Професор др Дарко Танасковић

«Неоосманизам, прагматичан пројекат модерног изгледа утемељен у империјалној носталгији Турске, одавно представља дубинску идеолошку константу спољне политике ове државе. Одмах после Ататуркове смрти, манифестовале су се појаве у турском друштву које су указивале да понорница поново избија и да ће постепено преплавити секуларне институције Турске. Данас је на власти исламистичка партија која и Балкан гледа као један од спољнополитичких приоритета, јер турска политичка елита своје корене превасходно види у османској Румелији, подручју које је обухватало цео османски Балкан и западни део Анадолије. Зато морамо да схватимо природу ове политике и са њом сарађујемо, али увек са нашим дугорочним интересима пред очима», поручио је професор др Дарко Танасковић, водећи оријентолог и дипломата на трибини Фонда Слободан Јовановић: «Повратак Турске на Балкан», одржаној 24. јуна у Коларчевој задужбини.

Дефинишући неоосманизам као вредносно идеолошки амалгам исламизма, туркизма и османског неоимперијализма, професор Танасковић је истакао да је управо ова, наизглед некохерентна смеса идеологија, његова главна специфичност.

Погледајте видео запис трибине Фонда

– Из ове синтезе произлази компаративна предност неоосманизма, јер може да се представља на различите начине. Он може да истакне своје исламистичко лице уколико је то потребно. Може деловати као турски национализам, пантуркизам, ако је на дневном реду, али и као османски неоимперијализам, прожет носталгијом која се сада поново испољава ка Балкану као региону који је некада био у саставу Османског царства – рекао је Танасковић.

Три главне карактеристике неоосманизма како на унутрашњем, тако и на спољнополитичком плану, јесу «изразити прагматизам», «мимикријска појавност» и «систем примењивања двоструких стандарда».

Три главне карактеристике неоосманизма како на унутрашњем, тако и на спољнополитичком плану, наставио је, јесу «изразити прагматизам», «мимикријска појавност» и «систем примењивања двоструких стандарда». Прагматизам почива на империјалној носталгији, али настоји да је претвори у геополитичку доктрину, а затим и у спољнополитичку праксу. Прагматичко лице неоосманизма може одлично да сакрије његову идеолошку природу која је константно присутна, јер је комбинована са изванредним дипломатским способностима и изоштреним осећањем за тренутак.

– С друге стране, «мимикријска појавност», односно кетманско самоидентификовање, допринело је слабој видљивости неоосманизма у свету. Турци знају да њихов пројекат не одговара политичкој коректности тренутка. Почели су да делују у кемалистичкој држави, окружењу где су могли да буду све осим неоосманисти. Зато никада нећете чути да себе тако називају. Због свесног прикривања, данас нема целовитих студија на ту тему. Уосталом, тешко би могли да објасне свету да обнављају Османско царство – објаснио је Танасковић и додао да је трећа карактеристика, посебно видљива на нашем простору, «систем двоструких стандарда» који примењују на циничан начин, као правило игре.

Савремени неоосманизам најбоље је представио тренутни министар спољних послова Ахмет Давутоглу у књизи «Стратегијска дубина»

Указујући да је савремени неоосманизам најбоље представио тренутни министар спољних послова Ахмет Давутоглу у књизи «Стратегијска дубина», Танасковић је нагласио да ово дело, на неки начин, представља “Библију” савремене Турске.

– Главни приоритет његове спољне политике је «свођење проблема са суседним земаљама на нулу» (zero policy). Давутоглу сматра да уколико нека земља жели да буде регионални лидер, мора да реши несугласице са комшијама. Тежњу ка тој «нули» видимо на Блиском истоку, Кавказу али и Балкану. Зашто Балкану када не делимо исте границе? Зато што га Турци доживљавају као виртуелно Османско царство – рекао је водећи оријенталиста и дипломата.

У Турској је дошло до потпуног раскида са политичком филозофијом и праксом кемализма.

«Стратегијска дубина» истиче и приоритет «поливалентне спољне политике» која указује да је Турска играч на многим странама света и да не жели да буде ничији послушник. Приметни су и «нови језик и кадрови» у овој дипломатији са дугом традицијом.

– Давутоглу се залаже за нови језик, нову логику, ново понашање. Не може се говорити језиком стереотипних представа из хладноратовског периода. То делује логично. Али овај принцип има додатну димензију. У њиховој дипломатији која је, тврдим, једна од најбољих на свету, од Кемала Ататурка доминирају кадрови кемалистичког усмерења. Они су попут касте за себе. Када је 2004. године политичка партија садашњег премијера Ердогана добила убедљиву већину у парламенту и направила исламистичку владу, то није била уобичајена смена већ тектонски поремећај. Срушио се свет многим људима. Донели су закон према коме и теолози могу да се баве дипломатијом. Али никада не смемо губити из вида да и за кемалисте и неоосманисте и исламисте, ма колико били међусобно подељени и сукобљени, изнад свега стоји лојалност Турској. Највећа снага неоосманизма је патриотизам. Оданост држави и химни никада неће дозволити да национални интерес буде угрожен. Ту је и «нови динамизам и покретљивост спољне политике» као четврти приоритет. Давутоглу то лично демонстрира. Нон стоп је у авиону. Он је Турску дипломатију динамизовао тако да она реагује на све догађаје у свету крајње брзо и при томе принуђује партнере на исту динамику – рекао је Танасковић.

Уколико прихватимо тезе утилитарности и морала Светозара Стојановића, онда се може рећи да је неоосманизам у извесном смислу чак и легитиман, ни добар, ни лош.

Али морамо знати о чему је реч, какви су циљеви те политике и наравно последице по свет, по нас.

Када се подвуче црта, како је објаснио, види се да је у Турској дошло до потпуног раскида са политичком филозофијом и праксом кемализма.

– Што је фотографија Ататурка више на зидовима, мање га је у животу. Неоосманизам се у спољнополитичкој димензији испољава глобално, регионално и на Балкану. Уколико прихватимо тезе утилитарности и морала Светозара Стојановића, онда се може рећи да је неоосманизам у извесном смислу чак и легитиман, ни добар, ни лош. Али морамо знати о чему је реч, какви су циљеви те политике и наравно последице по свет, по нас. Морамо да схватимо њену природу како би смо сарађивали са Турском као најзначајнијом државом у окружењу, али увек са нашим дугорочним интересима пред очима – закључио је Танасковић.

Дарко Танасковић: "Турци знају да њихов пројекат не одговара политичкој коректности тренутка. Почели су да делују у кемалистичкој држави, окружењу где су могли да буду све осим неоосманисти. Зато никада нећете чути да себе тако називају."

Др Дарко Танасковић: Карактеристике Неоосманизма from fondslobjovanovic on Vimeo.

Др Дарко Танасковић: Доктрина стратегијске дубине from fondslobjovanovic on Vimeo.