
"Треба подсетити да је Динкић, недељама пре доласка делегације ММФ-а у Београд, најављивао одмрзавање плата и пензија, јер је Србија изашла из кризе. "На слици: "Економија деструкције", давни Динкићев критички осрт на лоше вођену економију Србије у Милошевићево доба.
Сви запослени у јавном сектору, који имају плату до 80.000 динара, у јулу ће добити бонус од 5.000 динара, саопштио је министар Динкић. Ова одлука отвара низ питања.
Прво, треба подсетити да је Динкић, недељама пре доласка делегације ММФ-а у Београд, најављивао одмрзавање плата и пензија, јер је Србија изашла из кризе. Министар је најављивао повишице, како би се стимулисала посустала домаћа потрошња која ће убрзати привредни опоравак. Делегација ММФ-а је отишла и саопштено је да од одмрзавања нема ништа. Да се зна ко је газда у Србији.
Свака економска мера и прерасподела новца отвара питање: да ли је она ефикасна у смислу да добро погађа популaцију којој је намењена, али и да ли је праведна? У склопу споразума са ММФ-ом, од прошле године се најављује рационализација администрације и штедња у јавном сектору, а сада се помаже само тој категорији становништва. Свакако да 5000 динара у условима кризе није мало, али да ли ће та свота заиста битно побољшати стандард грађана? Да ли је боље те бонусе уплатити само истински угроженим категоријама становништва? Да ли је боље помоћи поплављеним подручјима, у које помоћ веома споро пристиже? Да ли те паре уложити у јавне инвестиције, можда у насипе, да се поплаве више не понављају?
Занимљиво је да ће се новац за исплату бонуса обезбедити из добити Народне банке Србије, ЈП Аеродрома Београд и Телекома Србије. Према подацима, буџет се пуни много слабије од очекиваног (вероватно нас очекује и ребаланс), али исплаћивати бонусе из добити предузећа је, заиста, економски неодговорно. Посебно када нас поједини министри убеђују да Телеком (у 2009. години имао профит 160 милиона евра) треба продати јер недовољно инвестира. Ослободите Телеком оваквих политичких и волунтаристичких одлука, професионализујте и деполитизујте управљање, па ће Телеком имати још боље резултате, а немојте га продавати уз помало и увредљива образложења.
Превише је питања, а премало одговора. Они који одговоре не пружају, надају се да ћемо све заборавити и да ће нове вести и афере послати у заборав све претходне. Од свих нас зависи да ли ће погрешне одлуке и неиспуњена обећања почети да се кажњавају, а самим тим њихов број и да се смањује

ПРИЈАВИТЕ СЕ НА МЕСЕЧНИ БИЛТЕН
Један коментар
Ono shto se chini zanimljivim je da G-din Dinkic i jedan majushni broj ljudi oko politike bliske njemu na politichkoj sceni Srbije priblizhan broj godina koje je proveo i G-din Miloshevic. Obojicu ih je ovakav kontinuitet uchinio neuklonjivim. Na koji nachin ce ministar skonchati u politichkom smislu ne znamo. Ono sa chim smo, sa druge strane, veoma familijarni je slichnost izmedju njega i onoga protiv koga se on borio. Po svemu sudeci jednoj politichkoj zhrtvi, ali i borcu koji je izneo revoluciju, je olako poshlo za rukom da oponasha svog politichkog agresora. Mislim da bi se konzilijum struchnih psihologa slozhio sa ovim gledishtem buduci da su zhrtve chesto sklone mimikriji svojih tlachitelja. G-din Miloshevic, nesumnjivo harizmatichna figura devedesetih, je izgubio svoj autoritet upravo zbog svog stava o nezamenjivosti. Tu i tamo su se samo menjale funkcije, kao i u sluchaju nasheg ministra. Chini se da ce G-din Dinkic jedino i samo jedino ponovo povratiti simpatije nakon svog politichkog nestanka. Slichna sudbina je zadesila i G-din-a Miloshevica, sa tim shto je njegov nestanak bio kobniji, a uloga dominantnija.
Dejan Djokic,
PhD student,
EPFL, Lozana,
Shvajcarska