Демонстрације у Митровици: "Срби Косовске Митровице себе сматрају несаломивим Галима. " Фото: Le Figaro

У Косовској Митровици, омањој српској енклави на северу Косова, једино се у називима улица може пронаћи нешто поетско и узвишено. На пример, централни трг града носи име Шумадије, прелепе области у централном делу Србије. Са тим гордим називом, међутим, у апсолутном су нескладу околне зграде са више станова, саграђене 70-тих година, које су одавно изгубиле онај новаторски архитектонски облик који су имале на дан свечаног усељења у епохи Титове Југославије, када је земља још могла да ефикасно користи околна налазишта бакра. Током последње две деценије у локалном буџету нема ни пребијене паре за ремонт комуналних станова. Најбољи хотел-ресторан у граду, који приближно одговара француском хотелу са једном или две звездице, назива се Пиззериа Нумбер Оне, што се несумњиво објашњава жељом да се намами неко од хиљаду и по војника-парајлија из контингента ЕУ на северу Косова. Овде, као и у Србији на северу, све се плаћа динарима. Иако трговци, наравно, нису луди да одбију и ретке залутале евре.

Економска стагнација

Другог јула ове године група од 600 Срба приредила је на северу града протестни митинг поводом отварања бироа приштинске владе за оне малобројне Албанце који живе на северној обали Ибра. Отварање бироа је подржала Европска Унија. У гомили митингаша експлодирала је бомба (њу је несумњиво бацио неко од албанских екстремиста) и том приликом је погинуо један човек (српски лекар), док их је 11 рањено.

У бифеу на тргу Шумадија, на коме углавном седе пензионери и младићи, који баш и нису беспослени, разговара се највише о проблемима економије. Посао у локалним рудницима практично је стао зато што нема опреме, али ни политичке стабилности. Те тешкоће погађају и саму енклаву и целу територију Косова, којом из Приштине управља албанска влада на челу са бившим лидером ОВК Хашимом Тачијем (1999. године тај сепаратистички покрет је савладао Србе захваљујући војном мешању НАТО). Регион једноставно нема било какве економске будућности у краткорочној или средњорочној перспективи. На прву могућност талентовани млађани Срби одлазе на школовање у Београд. Они се тамо упознају са другачијим квалитетом живота и не желе да се врате на северну обалу реке Ибар да стрепе у суседству са много бројнијим албанском становништвом (60 хиљада Албанаца на јужној обали реке наспрам 20 хиљада Срба на северном делу – ситуација је непромењена од времена етничког чишћења 1999-2004. године).

Дошавши до тако мало утешног закључка, може се прозборити и о политици. Тда гласови постају јачи, а у очима светлуцају варнице. Јер Срби Косовске Митровице себе сматрају несаломивим Галима. „Ако Албанци поново насрну, уз прећутну сагласност европске полиције или без ње, чекају их непријатна изненађења“, оглашава се Јован, високи и мршави момак црне косе, који је без посла после стицања дипломе професора књижевности на локалном универзитету. Другог јула ове године група од 600 Срба приредила је на северу града протестни митинг поводом отварања бироа приштинске владе за оне малобројне Албанце који живе на северној обали Ибра. Отварање бироа је подржала Европска Унија. У гомили митингаша експлодирала је бомба (њу је несумњиво бацио неко од албанских екстремиста) и том приликом је погинуо један човек (српски лекар), док их је 11 рањено.

Међународни суд у Хагу 22. јула износи закључак о питању припадности Косова. Разматрање тог питања почело је после усвајања одговарајуће резолуције Генералне скупштине УН 8. октобра 2008. године, која је сазвана на иницијативу владе Бориса Тадића. Тадић, међутим, одлично схвата да Србија више нема ни војних, ни финансијских, нити пак дипломатских могућности да контролише Косово. Губитак те провинције, дубоко је растужио Тадића, али прагматични председник добро схвата да се не може мењати историја…

…он се за грађане своје земље изборио са укидање визног режима са Европом.

Јован и његови пријатељи кажу да су спремни да се боре до краја како би одбранили српску енклаву. Они подвлаче да сваки човек овде поседује „калашњиков“ у подруму. Је ли у питању типично српска смеша храбрости и непомирљивости? Можда. Међутим, при свему томе они одлично схватају да су НАТО војници до сада увек стајали на путу налета Албанаца на север Митровице .

„Никада нећемо прихватити другу владу до оне у Београду“, наставља Јован. „Косово је Србија, а такозвана приштинска влада апсолутно је незаконита, ма шта тамо говорили Американци и њихови европски прирепци, који никада и ништа нису разумели на Балкану. И није важно шта ће рећи тај хашки суд!“

Подела Косова

Међународни суд у Хагу 22. јула износи закључак о питању припадности Косова. Разматрање тог питања почело је после усвајања одговарајуће резолуције Генералне скупштине УН 8. октобра 2008. године, која је сазвана на иницијативу владе Бориса Тадића. Званично је Београд гласно говорио о својој збуњености због једнострано проглашене независности Косова фебруара 2008. године и дипломатског признавања које је уследило потом од стране земаља Европе и НАТО (изузев Шпаније, коју веома тишти баскијско питање). Тадић, међутим, одлично схвата да Србија више нема ни војних, ни финансијских, нити пак дипломатских могућности да контролише Косово. Губитак те провинције (колевке Српске православне цркве у средњем веку, о чему сведоче величанствени манастири који се налазе под заштитом војника НАТО), дубоко је растужио Тадића, али прагматични председник добро схвата да се не може мењати историја, макар се она и чинила апсолутно неправичном. Означивши почетак дуготрајног процеса разматрања тог питања у хашком суду, Тадић је добио на времену да стиша страсти око тог за многе горућег проблема и пређе на решавање других задатака. Осим тога, он се за грађане своје земље изборио са укидање визног режима са Европом.

Међутим, многи српски руководиоци у приватном разговору допуштају моигућност поделе Косова. Енклава у Митровици, требало би да оду Србији, која са своје стране може Косову дати албанска села у Прешевској долини на југу земље.

Рањивост владине коалиције у Београду не допушта председнику да скрене са садашњег курса негирања независности Косова. Међутим, многи српски руководиоци у приватном разговору допуштају моигућност поделе Косова. Енклава у Митровици (север града и села, која се простиру до српске границе) требало би да оду Србији, која са своје стране може Косову дати албанска села у Прешевској долини на југу земље.

Превео: Рајко Досковић за Нови Стандард

Le Figaro

Захваљујући спољнополитичким "напорима" садашње власти Србије, не само да се проблем решава неповољно по Србе на Косову и Метохији, већ се најављује отварање питања територијалног интегритета Србије на југу, ван Космета. На слици: Прешево. Фото: Википедиа.