Од: Владислав Стефановић

Владислав Стефановић — Wed, 18 Aug 2010 21:00:44 +0000

Паралела Орволове Животињске фарме и политичке ситуације у Србије је сасвим примерена, и многе ликове романа лако би данас препознали у носиоцима високе политичке власти. Непромишљени политички потези без јасне стратегије, и без алтернативе, довели су Србију у веома неповољан положај у одбрани Косова и Метохије, тј. одбрани целовитости Србије.
Поред мишљења Међународног суда правде који је за Србију неповољан, учињен је и корак даље на штету Србије. Проблем КИМ измештен је из Савета безбедности у Генералну скупштину УН. Принципијална подршка Русије и Кине у Савету безбедности о начину решавања проблема КИМ и подршка које пружају целовитости Србије, на крајње несхватљив начин умањена је потезима које су вукли носиоци власти у Србији.
У септембру месецу о овом проблему водиће се дебата у Генералној скупштини УН у којој учествују све државе чланице УН. Ако узмемо у обзир да је Запад извршио притисак на скоро све државе да прихвате независност КИМ, и да већина тих држава не може да издржи тај притисак, долазимо до закључка да је проблем измештен из простора који нама иде у корист, у простор који је нама на штети. Двоструки пораз.
Враћајући се поново на Орвела, али на неки други роман, не могу а да не направим паралелу медијске слободе у Србији, и слободе и начина употребе медија у том другом роману. Није било толико давно да би заборавили да су неке политичке странке указивале да је тражење саветодавног мишљења МСП погрешан политички потез, и да је једина права политика да Србија нема алтернативу. Обзиром, на слободу медија у Србији ни један медиј није ни покушао да подсети да је неко указивао на последице политичких потеза садашње власти. Не само да су они који су били у праву маргинализовани, него су и оптужени да су одговорни за лошу позицију Србије у свету, и социјалне проблеме у држави.
Промена спољне политике Србије и пружање руке безрезервног пријатељства државама које нас прихватају као партнере и сараднике више је него потребно да би се држава ревитализовала. Наравно, не треба заборавити да на међународној сцени постоје државе са којима је неопходно одржавати добру сарадњу, али не треба бити искључив и тражити партнере у оквиру само једне групе држава. Свака држава која подржава територијалну целовитост Србије и која се залаже за поштовање међународног права, пријатељ је наше државе.

Од: Радосав Стевановић

Радосав Стевановић — Sat, 24 Jul 2010 07:24:09 +0000

Није у питању да ли су они нормални или нису. Нормални су они, и што је још опасније – врло интелигентни, али су моралне наказе. Јер, да имају мрвицу морала они би поднели оставке и то из два разлога.
Прво, ова пресуда представља још један, вероватно највећи катастрофалан пораз њихове политике, што се види не само по реакцијама у земљи, већ и по званичним саопштењима широм света. Њихова борба за Косово “мирним и дипломатским путем” разбијена је као мехур од сапунице бомардовањем које је овога пута извршио МСП.
Друго, негативне последице ове монструозне одлуке МСП по државу Србију тек долазе јер ће “саветодавно мишљење” утицати на све политичке и судске одлуке у свим међународним институцијама, наравно, на штету Србије и њених грађана. Снисходљиво, бескичмењачко и “безалтернативно” додворавање ЕУ није дало никакве резултате већ је, напротив, отуда дошло безобразно и осионо саопштење да је међународно право у ствари право јачега. У таквој ситуацији, са самоубилачки уништеном сопственом војном силом, власт је остала без икаквих инструмента са којима се може борити за частан положај грађана у Србији и Србије у свету. Међутим, њима до тога није стало.

Коментари на: Небојша Бакарец: Животињска фарма “необавезујућег мишљења”

Од: Владислав Стефановић

Од: Радосав Стевановић