
"Морнарице Украјине и Русије морају да развијају партнерске односе". То је изјавио председник Украјине Виктор Јанукович. На Фотографији: Детаљ са слике А. богољубова "Кримски рат"
Морнарице Украјине и Русије морају да развијају партнерске односе. То је изјавио председник Украјине Виктор Јанукович. Иступајући 4. jула у Севастопољу у част Дана морнарице Украјине као пример сарадње, која се обнавља, он је навео њихово заједничко учешће у прослави 65. годишњице победе у Великом отаџбинском рату и војним вежбама Пловни пут мира-2010. У прослави Дана морнарице Украјине учествовали су бродови Црноморске флоте Русије.
Кијев више не жели у НАТО. Пре неколико дана одустајање од планова придруживања Северноатлантској алијанси фиксирано је у закону који је усвојила Врховна Рада о принципима унутрашње и спољне политике земље. Тако је Украјина коначно потврдила статус ванблоковске државе. То није просто изјава о очувању независности. То је смена оријентира: жарка жеља две претходне администрације – Буша у Америци и Јушченка у Украјини – да се Украјина угура у НАТО-пакт, сахрањена је чак и законодавно.
Одустајање од НАТО-а је одустајање од прозападног курса који је Украјина пратила током свих година најновије независности, без обзира да ли су на власти били Јушченко, Кучма или Кравчук. Зато што је чланство у НАТО-у као стратешка перспектива значило оријентацију ка Западу и дистанцирање од Москве. Одустајање од атлантизма значи да ће се Украјина у својој спољној и унутрашњој политици оријентисати на Русију. Кијев ће очувати усмерење на интеграцију у ЕУ, али у датом случају реч је пре о економским димензијама, а не о безбедности и одбрани. Са тачке гледишта војно-политичке стратегије земља бира такозвани ванблоковски статус. Али, узимајући у обзир то да је Украјина у енергетској, информационој, војној и економској области тесно везана за Русију, то значи њено фактичко улажење у сферу утицаја РФ.
Усвајање овог закона управо у предвечерје доласка у Кијев државног секретара САД Хилари Клинтон није случајно. То је било потребно председнику Украјине Виктору Јануковичу како би показао непромењивост курса Украјине у погледу неутралности, у погледу одустајања од ступања у НАТО, како би управо на тој фиксираној ненатовској позицији водио преговоре и како би, истовремено, показао руским партнерима да ће управо на тој платформи Украјина развијати своје односе са САД.
Одустајање од НАТО-а је одустајање од прозападног курса који је Украјина пратила током свих година најновије независности. Одустајање од атлантизма значи да ће се Украјина у својој спољној и унутрашњој политици оријентисати на Русију. Кијев ће очувати усмерење на интеграцију у ЕУ, али у датом случају реч је пре о економским димензијама, а не о безбедности и одбрани.
Вероватно губитак таквог потенцијалног савезника на постсовјетском простору не радује САД. Али нова америчка администрација прихватила је измене кијевских оријентира мирно. О томе између осталог говори индикативно равнодушна реакција Беле куће на продужетак рокова боравка руске Црноморске флоте на Криму. Према речима Клинтонове, Америка подржава курс Украјине ка евроинтеграцијама и ресетовање украјинско-руских односа.
Америци данас није стало до Украјине, у сваком случају, украјински правац не спада у првостепене задатке спољне политике Америке. Тако да постоје све основе да се сматра да ће даља политика Вашингтона у погледу Кијева бити исто тако избалансирана и реалистична. Тим пре што тренутно Украјини неће поћи за руком да потпуно ликвидира зависност од САД. Сада се воде преговори о издвајању кредита ММФ Украјини, и без америчке подршке по том питању Кијев неће ништа урадити.

Нова америчка администрација прихватила је измене кијевских оријентира мирно. Постоје све основе да се сматра да ће даља политика Вашингтона у погледу Кијева бити исто тако избалансирана и реалистична. Тим пре што тренутно Украјини неће поћи за руком да потпуно ликвидира зависност од САД. Сада се воде преговори о издвајању кредита ММФ Украјини, и без америчке подршке по том питању Кијев неће ништа урадити.
У jуну председник Украјине Виктор Јанукович изјаснио се за потписивање новог, свеобухватног Договора о пријатељству и сарадњи са Русијом. Две суседне земље ће приступити послу од историјске важности – демаркацији копнене границе. Уз то Јанукович је прогласио намеру да припреми нови, десетогодишњи програм социјално-економске сарадње са Русијом. Он је уверен да ће програм омогућити да се потпуно реализује Договор о пријатељству. По мишљењу украјинског председника, заједничко вођење курса ка модернизацији економије две земље у суштини је једина гаранција за превладавање последица међународне економске кризе. Заједнички је лакше спроводити такав курс захваљујући историјским везама између Русије и Украјине. Чак и председник Русије Дмитриј Медведев је недавно рекао да су његови рођаци по мајчиној линији пореклом из Белгородске области која се граничи са Украјином а, осим тога, његов деда је носио презиме Коваљ, које је распрострањено у Украјини.
