„Одлука о наставку активности Републике Србије у одбрани суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије“ (звучи као „таштина празнине“).

Скупштинску расправу о пресуди МСП и о Косову и Метохији нисам гледао, јер би то било губљење времена. Ставови који су једино исправни, и то кажем без пристрасности – ставови ДСС – су ми познати, а да гледам фарсу коју режира режим – нећу. Читам новине, пратим вести на интернету, читам детаље о томе ко је како и зашто гласао на крају те седнице, ко ће бити „емисари“…

Када би било ком грађанину без обмањивања било објашњено колико је велики пораз режима и државе због става МСП (који је тај режим тражио) и које ће бити последице, када би му било објашњено да је скупштинско заседање одржано да се да алиби режиму, да се пораз прикаже као „јединство“ , онда тај грађанин не би поверовао у исход гласања после те седнице на којој је донета „Одлука о наставку активности Републике Србије у одбрани суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије“ (звучи као „таштина празнине“).  Исход је да су подршку власти, за превару и пораз, дале и „опозиционе“ странке СНС, НС и СРС. СНС ме не чуди, сасвим.

Иако су они наличје ДС (а наличје лако постаје лице и обрнуто, односно ради се о две стране исте кованице исковане у Вашингтону), ипак су ривали и СНС је имао све разлоге да гласа против понуђене „Одлуке“. Али, није. СНС жели, да би се коначно (ипак су преузели најмање 2/3 чланова СРС) домогла власти, да буде већи папа од папе. Да буде европскија од најевропскијих странака. Да буде жућа од најжућих. Да буде неухватљивија од најнеухватљивијих (мислим на ставове и програм). СНС жели да буде већа Демократска странка од ДС. Зашто? Зато што су увидели да једино тако могу да „победе“ ДС и убирају плодове власти! Да раде све што ради ДС, само „више“ и „боље“.

Маркетинг до бесвести. Флуидност ставова до бескраја.

Маркетинг до бесвести. Флуидност ставова до бескраја. Понизност пред Западом. И демагогије онолико колико народу прија. А гладан, слуђен и очајан народ можеш бескрајно товити демагогијом и он ће да гута, да гута и да гута. Тако „напредњаци“ или „Нови радикали“ (а зашто не „жути радикали?“) гласају по диктату (Маркетинга? Режима? Запада?). Што се новог (већ дуже време) ванбрачног партнера СНС-а тиче, НС (још у век у браку са ДСС), они ме не чуде. Они су одувек само пратња. Сада СНСНС. Овим путем својој странци лепо поручујем да је сада, после гласања у Скупштини, добра прилика да се опростимо од НС и да наметника предамо ономе ко га жели. Паразит ионако прети да убије домаћина. Чуди ме СРС. Иако ме никада нису импресионирали, изненађује ме да су насели на причу о „јединству“ и „одбрани“.

Сви заједно, и СНС и НС и СРС су се заложили да и Скупштина стане иза пораза режима и сви заједно, с влашћу, подржавају даље поразе Србије.

У Новостима од среде, 28. јула, пише да су неки „опозициони лидери“ прихватили да буду „емисари српске дипломатије“ !? „Прихватам јавно да ме држава пошаље да убеђујем неке земље…“  Хоћу рећи, понизност пред сопственим народом је добра, као што је добро и жртвовати се ради народа (прихватајући тако тешко емисарско дипломатско туристичко бреме), али се овде не ради о томе. Да не говорим о томе да нема законског покрића да се неовлашћене особе баве дипломатијом (а ако некога „овластите“ онда је он део власти).  Овде се ради о понизности пред марионетским режимом и пред онима чији је тај режим марионета (ради се о пружању руке штеточинском режиму који се дави). Али, то можда и није битно, ако је творац уместо једне велике марионете, направио и другу, велику, резервну.

„Све је мутно... Као, као какао, као, као какао, као, као какао, цијели свијет је као какао... Ми смо као живи, ми смо као заједно, ми се као волимо, ми као нешто свирамо... Све је мутно“- Леб и сол

Који озбиљан политичар или „wannabe“ државник жели да буде служинче или поштар Вука Јеремића тј. Бориса Тадића? Голуб писмоноша! „Иде патка преко Саве, носи писмо на врх главе, у том писму пише – волимо се највише“. Ово више није само фарса, то је водвиљ, урнебесна трагедија. Чујте, довољно идиотски звучи што се режим, као, досетио па нуди опозиционим лидерима да буду, као, емисари државе, а заправо лакеји режима. Већ невероватно идиотски звучи кад неко, као, то још и прихвати. Као какао („Ја сам као фрајер, ти си као дама, ми смо као пар,ми смо као добар пар… Све је као… Дјеца као не знају, старци као мудрују, војници као будни, жене као вјерне… Све је мутно… Као, као какао, као, као какао, као, као какао, цијели свијет је као какао… Ми смо као живи, ми смо као заједно, ми се као волимо, ми као нешто свирамо… Све је мутно“- Леб и сол).

П.С. Овај чланак, као и све остале објављујем на мом блогу овде. Подразумева се да су сви ставови у блоговима моји, лични а нису ставови ДСС.