This page as PDF

Mark Grosman
Kada je u novembru 2003. godine specijalni izaslanik Stejt departmenta Mark Grosman došao u Beograd bilo je samo pitanje vremena kada će ona u stvari biti “izgurana” sa scene.

Kada je u novembru 2003. godine specijalni izaslanik Stejt departmenta Mark Grosman došao u Beograd da “pogura” politiku “standardi pre statusa” bilo je jasno da je samo pitanje vremena kada će ona u stvari biti “izgurana” sa scene. Pet meseci nakon toga, odmah nakon pogroma od 17. marta, politika “standardi pre statusa” je sahranjena zbog navodnog “straha od albanskog nezadovoljstva” koji je predstavljen kao glavni uzrok masovnog nasilja nad Srbima. Zamenila ju je, kratkotrajno, politika « i standardi i status », a vrlo brzo je usledila politika “standardi posle statusa”, koja je označila sprint ka “hitnom” Ahtisarijevom rešavanju statusa Kosova i Metohije, čiji je rezultat bio unapred poznat, te je samo bilo potrebno stvoriti privid pregovora.

U trenutku kada se Brisel i zvanično uključio u proces koordinacije  proglašenja nezavisnosti Kosova na samitu EU u decembru 2007. godine, na relaciji između kabineta Havijera Solane i Borisa Tadića dogovoreno je da predsednički izbori u Srbiji moraju da se održe pre nego što kosovski Albanci proglase otcepljenje. Da bi se nezadovoljstvo prema politici EU u Srbiji u međuvremenu amortizovalo, stvorena je kovanica “EU i Kosovo su dva odvojena procesa”. Ova utopijska fraza je snažno promovisana sve dok u Beogradu nije formirana vlada po volji Brisela. Od tada je na delu lagano, ali sigurno testiranje mogućnosti za spajanje ta dva procesa. Da bi se stvorio privid « statusne neutralnosti » EU, zadatak puštanja probnih balona je predat izvestiocu Evropskog parlamenta Jelku Kacinu i « neimenovanim diplomatskim izvorima » u Briselu koji preko medija poput « VAC »-ovog (dakle nemačkog) « EU Obzervera » šalju upozorenja Beogradu koja se kasnije nemušto demantuju. Zatim sledi akcija tria iz « kvinta » — nemačkog, francuskog i britanskog ambasadora u Beogradu — koji u medijima dodatno opipavaju puls. Fingira se « neverovatna važnost » sastanka u Sloveniji na kojem bi Srbija trebalo da pokaže svoju « dobrosusedsku » konstruktivnost prema Kosovu.

Da bi se stvorio privid « statusne neutralnosti » EU, zadatak puštanja probnih balona je predat izvestiocu Evropskog parlamenta Jelku Kacinu i « neimenovanim diplomatskim izvorima » u Briselu koji preko medija poput « VAC »-ovog (dakle nemačkog) « EU Obzervera » šalju upozorenja Beogradu koja se kasnije nemušto demantuju.

Mic-po-mic, eto nas na korak do obaranja politike odvojenih procesa. Već se vidi u najavi spin koji će javnosti predočiti da će i za rušenje politike odvojenih procesa biti krivi oni koji su sve vreme upozoravali da će se ovako nešto i desiti, oni koji su upozoravali da se pre potpisivanja bilo kakvog ugovornog odnosa sa EU – poput Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju — prvo od EU zatraži odgovor na pitanje : kako EU vidi Srbiju, sa Kosovom ili bez njega ?

Zabadanjem glave u pesak oko ovog suštinskog pitanja ušlo se u proces koji će polako ali sigurno, ako ne već ovog leta, onda sigurno uoči odluke o statusu kandidata Srbije za EU, dovesti do dileme « EU ili Kosovo »

Ili možda sedativnije, po već standardnom retoričkom triku: EU pre statusa, EU paralelno sa statusom, EU posle statusa…

Zabadanjem glave u pesak oko ovog suštinskog pitanja ušlo se u proces koji će polako ali sigurno, ako ne već ovog leta, onda sigurno uoči odluke o statusu kandidata Srbije za EU, dovesti do dileme « EU ili Kosovo »
Zabadanjem glave u pesak oko ovog suštinskog pitanja ušlo se u proces koji će polako ali sigurno, ako ne već ovog leta, onda sigurno uoči odluke o statusu kandidata Srbije za EU, dovesti do dileme « EU ili Kosovo ». Na slici: Priština.

Aleksandar Mitić

Pošaljite komentar

VAŠ KOMENTAR

VAŠE IME

MEJL (neće se objavljivati)

VAŠ SAJT

Napomena: zbog moderacije komentara verovatno je da se Vaš komentar neće pojaviti trenutno. Nema potrebe da ponovo šaljete Vaš komentar.

Aleksandar Mitić

Aleksandar Mitić

Direktor projekta “Kosovski kompromis” (“Kosovo compromise”, www.kosovocompromise.com)

 
fs-s_21-ftslika.jpg

CITAT

U komunističkom društvu, kao u kasarni, poslušnost je glavna vrlina, i svaki pokušaj samostalnog mišljenja znači kažnjivi prekršaj discipline. Društvena disciplina na taj nacin isključuje ličnu samodisciplinu, koja se žigoše kao nešto antisocijalno, što neminovno vodi u anarhiju. — Slobodan Jovanović