Зејнел Зејнели: "Лудост и право силеџијство наших такозваних пријатеља може се прекинути, ако кажемо не свима који нам прете и одузимају земљу. Уколико им отворено кажемо да бирамо Косово, а не Европску Унију и уколико коначно кажемо и да ћемо државу бранити свим расположивим средствима. И, најважније, уколико се искрено окренемо руским и кинеским пријатељима, без обзира на притиске. Да нас бомбардују више не могу, да нам уводе санкције не могу."

Косово и Метохија је изгубљено још давне 1974. године, враћено у Србију, где му је одувек било место, 1989. године. Две године касније, није се ни осетило да измиче из руку, а 1999.  године је окупирано,  све због тога што се одувек питао Београд и београдски кадрови, као и данас, када није допуштено да историјски договор постигну Срби и Албанци, који су то могли, јер су се добро познавали.

Први администратор УН на Косову и Метохији др Бернар Кушнер, доласком на Косово и Метохију, одмах после бомбардовања Србије, донео је једну од својих најважнијих уредби. Забранио је убијање паса луталица на Косову и Метохији. Била је то ,,мудра” одлука лекара, хуманисте, политичара и дипломате, који је предводио групу интелектуалаца са Запада, који су се залагали да се Србија, у име мира, бомбардује.

Не помињем ову уредбу због тога што сам за то да се пси убијају и малтретирају. Помињем је због тога, што је уласком окупационих снага НАТО-алијансе, предвођених Америком, Кушнер, као представник УН, имао свету дужност да прво заштити Србе и неалбанце. Њих су припадници ОВК, који су дошли из шума и сишли са планина, после повлачења српске војске и полиције, као и цивили, грађани, комшије, српски “кумови”, пријатељи, студенти, деца, жене, старци, започели невиђени лов на све што није албанско. Срби и други неалбанци постали су ловина, а ловци су уз помоћ НАТО снага, убијали, пљачкали, палили. За веома кратко време запаљено је више од 50 хиљада српских кућа, око 200 цркава и других споменика културе и убијено више од 2800 Срба и неалбанаца, а многи су отети и одведени, можда у Албанију у ону,, Жуту кућу”, за коју Кушнер, у сред Београда, изјављује да ,,никада није чуо да је постојала”. Насилно је исељено око 300 хиљада неалбанаца, а исто толико усељено из Албаније, албанских држављана… У сред Европе извршено је највеће етничко чишћење од стране Aлбанаца и уз помоћ НАТО-,,српских пријатеља”.

Лажи о хуманитарној катастрофи

Зејнел Зејнели: "Тада се видело, да је `Милосрдни анђео` смишљен да се убија, изврши етничко чишћење и отме територија једне суверене земље, супротно западној пропаганди, која је говорила да је реч о хуманитарној катастрофи која наводно прети Албанцима, због `српских злочина`. Да је неко озбиљно хтео да доказује, доказао би да је у време `Мировне мисије` УН убијено више Срба и неалбанаца, него што је, како тврде, убијено Албанаца у периоду од 1998. до јуна 1999. године. Не тврдим да није било злочина, али сам за то да се утврди истина. На слици: "Колатерална штета", фото: Интернет новине српске (www.srpskadijaspora.info).

Тада се видело, да је,, Милосрдни анђео” смишљен да се убија, изврши етничко чишћење и отме територија једне суверене земље, супротно западној пропаганди, која је говорила да је реч о хуманитарној катастрофи која наводно прети Албанцима, због ,,српских злочина”. Да је неко озбиљно хтео да доказује, доказао би да је у време ,,Мировне мисије” УН убијено више Срба и неалбанаца, него што је, како тврде, убијено Албанаца у периоду од 1998. до јуна 1999. године. Не тврдим да није било злочина, али сам за то да се утврди истина.