Политичка воља Москве и Кијева у стању је не само да развеже чворове застарелих проблема већ и да подстакне интеграцију, што ће привући дугорочне инвестиције. На пример у атомску енергетику, где се планира обједињавање атомских комплекса у велики холдинг. У авијацијској индустрији је могуће формирање заједничке производње авиона Ан-140, Ан-148, Ан-70, Ту-334 под тржишним условима, хеликоптера, мотора за авионе. Приоритет у космичкој сфери може да постане јединствени навигационо-временски простор Русије и Украјине на бази система Глонас. У саобраћајној сфери поклоњена је пажња изградњи моста преко Керчког мореуза који ће повезати територије Русије и Украјине, кружног ауто-пута око Црног мора, као и модернизацији ауто-магистрала Москва-Кијев и Москва-Симферопољ. А могућности сарадње у грађевинарству, ремонту и сервисирању бродова, , а поготову у агроиндустријској сфери су велике Колико ће само бити користи за украјинског сељака када се отвори руско тржиште за његово месо, млеко, шећер…
Истовремено Јанукович је обелоданио амбициозан програм реформи које треба да учини земљу конкурентном на међународној сцени и привлачном за своје држављане. Његова реализација треба да почне 2011. године. Планови новог лидера су амбициознији: извести земљу у светски врх. Циљ је једноставан и јасан – Украјина у наредних 10 година треба да уђе у 20 најразвијенијих земаља света. Ниво стандарда грађана Украјине треба да одговара европским стандардима.

Јанукович је обелоданио амбициозан програм реформи које треба да учини земљу конкурентном на међународној сцени и привлачном за своје држављане. Његова реализација треба да почне 2011. године. Планови новог лидера су амбициознији: извести земљу у светски врх. Циљ је једноставан и јасан - Украјина у наредних 10 година треба да уђе у 20 најразвијенијих земаља света. Ниво стандарда грађана Украјине треба да одговара европским стандардима.
Виктору Јануковичу и његовом тиму је припало тешко наслеђе. Економска криза, празна благајна, одсуство буџета, незадовољство које расте у друштву. Конкуренти су рачунали да нова власт неће наћи пут за разрешење ових проблема. И прерачунали су се. Споразуми са Русијом стварају услове за превладавање тешкоћа и истовремено јачају позиције владајуће Партије региона и њених савезника. Одатле и разочарање представника украјинске опозиције, које се преточило у напад на сарадњу Кијева и Москве.
Пре нешто више од пет година у братској Украјини организована је акција под називом „наранџаста револуција“. Срамно изневеривши наде суграђана који су му поверовали Виктор Јушченко и „наранџаста принцеза“ Јулија Тимошенко гурнули су некада богату и цветајућу Украјину на пучину сиромаштва и парламентарних политичких прљавих сплетки. Уместо стварања јединствене украјинске нације земља се нашла располућена на „запад“ и „исток“. Све је то последица политике насилне украјинизације, коју је спроводила „наранџаста“ власт. Тимошенко и Јушченко дошли су на власт на таласу лажи, лепих обећања и продавања магле. Од свега тога, народ је добио празне стомаке, они су опељешили све што се могло, дотерали земљу до банкрота и сад имају образа да причају о «издаји националних интереса».
Међу украјинским опозиционарима Споразум о останку руске црноморске флоте у бази на Криму до 2042. године. наишао је на праву буру осуде. Најгласнији су овај чин оценили као издају земље и, практично, губитак њеног суверенитета. Други су указивали на чињеницу да се споразумом нарушава неутрални војни статус зацртан у Уставу и тражили импичмент председника Јануковича. Бивши шеф државе Виктор Јушченко је руско-украјински договор оценио као – „војну узурпацију државе“. Јулија Тимошенко је дан ратификације назвала „најцрњим у историји Украјине“.
Мора да се призна да је она успела да организује скандалозну представу у Врховној ради, где су опозиционари бацали јаја, димне бомбе и изазивали туче. Најупечатљивији призор свакако је било руковођење самим заседањем. Наиме, председавајући Врховне раде Владимир Литвин се, док се обраћао народним заступницима, све време крио иза два велика црна кишобрана. У неким тренуцима му чак ни то није било довољно да избегне канонаду јаја, једно га је чак погодило и у око, али је ипак издржао је све. То су били последњи трзаји наранџастих америчких плаћеника да учине штету договору, бољем животу и сарадњи два народа, Руса и Украјинаца. Недоличним понашањем су «наранџасти» још једном открили своју екстремистичку суштину. На крају, договор Јануковича и Медведева подржало је – 236 депутата, иако их је у сали било регистровано свега 211!
