Коментари на: Небојша Бакарец: Туларемија или ту ра ле ми ја, српска успаванка

Од: Небојша Бакарец

Небојша Бакарец — Wed, 10 Mar 2010 10:54:25 +0000

Хвала Дејане на порукама. Одговорио сам Вам и на ваш мејл. Други Ваш одговор је у потпуно другачијем тону него први. Све у свему потпуно Вас разумем. Додуше, увек сам, чак и при преписци између оних који се не познају (што је најчешће случај на нету) за потпуну озбиљност и одсуство површности, што може бити претерано, имајући у виду природу медија. И увек се вреди борити…Поздрав и осмех

Од: Дејан

Дејан — Tue, 09 Mar 2010 22:02:47 +0000

Поштовани, Небојша.
Мој коментар није био пука критика Вас због Вас, обраћање са Ти, можда није било одмерено, али је требало да апострофира сваког појединца који жели, треба и има обавезу да ради оно због чега му ја(ми) дам глас, катастрофална је ваша примедба да сам тиме желео да вас омаловажим, јер управо то није била намера. Енергију коју сте демонстрирали у одговору волео бих да осетим и у вашој јавној дискусији тамо где вам је и место. Тамо где Клуни критикује прекомерно трошење буџетских пара за кампање, тамо где се Живковић хвали Коштинициним поклонима, тамо где вас Чеда проглашава Шарићевим налогодавцем …..тамо где сте криви и за цунами у Чилеу…Нажалост, у праву сте за медије… и да, они памте тетоважу, а не трансплатацију (да ли је то требало да се деси да установите да они тако функционишу), немате право да вам сада због тога буде криво. Оно што је у првој поруци требао да буде апел, вапај, или последњи позив за помоћ претворило се у таксативно негодовање и правдање, у сумњу да иза тих речи стоји особа која има лични проблем са Вама. Своје податке ћу вам послати на редакцијски мејл. Не желим ни да помислим да сте очекивали само хвалоспев, ако сам можда кренуо “ђоном” то је било са намером, али не лошом намером, како видим да сте протумачили. Чак вас нигде нисам ни увредио, мада ви опет тврдите супротно.
Нека ово буде други покушај, да ипак кажем оно што желим:
Лична фрустрација, осећај немоћи да ишта добро може да се деси овом народу је вероватно и проузроковала овај неспоразум. Све што радите, и радимо за “нашу” ствар је очигледно мало, нећу да кажем бескорисно, јер ваша лична жртва то демантује. Писање о неправди, лажи, корупцији, чињеницама … губи смисао, питам се ЧЕМУ? Чему када то у овој држави више никог не занима, када се у овој држави воли бити роб, послушник … идолопоклоник својим председницима ….када се у овој држави воли бити у страху и понижен. Потребан је нови начин, нова енергија, ново “оружје”, да се спаси ако се ишта спасти може. Критика и даље стоји, ако за ичим жалим онда жалим за пропуштеном приликом да се неким појавама ипак могло стати на крај, али се није могло, желело, хтело или смело….
Поздрав!!!