Албанци су “избројали своје убијене” сународнике, па чак и оне ,,цивиле” у селу Рачак, и стално понављали исту бројку, а о њиховим зверствима нико није смео ни реч да проговори.  Срби су , уместо да,, броје” своје жртве, почели да броје албанске, укључујући и оне који су погинули у униформама ОВК. И, никада нису престајали да причају о томе, да износе своја сазнања. Једни су то чинили да би тобоже ,,олакшали” своју савест, други зато што су схватили да то има прођу на Западу, трећи због новца, појединци због уцена западних истражитеља, који су веровали Албанцима и када на свог комшију прстом покажу да је,, злочинац”. У свим ратовима, од Словеније, Босне и Хрватске па све до Косова и Метохије, једино су Срби говорили о својим злочинима. Сви други су о сопственим злочинима ћутали и оптуживали друге, док се у Србији нико  није озбиљно бранио од произвољних оптужби. Где год је требало, ми смо се као држава извинули, а нама се није извинуо нико.

Тако је, како су године пролазиле, створено уверење да су Срби једини злочинци и да су за све криви. Тако је и смишљен план да се Србија бомбардује. Смишљен је Рачак, запаљен фитиљ, и само два месеца после тога почело је немилосрдно бомбардовање и убијање, углавном цивила, деце, рушење болница и кућа, пуних 78. дана. Запад је то прогласио,, великом победом”, Милошевић је, такође, делио одликовања, а Косово је дато на управљање Међународној заједници, која га је потом предала на управљање командантима ОВК.

Од контрареволуције до државе

"Косово је дато на управљање Међународној заједници, која га је потом предала на управљање командантима ОВК." Спаљивање Богословије у Призрену, фото: СПЦ (www.spc.rs).

Иако је постојало нешто наде да ће Резолуција 1244 Савета безбедности спречити да се Космет одвоји од Србије, то је учињено проглашењем независности Косова, пре две године. Група албанских лидера, написала је на белом папиру акт Декларације, прогласила независност и своју државу, МСП је то оценио исправним по међународном праву. Тиме је дао повода и другим сепаратистичким покретима да испишу сличан папир и да, позвавши се на одлуку МСП у Хагу, створе сопствену државу. Одмах, по доношењу поменутог папира, САД, земље ЕУ (осим пет чланица), признале су Косово као државу и пожуриле да отворе своје амбасаде у њој. Тако је Косово постало “демократска држава”, али без једног важног дела – севера Косова и Метохије, који је још увек у чврстим рукама Срба.

Српско руководство на челу са Милошевићем и јуловским кадровима, потпуно погрешном политиком, предало је најважнији део Србије у руке представника ОУН.

Када су још 1981. године избиле демонстрације студената на Косову, српско руководство се сложило са саопштењем ЦК Савеза комуниста да је реч о,, контрареволуционарном деловању ретроградних снага.” Тада је изгубљена из вида чињеница да Запад подржава све контрареволуционарне покрете, нарочито уперене против комунистичких режима. Фадиљ Хоџа, тадашњи неприкосновени лидер сепаратистичког покрета на Космету, који је једно време био и председник председништва Југославије, после смрти Јосипа Броза “Тита”, изјавио је да је ,,Косово висило Албанцима о клину”, али су све тада упропастили Лабљани (Албанци из околине Подујева). А рекао је то после увођења ванредног стања на Космету и довођења војске и полиције тамо где је раније никада није било, када су многе касарне, посебно у пограничним деловима Космета, већ биле укинуте. Дакле, да није било демонстрација, Косово и Метохија би још давно постало нова југословенска република, што је Тито знао, а што су Албанци очекивали.

Срби и други неалбанци Косова и Метохије полако су постајали терет властима, а неколико година касније, након формирања ЈУЛ-а, проглашавају их и националистима и шовинистима, који нису способни да успоставе везе са Албанцима. Зато су довођени нови, специјално обучени кадрови на разне положаје, од политичких до оних у врху полиције и других.

