„Безбедност може и мора бити колективна. Спорне ситуације нико не сме да решава по принципу: ми смо јачи, значи ми смо у праву. Тако настаје семе будућих конфликата и ратова. Ако желиш мир, онда буди праведан. Ја сам убеђен да је то најправилнија формула за европску безбедност. Њу схвата и савремена Русија”, поручио је Константин Косачов, председник Спољнополитичког одбора руске Думе на трибини Фонда Слободан Јовановић „Европска безбедност – поглед из Русије”, која је одржана 16. априла у Коларчевој задужбини.

После неколико пропуштених шанси, попут 11. септембра, “старом континенту” се данас пружа још једна прилика за промене. Како је истакао Косачов, Русија је свој предлог већ изнела – Платформу за европску колективну безбедност.

- Уколико она није задовољавајућа, сачекаћемо бољу идеју. Циљ је да стратегија буде заједничка и спречи реалне претње чија цена могу да буду животи хиљада људи. Зато се противимо проширењу НАТО-а које само по себи негативно утиче на стабилност у Европи. Такав став имамо не због тога што сматрамо да је проширење Алијансе нека посебна претња за нас, већ због тога што Европу доводи у ћорсокак. О томе говори и лажна парола да уколико нисте уз НАТО, не делите европске вредности – рекао је Косачов и додао да ће проширење овог савеза пре или касније бити прекинуто.

А када се то деси, на пример испред границе Русије, онда, како је објаснио, добијамо нови “берлински зид”.

- Доста нам је тог зида. Ми желимо да видимо другу, јединствену, просперитетну Европу. Ново проширење НАТО-а неће решити проблеме. Уколико власт у Пакистану једном изгуби контролу над нуклеарним оружјем и оно дође у руке екстремиста, биће потпуно неважно да ли је Србија, Русија или Швајцарска у НАТО-у или не. Претња ће бити једнака за све. Када терористи дижу у ваздух возове, није битно да ли се то дешава у Русији или некој другој земљи – објаснио је Косачов и додао да управо због тога можемо само да тугујемо што ЕУ није самостално формулисала безбедносну стратегију већ се ослонила на НАТО у коме доминирају неевропске државе.

Зато Русији није све једно какву ће позицију заузети Србија у односу са Алијансом.

- У Русији озбиљно пратимо шта се дешава у Србији око приступања НАТО-у, пажљиво као што ви пратите шта се дешава код нас. Србија је наш близак партнер и добар сусед, иако нас не везују територијалне границе. Зато нам никако није свеједно. С друге стране, ово говорим најискреније а не дипломатски, ми поштујемо српски народ толико да смо спремни да прихватимо сваки ваш избор. Али, за нас је најважније да то буде избор народа а не појединих политичара који говоре у његово име. Владајући, али и опозициони лидери одавде су ми рекли да око 80 процената грађана не жели да уђе у НАТО. Срећни смо због таквог избора. Чињеница да постоје жустре дискусије око питања приступања Савезу је нешто сасвим нормално. Свака држава која је у транзицији мора да донесе стратешке одлуке везане за своју будућност, укључујући и питања националне безбедности – рекао је Косачов.

Публику је интересовало каква је судбина, за нас посебно важног гасовода Јужни ток, али и Северног откако је Украјина добила нову власт.

Према речима Косачова, чињеница је да су се оба пројекта појавила као последица лошег понашања бившег украјинског руководства.

- Кризу 2006. и 2009. године смо преживели изузетно тешко и неправедно изгубили репутацију доброг партнера Европе у енергетици. Глави закључак који смо тада извели је да ова ситуација дефинитивно не сме да се понови. Од данашње Украјине, као транзитне земље, зато очекујемо нормалне, квалитетне и поштене односе. Ми у то тренутно уопште не сумњамо. Али ни једна влада није вечита те стога ми, али и европски партнери, укључујући и Србију, морамо да будемо осигурани. Ништа се не мења у овим пројектима. Сигурни смо да ће приступ остати исти и код других учесница – најавио је Косачов.

На питање како коментарише Босну и Херцеговину као евентуалну чланицу НАТО-а, председник Спољнополитичког одбора Думе је оценио да је оваква могућност врло опасна.

- Босна је припремила Акциони план за чланство, такозвани МАП, што је већ опасно за њу али и глобалну безбедност. Такође, унутрашње проблеме, попут судбине Дејтона, мора да решава опрезно и договором свих страна, јер ће свака интервенција споља сигурно довести до њеног распарчавања – сматра Косачов, који је одговорио и на такозвану претњу Русије да ће, уколико Србија икада постане део НАТО-а, односи две земље бити доведени у питање.

- Ако мислите да ћемо вам због тога заврнути гас, наравно да нећемо. Односи се неће значајније пореметити али не могу да тврдим да би такав поступак српских власти остао непримећен. Ми вас видимо као искреног партнера у градњи једне нове, јединствене, безбедне Европе. Улазак Србије у НАТО би то, нажалост, негирао – закључио је Косачов.

Погледајте видео записе са трибине Фонда