Опоненти актуелне власти (вероватно добро финансиjски подмазани за ове акциje од своjих наручиоца са Запада) једноставно нису могли да сакрију своју мржњу према Русији. После ратификације договора о Црноморској флоти није прошао ни сат, а бивши премијер Украјине Јулија Тимошенко је већ иступила са још једном «сензационалном» изјавом, да ће после повратка на власт наранџаста опозиција анулирати документ који је одобрила Рада.
Бивши шеф украјинске дипломатије и скупштински посланик Борис Тарасјук такође сматра да је актуелна украјинска влада превише окренута Русији: «Споразум је, мислим, на штету неких основних државних интереса Украјине… Чини се да је актуелна власт, укључујући ту председника Јануковича и владу, свакако проруска и да је спремна да се одрекне украјинских националних интереса зарад одржавања пријатељских односа са Русијом. Бојим се да ће се та тенденција испољити у свим сферама украјинско-руског односа”.
Гасна уштеда Киjева у наредних десет година ће износити око 40 милијарди долара.
То је фактички појас за спасавање за економију Украјине, која је врло тешко поднела глобалну економску кризу.
Разуме се, прозападна и националистичка опозиција коja назива издаjoм постоjaњe руске базе на териториjи Украјине док постоjaњe америчких база широм Европе одобрава ће још дуго помињати проблем Црноморске флоте. Међутим, духови ће се на крају смирити, тим пре што се нису оправдале наде агресивно расположених политичких кругова Украјине који су у свом супротстављању Русији рачунали на активну помоћ Западне Европе и САД. На Западу су веома мирно реаговали на одлуку о флоти. Као и све марионете Запада, и «гасна принцеза» коначно je пуштена низ реку. Премијер Украјине Николај Азаров је изјавио да је неопходно позвати Тимошенкову и друге бивше званичнике на одговорност за неефикасно трошење буџета. Фактички он је оптужио бившу премијерку за крађу посебно крупних размера.
Домаћи бруто производ је почео да расте. За првих пет месеци ове године имамо пораст БДП-а од 6,1 одсто. Такође, имамо пораст производње за 12 процената, каже Виктор Недопас, амбасадор Украјине у Србији.
Виктор Јанукович је оповргао оптужбе опозиције о томе да он тобоже издаје интересе своје земље и претвара је у протекторат Русије, говорећи да је то само изговор који треба да замаже политичке интересе самог Јушченка, Тимошенкове и других њима сличних. Зар нам продужетак боравка Црноморске флоте Русије у Севастопољу смета да спроводимо самосталну политку, питао је он. Још је апсурднијом украјински председник назвао хистерију опозиције поводом развоја сарадње и интеграционих процеса између две земље. Јер многе гране две економије технолошки су зависне. Гасна уштеда Киjева у наредних десет година ће износити око 40 милијарди долара. То је фактички појас за спасавање за економију Украјине, која је врло тешко поднела глобалну економску кризу.
- Мислим да је још рано говорити о пуном опоравку економије, мада прве назнаке већ имамо. Наиме, домаћи бруто производ је почео да расте. За првих пет месеци ове године имамо пораст БДП-а од 6,1 одсто. Такође, имамо пораст производње за 12 процената, каже Виктор Недопас, амбасадор Украјине у Србији.
Украјина остаје међу 20 најзначајнијих српских трговинских партнера.
Успут приметимо и то да Украјина остаје међу 20 најзначајнијих српских трговинских партнера. Политички односи Београда и Кијева, такође, традиционално су веома добри, што потврђује и чињеница да Украјина није признала самопроглашену независност Косова.
Договор о Црноморској флоти даје Украјини велике економске дивиденде, а Русији политичке. Споразум је користан Украјини са тачке гледишта њених националних интереса, као што је користан и Русији. Украјинска економија, која преживљава велике тешкоће, на рачун попуста за цену руског гаса имаће могућност да савлада рецесију и стимулише развој. А Русија добија стратешко зближавање са Украјином и повећање безбедности на постсовјетском простору и у Источној Европи. То је позитиван корак: први пут за низ година појавиле су се перспективе стабилног спољнополитичког контекста за развој Русије.
Политички односи Београда и Кијева, такође, традиционално су веома добри, што потврђује и чињеница да Украјина није признала самопроглашену независност Косова.
Јанукович је испољио своју политичку снагу, показао се као прагматичан партнер. Зато конкуренти шире панику, посебно Јулија Тимошенко, која је рачунала да ће јој ипак некако поћи за руком да поврати изгубљено, у крајњој линији на предстојећим изборима у Врховну Раду. Међутим, «Наранџасти» су неславно изгубили Кримску битку. И то je пролог пораза западних снага у бици за Украјину.





ПРИЈАВИТЕ СЕ НА МЕСЕЧНИ БИЛТЕН