„Режим“ покојног Милошевића је још почетком деведесетих почео да гради нову зграду новосадског ректората. Међутим, тај режим је у Новом Саду трајно изгубио упориште још половином деведесетих, али зграда ректората никад није завршена.

Поред оронулог “костура” старог социјалистичког пропалог подухвата, сликали су се председник покрајинске Владе и оно које је пре десет година обећало да ће Србија бити у Европској Унији и растерећена од дугова. Данас, кад се наша отаџбина дави у тридесет милијарди долара дуга и живи од страних зајмова и милости, а Војводина је „аутономнија него икад“, мало нам тога треба. Кад се високи функционери власти сликају поред зараслог, унеређеног, зубом времена начетог пропалог покушаја доба самоуправљања, то значи да више немају ништа да нам понуде осим још једног “потемкиновог села”.

„Режим“ покојног Милошевића је још почетком деведесетих почео да гради нову зграду новосадског ректората. Међутим, тај режим је у Новом Саду трајно изгубио упориште још половином деведесетих, али зграда ректората никад није завршена. Ослобођена тираније Милошевићевог режима, распадала се наредних петнаест година, без обзира на коалиције које су Новим Садом владале, град није у ово здање уложио ни једну нову „цигљу“.

Данас се евроутопистичка власт Србије хвали како је добила „вазалску милост“ у форми „споразума са Европском инвестиционом банком“, у вези инвестирања у науку. А да није то кредит? У сваком случају, ради се о 800 милиона евра намењених српској науци (које Србија ни десет година након што је најурила „тиранина“ и „диктатора“ није кадра да сама уложи у образовање младих). У сваком случају, хоће ли бити кадра да те младе запосли и задржи у Војводини и Србији?

Данас, кад се наша отаџбина дави у тридесет милијарди долара дуга и живи од страних зајмова и милости, а Војводина је „аутономнија него икад“, мало нам тога треба. Кад се високи функционери власти сликају поред зараслог, унеређеног, зубом времена начетог пропалог покушаја доба самоуправљања, то значи да више немају ништа да нам понуде осим још једног “потемкиновог села”.

А и зашто би? Пошто памтимо енглеску пословицу која каже: „Нема бесплатног ручка“, питамо се: који је мотив да нам европски порески обвезник даје овако „велику милост“? Наравно, мотив је у томе што ће школовани стручњак у недостатку запослења у отаџбини отићи да ради ван отаџбине, која, како нас уче компрадори „не ваља ништа“, „није нормална“ и у којој „нема будућности“. А школована деца која одлазе „преко“ не знају да ни у САД већ скоро десет година плате не расту, иако трошкови живота расту. Не знају то ни њихови родитељи, који им у очају одобравају одлазак у иностранство. Још нас Влада обучава у оптимизму за одлив школованих кадрова у ЕУ. У нормалним околностима би смо се радовали једној екскурзији. У јадној реалности феријални успех нам је нови корак ка „евроинтеграцијама“.

Кад су свечано потписали ССП није била врућина, па нису морали да скидају сакое. Међутим, његови ефекти су били катастрофални по српску пољопривреду, која је одмах преплављена јефтиним производима из ЕУ. Нови (стари) ректорат се гради у Војводини у којој се номинално школује више студената него икад, који из земље одлазе више него икад, где је запосленост мања него икад, и где се лошије живи више него икад. Која је једино “аутономнија више него икад”.

Кад су свечано потписали ССП није била врућина, па нису морали да скидају сакое. Међутим, његови ефекти су били катастрофални по српску пољопривреду, која је одмах преплављена јефтиним производима из ЕУ. Нови (стари) ректорат се гради у Војводини у којој се номинално школује више студената него икад, који из земље одлазе више него икад, где је запосленост мања него икад, и где се лошије живи више него икад. Која је једино "аутономнија више него икад". Фото: Видовдан.

Периодика:

__________

Купек, Ивана: Ректорат у новој згради најкасније 2012. године, Блиц, 17. 7. 2010.

Ругло ректората до 2012 нова зграда, Радио 021, 16. 7. 2010.

Нонин, Г: Потписан протокол за зграду ректората, Данас, 16. 7. 2010.

Бета: Цветковић испратио најбоље студенте у Европу, 20. 7. 2010.