Чланови Удружења породица киднапованих и убијених на Косову, који годинама готово безуспешно куцају на врата домаћих и међународних институција, успели су недавно да представнике мисије Европске Уније у Покрајини (ЕУЛЕКС) доведу у Београд и предају им списак са именима 300 особа за које сумњају да су учествовали у отмицама Срба.

Читава деценија је прошла од завршетка сукоба на Косову и Метохији, а од 3.000 Срба за које се тачно зна да су убијени или киднаповани, њиховим најмилијима, до данашњег дана, предато је само 299 посмртних остатака. Чланови Удружења породица киднапованих и убијених на Косову, који годинама готово безуспешно куцају на врата домаћих и међународних институција, успели су недавно да представнике мисије Европске Уније у Покрајини (ЕУЛЕКС) доведу у Београд и предају им списак са именима 300 особа за које сумњају да су учествовали у отмицама Срба. У разговору за Фонд Слободан Јовановић кажу да су добили обећање ЕУЛЕКС-а да ће њихове наводе испитати и што пре покренути откопавање неколико локација на Косову за које постоје докази да су масовне гробнице Срба.

Наташа Шћепановић, заступница Удружења рекла је да су се са представницима мисије договорили да раде у групама, односно да примат имају породице које поседују највише доказа и аутентичних материјала о трагичним судбинама својих рођака.

- Већ су нам послали упитнике које смо попунили и послаћемо их наредних дана. Како кажу, имају слабу сарадњу са УНМИК-ом око докумената те су им наши материјали са тачним локацијама, временима отмица као и именима особа за које сумњамо да су то учиниле, веома важни. То ће им сигурно олакшати истрагу – истиче Шћепановићева.

Маринко Ђурић из Истока, предао им је документе који тачно описују вече 28. јула 1999. године када су чланови, како каже, Ослободилачке војске Косова упали у кућу у којој се налазило седморо његових рођака, мучили их, убили и потом спалили. За њихову праву судбину се вероватно никада не би сазнало да је нису открили припадници шпанског КФОР-а док су ка Србији евакуисали још једног Ђурићевог рођака.

У разговору за Фонд Слободан Јовановић кажу да су добили обећање ЕУЛЕКС-а да ће њихове наводе испитати и што пре покренути откопавање неколико локација на Косову за које постоје докази да су масовне гробнице Срба.

- Рекли су ми да су то драгоцени подаци јер се многи Албанци плаше да сведоче. Али и када пронађу посмртне остатке њихова примопредаја је дозирана, и то плански, наравно. Ниједном нисмо могли да преузмемо тела више од 5 жртава иако се знало да је на тим локацијама закопано 50 Срба. То је тактика Албанаца и оних из међународне заједнице који их саветују, јер би окупљање на једном месту 50 српских породица које треба да преузму тела својих најмилијих имало много јачи одјек – истиче Ђурић.

Зато је ово Удружење најавило да ће по сваку цену спречити откопавање недавно откривене албанске гробнице код Рашке, али само уколико у исто време не почне копање српских стратишта Белаћевац, Ливачко језеро, Кошаре…

- То смо отворено рекли представницима ЕУЛЕКС-а који су разумели наш став и реакцију. Принуђени смо на такав протест јер смо чули да кад год на Косову треба да почне откопавање српских гробница албанске мајке и сестре кукају, плачу и бране да се то уради. Охрабрује чињеница да су нам чланови мисије ЕУ рекли да коначно има услова за откопавање велике гробнице у Белаћевцу, где су маја 1998. године киднаповани рудари овог копа, као и локација Ливачко језеро и Кошаре – закључује Шћепановићева.

Погледајте видео записе: