Организовано државно насиље над српским језиком

Будимир Алексић: "Како да ми који говоримо српским језиком заштитимо своје уставно право, када Устав не објашњава која је разлика између службеног језика и језика у службеној употреби."

Иако је увођење црногорског језика у школски систем као обавезног предвиђено Изменама закона о општем образовању, који је предложила Влада, ђаци прваци вероватно ни ове школске године неће учити азбуку са 32 слова.

Ово је наговестио министар просвете и науке Славољуб Стијеповић, после бурне скупштинске расправе о овом Закону пре два дана и упозорења опозиције да ће то изазвати нове сукобе у Црној Гори. Овим је поново одложена “државна принуда” у примени Правописа црногорског језика, који је ступио на снагу пре тачно годину дана, а у чијој изради није учествовао ниједан црногорски лингвиста.

- Наставни предмет у наредној школској години неће се мењати док се не стекну сви услови за примену нове законске одредбе – закључио је Стијеповић. Он је претходно опозиционе посланике покушао да убеди да је ова законска одредба “усклађивање са Уставом Црне Горе” који каже да је службени језик црногорски, а да су у службеној употреби српски, албански, хрватски и босански.

Опозиција, међутим, тврди да се ради о дискриминацији 400.000, или 64 одсто црногорских грађана који су се на претходном попису изјаснили да говоре српским језиком. Део стручне, политичке, али и лаичке јавности у Црној Гори на ову “офанзиву” гледа у светлу предстојећег пописа на пролеће наредне године, када ће се црногорски грађани, поред вере и нације, као суштинских ентитетских питања, одредити и у односу на питање језика.

Велизар Калуђеровић из Социјалистичке народне партије подсећа да закон предвиђа могућност образовања на свом језику за националне мањине, и тиме се Срби терају “да признају да су национална мањина”.

- Никада нећу пристати да добијем право на језик којим је одувек говорила моја Црна Гора, само да признам да сам као Србин мањина – категоричан је Горан Даниловић, потпредседник Нове српске демократије. Будимир Алексић, из НОВЕ, сматра да се ради о “новом таласу организованог државног насиља против српског језика”.

Питање практичне примене црногорског језика и азбуке са 32 слова довело је надлежне до практичних проблема – штампање уџбеника и школске лектире, односно њихово “превођење”, питање наставног кадра, јер још није изишла прва генерација са никшићке катедре за црногорски језик, који се иначе “изучава” из уџбеника на српском, а предају га професори који су студирали српски језик…

- Како да ми који говоримо српским језиком заштитимо своје уставно право, када Устав не објашњава која је разлика између службеног језика и језика у службеној употреби – каже Алексић. Небојша Медојевић, лидер Покрета за промене, каже да “црногорска тоталитарна власт прстом у око српском народу поставља идентитетска питања, како бисмо заборавили на криминал и друге проблеме”.

Питање практичне примене црногорског језика и азбуке са 32 слова довело је надлежне до практичних проблема – штампање уџбеника и школске лектире, односно њихово “превођење”, питање наставног кадра, јер још није изишла прва генерација са никшићке катедре за црногорски језик, који се иначе “изучава” из уџбеника на српском, а предају га професори који су студирали српски језик, информатичко прилагођавање…

Ин4с