, одлучио да поступак против саветника обустави јер се, како рекао Слободан Бељански, у то време председник тог Одбора а сада члан Одбора Агенције за борбу против корупције, установљено да се ради о “повредама мањег значаја које нису утицале на обављање јавне функције”.

Поступак против Крстића Одбор је покренуо у новембру јер су била спорна управљачка права у приватној агенцији саветника председника државе. Крстић је тада тврдио да је управљачка права пренео на директорку своје фирме и после тог објашњења Одбор је, већ у децембру, одлучио да поступак против саветника обустави

Да се поменути Одбор бавио и министровим случајем недавно смо сазнали из интервјуа самог министра. Истичући, рекло би се не без поноса, да је један од малобројних који у влади не прима плату, Обрадовић је рекао да се неће одрећи посла и плате на приватном факултету јер му је то, како тврди, одобрио Одбор за решавање о сукобу интереса. Одбор је, каже Обрадовић, одлучио да као министар просвете може да ради и као предавач на приватном факултету који га је, стиче се утисак из његовог одговора (линк), својевремено “задужио” и тиме што му је дао посао када је мало ко то хтео да учини припадницима Социјалистичке партије Србије.

“Својевремено сам напустио место посланика на сталном раду и прешао на “Мегатренд” где сам дочекан раширених руку у време када је СПС био анатемисан. А, истог дана када сам изабран за министра поднео сам оставку на место в. д. декана Факултета за државну управу при “Мегатренду”. Одбор за спречавање сукоба интереса одлучио је да могу да радим као предавач. Иначе, један сам од ретких министара који не прима плату у Влади”, одговорио је Обрадовић упитан да ли размишља да оде са приватног факултета. .

Према незваничним информацијама којима располаже Пиштаљка, Обрадовићевим случајем се, осим појединих малобројних медија, бавила и Агенција за борбу против корупције која је, како тврде наши извори, Обрадовића упозорила да се налази у “сивој зони” и да ће реаговати на прву притужбу на његов рачун.

Док Слободан Бељански, члан Одбора Агенције за борбу против корупције не види проблем у томе да државни службеник не прима плату, јер “свако има право да ради без плате”, Јелисавета Василић, бивши судија и члан Савета за борбу против корупције, упозорава да неплаћање државних службеника може да буде симптом за постојање сукоба интереса.

Члан Одбора Агенције Слободан Бељански није хтео експлицитно да потврди ову информацију јер се, каже, “та ствар налази у надлежности директора Агенције” али се “присећа” да се о томе разговарало. Не сећа се и шта је одлучено.

“Код њега је проблем што ради приватно у свом ресору и што постоји могућност да буде пристрасан у одлучивању”, каже Бељански.

И док Бељански не види проблем у томе да државни службеник не прима плату, јер “свако има право да ради без плате”, Јелисавета Василић, бивши судија и члан Савета за борбу против корупције, упозорава да неплаћање државних службеника може да буде симптом за постојање сукоба интереса.

“Зашто би неко радио без надокнаде?”, пита Василић и одмах и одговара: “Државни службеници имају повлашћене и поверљиве информације које нису доступне свима а то је много скупље од плате”.

Иако закон експлицитно не забрањује да државни службеници раде без плате судија Василић тврди да је овакав вид волонтирања споран са становишта сукоба интереса.

Ни судија Василић, као ни председница Савета Верица Бараћ нису могле да се сете ни да су чуле за земљу у којој министри раде без плате. А то већ довољно говори о самој ствари.

Верица Бараћ:

“Не може министар да буде волонтер. Ни министар, ни саветник. Код нас је сукоб интереса релативизован, а Агенција за борбу против корупције је направљена да све релативизује. Пре две године је било јасније да је Драган Марковић Палма у сукобу интереса него данас. Па председник државе је у сукобу интереса јер се не зна када наступа као шеф државе а када као шеф партије. Министар енергетике Петар Шкундрић је акционар НИС-а, што је чист сукоб интереса. Шта рећи за Душана Бајатовића?

“Не може министар да буде волонтер. Ни министар, ни саветник. Код нас је сукоб интереса релативизован, а Агенција за борбу против корупције је направљена да све релативизује. Пре две године је било јасније да је Драган Марковић Палма у сукобу интереса него данас. Па председник државе је у сукобу интереса јер се не зна када наступа као шеф државе а када као шеф партије. Министар енергетике Петар Шкундрић је акционар НИС-а, што је чист сукоб интереса. Шта рећи за Душана Бајатовића? Како може министар просвете да буде професор на приватном факултету, и да у исто време буде надлежан за просветну инспекцију која треба да контролише тај факултет?”, набраја Бараћ. Председница Савета за борбу против корупције каже да је читав концепт Агенције “лакрдија” и да нема озбиљног бављења корупцијом када на сваке три, четири године, држава гаси једно и прави друго антикорупцијско тело.

“Кругови корупције шири су него што су били и ми имамо системску корупцију какву смо имали и под Милошевићем. Само што је тада Милошевић био изложен притиску јавности и макар делимично био под контролом. Сада тога нема. Основна карика која недостаје је контрола јавности, а контрола јавности је немогућа без слободних медија. А медији у Србији су под потпуном контролом. И у време Милошевића сте имали медије у којима сте могли да изнесете другачије мишљење. Данас тога више нема”, закључује Верица Бараћ.

Пиштаљка, 28. 7. 2010.