Велики привредници ће прегурати кризу, али мали тешко. Косово као независна држава неће моћи да постоји.

У ситуацији када имамо Владу која једва успева да намакне већину у Скупштини за било који закон, мислим да је веома лош моменат за пореску реформу. Проблем наплате пореза данас је много важнији. Пала нам је привреда и какву год реформу пореске политике да направе, наплату неће повећати. Много је важније да се Влада концентрише на помоћ развоју привреде, за почетак одржавању садашње ситуацији да не буде гора у следећих шест месеци, а бојим се да хоће.

Потом би требало да се фокусира на тражење стратегије изласка из кризе. То је задатак Владе, а за реформу пореског система има времена. Овако се предлаже смањивање оптерећења на зараде, али се повећава ПДВ и зато сматрам да реформа пореског система неће помоћи запошљавању што је најважнији задатак Владе – каже у разговору за Данас председник АБС Електро и потпредседник ДСС Ненад Поповић.

Зашто Вас није било на састанку Владе, синдиката и привредника?

Поповић: Био сам у иностранству.

То је једини разлог?

Поповић: То је једини разлог.

Како гледате на тај састанак?

Поповић: На сваки састанак Владе, привредника и синдиката увек гледам најпозитивније могуће, јер Србија има мањак дијалога. Србија нема ни дијалог власти и опозиције. Погледајте шта се десило у Скупштини. Први пут после скоро 20 година је радикално промењен Пословник да се не био чуо глас опозиције. Милошевић није мењао пословник радикално, а ни Ђинђић и Коштуница. Ова Влада решила је да ограничи јавне наступе опозиционих посланика под изговором да опструишу рад Скупштине, а заправо не жели да чује опозицију. Влада такође дуго није слушала глас привредника. Чак и данас не верујем да жели да га чује. Ситуација је веома тешка и проблем је много сложенији него што га у Влади схватају или не прихватају да га схвате.

Привредници су на том састанку тражили помоћ и ангажман државе. Значи ли то да је и Вашим фирмама потребна помоћ?

Није проблем у великим привредницима. Међутим, они чине мање од пет процената свих предузећа.
Проблем је у 95 одсто малих и средњих предузећа која су већ презадужена и која због курса и лоше политике Владе имају негативне билансе.
Била је тешка година, ова ће бити још тежа.
Како да дођу до средстава да кредитирају сопствену производњу?
Ту је проблем.

Поповић: Свима је тешко, и њима и мени, али сви привредници који су били на састанку могу да живе без помоћи државе и није проблем у тим великим привредницима. Међутим, они чине мање од пет процената свих предузећа. Проблем је у 95 одсто малих и средњих предузећа која су већ презадужена и која због курса и лоше политике Владе имају негативне билансе. Била је тешка година, ова ће бити још тежа. Како да дођу до средстава да кредитирају сопствену производњу. Ту је проблем. Као председник Економског савета ДСС изашао сам са ставом да ни један кредит није скуп ако је уложен у домаћу привреду, а сваки је скуп уколико иде у јавну потрошњу. Ту је суштинска разлика у ономе што ДСС предлаже и онога што предлаже Влада. Влада жели да уложи средства у потрошњу, а ми у привреду. Кажу, имамо рупу у буџету. Та рупа не сме да се попуњава кредитима већ порезима. Мора да се уложи у привреду, а привреда ће генерисати те порезе. Све друго је осуђено на неуспех. Само директно упумпавање средстава у привреду може да помогне. Наравно не директно давање, већ преко Фонда за развој.

Али, за то нема новца.

Ни један кредит није скуп ако је уложен у домаћу привреду, а сваки је скуп уколико иде у јавну потрошњу.
Кажу, имамо рупу у буџету.
Та рупа не сме да се попуњава кредитима већ порезима.
Мора да се уложи у привреду, а привреда ће генерисати те порезе.
Све друго је осуђено на неуспех.
Само директно упумпавање средстава у привреду може да помогне.
Наравно не директно давање већ преко Фонда за развој.

Поповић: Тако је, нема новца. Требало би га наћи и преко Фонда за развој усмерити у привреду. Тај новац би обезбедили из кредита, који нису скупи. Такав модел су примениле многе земље у свету и показао се као врло успешан.

Ви сте изнели предлог да би држава требало да гарантује за те позајмице.

Поповић: Не, моје речи су мало другачије схваћене. Већина малих и средњих предузећа не могу да добију кредите, јер немају више шта да заложе. Ако и имају шта да заложе, веома често имају губитке у пословним књигама. Зато је ту важна функција Фонда за развој који би с Гаранцијским фондом могао да помогне предузећима тако што би прихватали лабавије гаранције као што су: залог на опрему, менице, изјаве и друго, али ту мислим превасходно на мале и средње компаније. Тако би држава узела ризик на себе.

Критика тог предлога је да нема гаранција да ће се привредници понашати одговорно са новим кредитима ако нису и са старим, па би онда порески обвезници опет морали да санирају штету?

Поповић: Јесте, неко није успео да врати кредит, али таквих случајева је 5 до 10 одсто, а 90 одсто су добри кредити који се редовно враћају. Исти су проценти и на Западу. Данас у Америци од новооснованих компанија у првој години пословања 25 одсто оде у стечај. Али, оснивају се нове и зато не треба због 10 или 100 лоших случајева одбацити 1.000 добрих.