Године 1989., Слободан Милошевић врши измене Устава из 1974. на захтев косметских Срба и бар за кратко зауставља илузију Албанаца да могу имати сопствену државу на Косову и Метохији, коју су желели још од времена Призренске лиге. Почетком деведесетих година, с падом комунизма, Ибрахим Ругова формира политичку партију, која је у свом програму имала стварање самосталне државе Косово. Србија одбија да региструје ову партију, али то чини Министарство правде на нивоу СФРЈ. Неколико месеци иза тога доноси се такозвани “Качанички” устав Републике Косово, у згради која је била стотинак метара удаљена од полицијске станице. Творци тог “Устава” и уставног закона и декларације о републици, затим, беже из Србије… Србија потом распушта Скупштину Косова, због опасности да ова донесе декларацију о независности, уводи ванредно стање , распушта све косовске органе и формира такозвано Привремено Извршно веће Косова. И, тада се чини прва грешка: иако  национално шаролико, са кадровима из редова свих “народа и народности”, међу којима и,, лојалних” Албанаца, овим телом руководе кадрови из Београда. Срби, који су довели Милошевића на власт, елиминишу се, а из Београда и других градова Србије доводе кадрови и распоређују чак по општинским службама Косова и Метохије. Срби и други неалбанци Косова и Метохије полако су постајали терет властима, а неколико година касније, након формирања ЈУЛ-а, проглашавају их и националистима и шовинистима, који нису способни да успоставе везе са Албанцима. Зато су довођени нови, специјално обучени кадрови на разне положаје, од политичких до оних у врху полиције и других.

Губљење времена са коферашима

Ругова је једном изјавио: како у случају “да Србија нападне Косово,” оно има брашна и друге хране да рат води пуних пет година.

Тако почиње прича да са Албанцима могу да разговарају “неокаљани” кадрови. Мој пријатељ, Томислав Секулић, први их је назвао “коферашима”. Долазили су у уторак, а одлазили у четвртак. У Београду су подносили извештаје о стању на Косову и Метохији. Сматрали су да албански бизнисмени и други утицајни појединци, које су они упознали, могу да промене ситуацију у корист Србије. У ствари, почела се развијати ,,бизнис политика”. Све је била једна велика превара. Албански бизнисмени долазили су у Владу Србије као у,, своју кућу”, добијали дозволе за увоз и извоз, и на административним границама Србије са Косметом, као и по канцеларијама Владе, говорили да је Косово Србија, а ван тог простора: ,, живела Косово република”. Остваривали су велику добит, богатили су се и многи наши кадрови, али је Албанцима преостајало да плаћају и свеалбански народни покрет, купују оружје и спремају да задају коначан ударац Србији. Ругова је једном изјавио: како у случају “да Србија нападне Косово,”  оно има брашна и друге хране да рат води пуних пет година. Када је својевремено један српски бизнисмен дошао у Врбас да купи шлепер јестивог уља, директор га је лепо примио, али се разговор о продаји завршио када се бизнисмен представио. Како је био Србин, директор је почео да се жали како нема производње и да је фабрика у великим тешкоћама…

"Ја сам и данас убеђен, да би Срби и Албанци на Косову и Метохији одавно постигли компромисни договор о животу једни поред других, као што су и деценијама живели." На слици: Косовска Митровица под снегом.

Било па прошло, што би се рекло, али су остале последице. Ја сам и данас убеђен да би Срби и Албанци на Косову и Метохији одавно постигли компромисни договор о животу једни поред других, као што су и деценијама живели, али им та могућност није пружена услед “алавости” многих  домаћих кадрова и државе коју су водили. Када је расписана лицитација за продају простора у Српској улици у Пећи, два српска бизнисмена нудила су 50 станова повратницима, 10 милиона динара Фонду за развој КиМ, а део локала општини Пећ, с наменом да буду додељени повратницима. Албански бизнисмен, који је често навраћао у зграду Владе Србије, нудио је само седам милиона динара које би уплатио у Фонд. Због тога што је нудио “најповољније услове”, читава улица је продата албанском бизнисмену, који је требао да помогне у успостављању српско-албанског дијалога.

