Фонд Слободан Јовановић покреће на свом сајту серију интервјуа везаних за избор који је наметнут Србији : « ЕУ и(ли) Косово ?». Намера нам је да се обратимо познатим личностима из јавног и културног живота како би наша јавност могла да се упозна са најширом аргументацијом везаном за ово суштинско питање савремене Србије.

Домаћин: Фонд Слободан Јовановић.

Гост: Љубиша Спасојевић, публициста и сатиричар из Београда.

Љубиша Спасојевић: "Не признаје независност Косова и Метохије Србија него власт у Србији!"

Актуелна власт у Србији заступа становиште да „ЕУ нема алтернативу” и истовремено истиче да „никада неће признати независност Косова”. Узевши у обзир реалну политику ЕУ према Србији, да ли су по Вашем мишљењу ова два става противречна?

Спасојевић: Потпуно су противречна баш као што су противречне речи и дела ове власти и политика коју води за очување територијалног интегритета Србије и пријема Србије у ЕУ.

Званичници ЕУ о европским интеграцијама Србије и проблему решавања косовског статуса говоре као о два паралелна и комплементарна процеса, док српска власт још увек истиче да се ради о одвојеним процесима. Полазећи од тога, колико је одржива реторика која се исказује речима „и Косово и ЕУ” и у чему видите њен стварни смисао?

Спасојевић: Паралелност и комплементарност се подударају само у аксиомима политичке геометрије владајућег режима у Србији. Та геометрија нема везе са логиком оног што се се стварно дешава. Реторика режима и логика стварног дешавања су полу праве које се крећу у супротним смеровима. Смисао реторике је да гласачи поверују у бесмисао.

Западни званичници све упадљивије повезују приближавање Србије ЕУ са њеним односом према једнострано проглашеној независности Косова. У овом тренутку се од Србије не очекује формално признање независности Косова, али се тражи успостављање добросуседских односа и решавање практичних проблема са Приштином. Да ли би Србија пристајањем на такав однос имплицитно признала независност Косова?

Спасојевић: Не признаје независност Косова и Метохије Србија него власт у Србији, која не може да се назове српском и зато и користим термин „власт у Србији.” Та власт низом потеза то одавно чини. Тражење необавезног мишљења МСП, враћање амбасадора, царински пунктови на граници самопроглашене државе које је поставила власт у Србији су делови исте непрекинуте нити велеиздајничке политике те власти. Имплицитно признавање је врло експлицитно.

С обзиром на то да су водеће земље ЕУ признале косовску независност, да ли очекујете да ће приближавање Србије ЕУ у једном тренутку бити условљено тиме да и Србија изричито призна једнострану и противзаконито проглашену независност дела сопствене територије?

Услове за европске интеграције Србије поставља Америка.
Колико год садистичко маштовити били тамошњи креатори, далеко их надмашује мазохистичко – улизичка маштовитост овдашњих.

Спасојевић: Очекујем. Међутим, до тог тренутка ће вероватно протећи доста времена, с обзиром колико брзо Србија иде “путем који нема алтернативу”. Док пређе цео пут, или ће ова власт престати да постоји, или ће ЕУ престати да постоји, или ће Србија престати да постоји.

Да ли по вашем мишљењу, поред услова који се најчешће помињу у јавности, постоје и додатни услови које Србија треба да испуни пре интеграције у ЕУ, који би то могли бити услови и у кавом су међусобном односу?

Спасојевић:  Услове за европске интеграције Србије поставља Америка. Колико год садистичко маштовити били тамошњи креатори, далеко их надмашује мазохистичко – улизичка маштовитост овдашњих. Моја машта не може да их појми. Због правичности напомињем да се поменута врста мазохизма претвара у садизам према сопственом народу. Примери су многобројни.

Ако се Србија нађе пред избором или признавање независности Косова или чланство у ЕУ, како ће по Вашем мишљењу определити власт у Србији и на чему заснивате такво уверење?

Европска Унија је већ упутила Србију на интеграције са Турском.

Спасојевић: Власт у Србији се већ определила. Пример са безвизним режимом, односно такозваним Белим шенгеном који важи за Србе из Србије али не и за Србе са Косова и Метохије, то показује.

Ако европске интеграције Србије буду условљене формалним или имплицитним признањем независности Косова, шта по вашем мишљењу треба да ради Србија?

Спасојевић:  Због своје части, али и не само због тога, треба да одбије ту “почаст”.

О пријему би требало размислити, али само размислити, када ЕУ плати одштету Србији за злочине које је учинила на свим српским територијама, у својим медијима разоткрије лажи које је сервирала и јавно се извини због тога, а починиоце тих недела примерено казни, као и када чланице ЕУ које су то учиниле повуку признање које су дале квази држави Косово.

Имајући у виду унутрашње стање ЕУ, независно од односа према Србији, проблеме везане за њено убрзано ширење последњих година, као и проблеме који се тичу буџетског дефицита у Грчкој, Шпанији и другим земљама, да ли ће ЕУ имати снаге и интереса да се шири досадашњим темпом и какве то последице може имати за интеграцију Србије у ЕУ у предвидивој будућности?

Спасојевић: Европска Унија је већ упутила Србију на интеграције са Турском. Власт у Србији је прихватила учешће у том удруженом “злочиначком” подухвату, најављујући учешће у заједничким удруженим привредно-религиозним подухватима са Турском. Када Турска постане чланица Европске Уније, као њен део, то ће постати и Србија. Историја се понавља. Хабзбуршка монархија и Отоманско царство ће се успешно интегрисати као и пре двеста – триста година. Србија такође, као што је у том периоду била успешно део тих интеграција.

Постоји ли и треба ли по Вашем мишљењу да постоји алтернатива политичком ставу да „ЕУ нема алтернативу” и у чему би се она састојала? Шта би била алтернатива политици „ЕУ нема алтернативу” ако би сама ЕУ одложила пријем Србије на дуже или на неодређено време?

Спасојевић: Противник сам чланства Србије у Европској Унији, тако да одлагање пријема Србије у ту организацију нема утицаја на моје мишљење. О пријему би требало размислити, али само размислити: када ЕУ плати одштету Србији за злочине које је учинила на свим српским територијама, у својим медијима разоткрије лажи које је сервирала и јавно се извини због тога, а починиоце тих недела примерено казни, као и када чланице ЕУ које су то учиниле повуку признање које су дале квази држави Косово. До тада треба сарађивати са земљама БРИК-а и осталим државама, које не постављају никакве нечасне услове тој сарадњи. Такође, треба тражити статус посматрача у ШОС-у, са тенденцијом да наша држава постане члан те организације.

Прочитајте још о Косову и ЕУ:

Срђа Трифковић: “Ни признање, ни интеграције!”

Никола Живковић: “Увек постоји резервна варијанта”

Душан Пророковић: “Став ЕУ према Косову и региону ће се мењати”

Дамир Мариновић: “Промене су на видику”

Небојша Малић: “Признање Косова ће бити услов за пријем у ЕУ”

Слободан Самарџић: “Српско чланство у ЕУје имагинарно”

Горан Ђорђевић: “Европска Унија неће нове чланице”