Већина малих и средњих предузећа не могу да добију кредите, јер немају више шта да заложе.
Зато је ту важна функција Фонда за развој који би с Гаранцијским фондом могао да помогне предузећима тако што би прихватали лабавије гаранције као што су залог на опрему, менице, изјаве и друго, али ту мислим превасходно на мале и средње компаније.
Тако би држава узела ризик на себе.

Које је по Вама одрживо решење за косовско питање?

Поповић: Земље које су признале Косово су учиниле велику грешку, јер су отвориле Пандорину кутију будућих екскалација сличних сукоба у Европи. Признавањем нелегалне независности, покренута је криза. Само у Европи има 40, а у целом свету преко 100 сличних случајева. Косово као независна држава неће моћи да постоји јер било која одлука која је донесена у Европи, а није у складу са међународним правом, осуђена је неуспех, пре или касније.

Ипак, најмоћније државе у Европи су признале независност?

Поповић: Косово је признало 66 држава у свету, а 126 није. А ако гледате по броју становника и економској снази много значајније земље нису признале Косово: Русија, Бразил, Кина и Индија, а ту је концентрисана економска снага у наредних 20 година. Косово никада неће бити члан УН-а. Једино решење за Косово јесте да се поново седне за преговарачки сто. То може да буде за годину дана, а може и за 25 година. Али се мора догодити. Било која одлука која је донета без сагласности Србије неће моћи да прође. Косово је економски неодрживо. Зашто Запад притиска такозване добросуседске односе? То је притисак на Србију да де факто призна Косово.

Косово је признало 66 држава у свету, а 126 није.
А ако гледате по броју становника и економској снази много значајније земље нису признале Косово:  Русија, Бразил, Кина и Индија, а ту је концентрисана економска снага у наредних 20 година.
Косово никада неће бити члан УН.
Једино решење за Косово јесте да се поново седне за преговарачки сто.
То може да буде за годину дана, а може и за 25 година. Али се мора догодити.
Било која одлука која је донета без сагласности Србије неће моћи да прође.
Косово је економски неодрживо.

Шта би било да је ДСС остао на власти, када је реч о Косову?

Поповић: Преговори о Косову би сигурно поново почели да се воде. Уследила би и нека тужба, али не МСП, чије решење није обавезујуће. Тужили би неку земљу која је признала Косово. То не мора да значи да би тиме покварили односе са том државом. Тиме бисте послали поруку упозорења и другим државама. Ниједној власти није пријатна тужба.

Коју бисте земљу тужили?

Поповић: То је хипотетичко питање. Ми морамо да штитимо територијални интегритет. Свака земља би реаговала исто као и Србија.

Да ли то подразумева само дипломатске напоре?

Поповић: И политичке и правне и економске. Одузимање Косова значи да је неко узео Србији 20 милијарди долара. Група људи, која би требало да буде у затвору у Хагу, а која је сада на власти у такозваној независној републици Косово, је отела грађанима Србије више од 20 милијарди долара. Вредност српских електрана на Косову је око четири милијарде долара, вредност рудника угља је око три милијарде евра, а где је сва имовина: железница, аеродроми, које је, такође, градила Србија. Ко има право да се сложи с одлуком да се одузме наша имовина. То је чиста отимачина. Такође, пристајање на Еулекс, без сагласности парламента Србије, је огромна грешка.

Одузимање Косова значи да је неко узео Србији 20 милијарди долара. Група људи која би требало да буде у затвору у Хагу, а која је сада на власти у такозваној независној републици Косово, је отела грађанима Србије више од 20 милијарди долара.
Вредност српских електрана на Косову је око четири милијарде долара, вредност рудника угља је око три милијарде евра, а где је сва имовина: железница, аеродроми, које је, такође, градила Србија.
Ко има право да се сложи с одлуком да се одузме наша имовина?
То је чиста отимачина.

Да ли је Србија имала избор када је реч о прихватању Еулекса, односно да ли би се суочила са одређеним санкцијама?

Поповић: Еулекс је дошао да спроведе Ахтисаријев план о независности Косова. Сигурно да не би било говора о санкцијама.

Нећу узети пропала предузећа

Поповић: Имам своја предузећа у којима имам обавезу да наставим започето и себе лично не видим у томе, али генерално, као мисао да успешни привредници уђу у неко од пропалих предузећа, увек сматрам изузетно добром. Добродошао је свако ко жели да купи предузеће, макар и за један евро, и жели тиме да се бави и инвестира – каже Поповић поводом иницијативе привредника да добију могућност да управљају пропалим предузећима.

Односи у опозицији

Поповић: Односи у опозицији су одлични без обзира на то што власт покушава да их погорша. Проблем за ову државу је у владајућој коалицији, јер о било ком озбиљном питању имамо три различита става три различита министра. То би највише требало да брине грађане – одговара Поповић на питање: како коментарише резултате истраживања јавног мњења која говоре да СНС преузима бирачко тело ДСС и НС.

Ненад Поповић: "Вредност српских електрана на Косову је око четири милијарде долара, вредност рудника угља је око три милијарде евра, а где је сва имовина: железница, аеродроми, које је, такође, градила Србија."

Данас, 27. 4. 2010.