После Милошевића, остала је једино Резолуција 1244 Савета безбедности, коју велике западне силе на челу са Америком нису поштовале. Фарса од преговора са Ахтисаријем завршена је тако што је речено: како Косово треба да постане држава, пошто се српска стране не слаже да Косово буде држава. ,,Наши пријатељи” су се с тим сложили и прогласили како је,, Косово јединствен случај”. Није било оштрих реакција. Затим, донета је Декларација о независности Косова, а отцепљење српске Покрајине је признало више од 60 земаља. Тек када је враг однео шалу, ми смо се окренули Русији и Кини, као сталним чланицама Савета безбедности. Прекидали смо дипломатске односе са појединим земљама, а затим их успостављали поново, због обећања Америчке политике и политике највећег дела ЕУ, за која нисмо схватили да су преварантска. Дозволили смо, упркос ставу јавног мњења, да ,,Еулекс” преузме неке функције власти на Косову и Метохији. Стално смо били на узици. Стално смо били у ситуацији да бирамо између Косова и ЕУ. Улазак у ЕУ смо прогласили приоритетом, а говорили смо да Косово никада нећемо признати. Затим су и ЕУ и Косово постали приоритет у решавању озбиљног проблема са Косовом. Неким политичким партијама ЕУ је била важнија од Косова, иако су се заклели као посланици да ће чувати и бранити државни суверенитет и територијални интегритет. Толерисали су се ставови проамеричких невладиних организација, говорило се како је независно Косово данас “реалност”, а онда смо запоставили искрене пријатеље под притиском Америке, почели смо да сарађујемо са непријатељским земљама, чији су представници признали косовску независност и говорили нам у сред Београда како је то неповратно. Уз то, смешкали смо се и грлили, склапали послове, а са Турцима се договорили да они брину о Рашкој области, односно, како су нам наметнули, Санџаку, не схватајући озбиљно да тако губимо и ову област. Некадашњи националисти и шовинисти, који су секли прсте и руке до лаката у Санџаку, призивали су у помоћ Србији лидере из ових крајева и говорили да са Косметом треба да успоставимо и развијамо све односе…

Како пред Уједињене нације

Нисмо имали снаге да себи поставимо питање: да ли ће нам чланство у ЕУ нешто значити без Косова и Метохије и да ли ће се само на томе стати?

Иако су се преваре западних пријатеља ређале једна за другом, нисмо имали снаге да Бајдену (који нам је говорио о чврстим пријатељским односима Америке и Србије) спустимо слушалицу када нас је позвао два сата пре одлуке Међународног суда правде, а који ће нас сада у име њихове правде натерати да се заиста одлучимо куда ћемо ићи као држава. Нисмо имали снаге да себи поставимо питање: да ли ће нам чланство у ЕУ нешто значити без Косова и Метохије и да ли ће се само на томе стати? Мислим да неће. Србија ће се и даље цепати на територије на којима ће живети само националне мањине.

Ова лудост и право силеџијство наших такозваних пријатеља може се прекинути, ако кажемо не свима који нам прете и одузимају земљу. Уколико им отворено кажемо да бирамо Косово, а не Европску Унију и уколико коначно кажемо и да ћемо државу бранити свим расположивим средствима. И, најважније, уколико се искрено окренемо руским и кинеским пријатељима, без обзира на притиске.

Да нас бомбардују више не могу, да нам уводе санкције не могу.

Да нас бомбардују више не могу, да нам уводе санкције не могу.

Зато пред Уједињеним нацијама, последња је прилика да Резолуцијом коју ћемо поднети кажемо шта хоћемо и напишемо је у сарадњи са нашим искреним пријатељима, а не са САД и ЕУ. Она, мора да садржи став да се Србија неће одрећи Косова и Метохије, да никада неће признати такозвану републику Косово и да нам је у овом тренутку приоритетније очување територијалног интегритета и суверенитета од чланства у ЕУ. Писање ,,избалансиране Резолуције”, које се већ сада сугерише, ради удовољења другима, значило би одрицање од сопствених интереса и од Косова. Учини ли Србија то , САД неће стати само на Косову и Метохији. Брзо ће ,,бели џипови” кренути по Србији, по сценарију који је већ виђен. А, они долазе када и неке друге мањине у Србији почну да се жале да су им ,,угрожена људска права и слободе”.

Зејнели: "Неким политичким партијама ЕУ је била важнија од Косова, иако су се заклели као посланици да ће чувати и бранити државни суверенитет и територијални интегритет." На слици: Дуга изнад Пећи.