Од: Небојша Бакарец

Небојша Бакарец — Tue, 09 Mar 2010 15:33:56 +0000

Поштовани,
Када комуницирам овим путем увек прво стављам примедбу коментатору на то да је ушушкан анонимношћу. Ако коментатор и вређа или омаловажава било кога, та примедба је још тежа. Онда се може приговорити и да таква особа није довољно храбра, односно да је кукавица. То што је то општа пракса на интернету није од значаја јер је пракса накарадна.
Поставили сте коментар на чланак који се тиче конкретне ствари, али коментар се не односи на текст већ дајете уопштене и малициозне примедбе…нама…мени. Да ли се познајемо? Чак и да је Вама познато да се познајемо, мени није, те није пристојно да се било коме обраћате са “ти”. Што би реко`наш народ, нисмо заједно овце чували. Обраћање на “ти” сасвим јасно говори о томе да желите да ме омаловажите (али рекох већ, то је уобичајено и не замерам Вам претерано).
Да пођемо од почетка вашег коментара. Питате и мене да ли сам свестан ситуације? Претпостављам да мислите на општу ситуацију и економску, социјалну (више) и политичку? Да, свестан сам. Имам једно дете, расте, иде у школу, има потребе и права, ожењен сам, комуницирам са пуно људи сваки дан, на посао сам ишао пешке, немам ауто (имам бицикл), идем на пијацу викендом, идем у самопослуге, разговарам са комшијама и људима на улици, пијаци…Управо данас сам примио отказ у фирми у којој сам радио 17 година и која је већ годину и по под контролом ДС. Отказ сам добио искључиво због тога што сам у ДСС и што сам то што сам. Наравно отказ је увијен у одговарајућу форму, рационализације, престанка потребе…
Уопште не размишљам ко ће све читати ове текстове , да ли ће ме тапшати по рамену (нико да потапше…)…Једноставно, оснивач Фонда је моја странка, од уредника сајта сам добио молбу да пишем блогове и ја то чиним. Нејасна ми је Ваша реченица да сам изабрао… и да треба да почнем то и да радим. Шта тиме желите рећи? Простор у главним медијима је углавном недоступан за ДСС.
На који начин ћу изгубити неколико вас? И опет то тапшање по рамену, понављате се. Или ви волите да Вас тапшу или Ви волите да тапшете? Или сте просто случајно беспотребно поновили те речи?
Уместо што се бирамо, подмлађујемо… Очито упућујете на претходни текст о променама у ДСС. Набројао сам чињенице. Што се тиче тог опет поновљеног окретања око себе (несвесност у односу на ситуацију захтева освртање…), падају ми на памет турски дервиши играчи који се врте око себе…као и Ви, али нисам убеђен да имају развијену општу свест. Борхес опет у једној својој песми препоручује вожњу рингишпилом…
Показивање тетоваже није имало везе са чињеницом да сам би на власти. Исто бих урадио и да сам био у опозицији. То је имало везе са мојим животом а мој живот нису ни стање власти ни стање опозиције. Осим, примедби естетске природе, не може ми се замерити да сам тиме некоме нашкодио, да сам некога угрозио. Питате да ли сам могао и морао више и боље? Да, могао сам и морао више и боље, али то питање важи за свакога и одговор је исти оном који сам дао. Кад већ помињете тетовирање (свакако не похвално – иначе, у том тетовирању нема ничег нити афирмативног нити не афирмативног, већ највише небитног) и постављате ми питање , зашто ме ништа не питате у вези са донирањем коже деци. Приметићете, стоји “деци” а не детету. Наиме, оперативном захвату “Tirsch” ради давања коже животно угоженој деци, се нисам добровољно подвргао једном него два пута (2005` и 2006`). Занимљиво је да многи мисле да се ради о некаквом козметичком поступку…Ради се о двема озбиљним и неугодним операцијама, где вам скину око 8% ваше телесне коже (са бутина), да би је трансплантирали опеченом детету. Пошто је рана која настане плитка али великих размера, опасност од сепсе, поготово у нашим условима је велика. Опоравак траје десет дана у болници и још толико код куће. И остале су ми занимљиве тетоваже од тога. На ове сам поносан а о оним првим, у медијима показаним, мислим исто што и тада. Мени је занимљиво да се тетовирање помиње увек а донације коже никада.
Ја Вас немам шта да питам. Не познајем Вас. Слободно ме критикујте. Вероватно за то не примате плату, али негде је бар примате. Ја тренутно не примам плату нигде. Осим анонимности и ту сте у предности. Поздрав.

Од: Дејан

Дејан — Tue, 09 Mar 2010 00:36:19 +0000

И??
Јел си се издиванио Небојша?
Покушавам да докучим да ли сте сви ви заиста свесни ситуације у којој се налазимо, и ако јесте, да ли вас стварно задовољава пар појединаца који ће успети да прочитају ваш текст, и уз аплауз промрмљати да сте у праву.
Небојша, изабрао си учешће у политичком и јавном животу Србије, почни то и да радиш. Ускоро ћеш изгубити и нас пар који можда и прочитамо твоје текстове, али се мислим да ти за то и не мариш, јер се задовољаваш тапшањем по рамену твојих истомишљеника. Уместо што се бирате, подмлађујете, расипате звањима, и називате интелектуалцима … окрените се око себе.
Када си био на власти показивао си нам тетоважу, зар не мислиш да си могао(морао) више и боље!!!???
Aко ме питаш: шта ја радим по том питању у односу на тебе? Одговор је: ништа нарочито, осим што те мало критикујем!!! …али за то не примам плату.