Аутори: Џон Гојц, Константин вон Хамерштајн и Холгер Старк
Тајни извештај НАТО о афери Кундуз садржи све детаље за које нови немачки министар одбране тврди да их није знао до недавно. Зашто је у почетку тврдио да је убилачки ваздушни напад „војно оправдан”, а потом променио мишљење?
Кундуз, Авганистан: Опроштајна церемонија - немачки војници испраћају своје пале ратне другове.
Нико у коалиционој влади Немачке, која се састоји од странке десног центра Демохришћана (CDU) и Слободних демократа (FDP) није боље увежбао вербалну акробатику од новог министра одбране. Карл Теодор цу Гутенберг је експерт за придобијање слушалаца тако елегантним речником да се, када заврши, нико не усуђује да пита шта је у ствари мислио. Гутенберг, као бивши министар Ханс Дитрих Геншер, зна како да каже са много речи веома мало. Кад хоће, то јест.
Очигледно да вербалне акробатике није било 6. новембра. Тек што је био недељу дана на дужности, млади министар је тог петка рекао нешто што није оставило простора за различита тумачења. Гутенберг је говорио о контраверзном ваздушном нападу који је наредио немачки официр, пук. Георг Клајн, у коме је убијено 142 Авганистанца. Министар је тада рекао новинарима да је управо обавестио посланичке групе у немачком Бундестагу о тајном извештају НАТО о истрази поводом ваздушних напада у Кундузу, 4. септембра. Дискусију је оценио као “веома добру и важну”.
Онда је уследила кључна реченица: “Лично сматрам да нема сумње у налазе главног инспектора (немачке војске), посебно да војни и ваздушни удари, имајући у виду свеукупну претњу, морају бити третирани као војно оправдани”. Извештај НАТО је открио “процедуралне грешке”, рекао је Гутенберг, али је додао “и да није било процедуралних грешака, ваздушни напад је био неизбежан”.
Од четвртка, истражна комисија парламента ће пробати да нађе одговор зашто су се ове две, тако различите верзије истине, појавиле у размаку од свега четири недеље.
Циљ истраге је да се утврди ко је одговоран за ваздушни напад 4. септембра 2009, у коме су две америчке бомбе од по 250 килограма убиле 142 особе, укључујући цивиле, након што су Талибани отели две цистерне са горивом у околини афганистанског града Кундуза.
Ова оцена је била званична позиција четири недеље. У обраћању немачком Бундестагу 3. децембра, Гутенберг је поново рекао неуобичајено директно: “Иако је пуковник Клајн несумњиво реаговао по свом најбољем знању и уверењу да би заштитио своје војнике, то је било, објективно и у светлу свих докумената који ми нису били достављени раније, војно неоправдано”.
Од четвртка, истражна комисија парламента ће пробати да нађе одговор зашто су се ове две, тако различите верзије истине, појавиле у размаку од свега четири недеље. Циљ истраге је да се утврди ко је одговоран за ваздушни напад 4. септембра 2009., у коме су две америчке бомбе од по 250 килограма убиле 142 особе, укључујући цивиле, након што су Талибани отели две цистерне са горивом у околини афганистанског града Кундуза.
Опозиција се намерачила на Гутенберга
Пуковник Клајн, тадашњи командант војних операција Немачке у Кундузу, неће бити у центру овог политичког испитивања о инциденту. Нити ће то бити несрећни бивши министар одбране Франц Јозеф Јунг, који је био присиљен да поднесе оставку на нову функцију министра за рад, као резултат афере Кундуз.
Кундуз, након спорног напада
Уместо њих, Гутенберг ће бити у главној улизи пред истражном комисијом. Опозиција се намерачила на Гутенберга, који још има имиџ златног дечка из CDU/FDP кабинета канцеларке Ангеле Меркел. За главне опозиционе странке, Социјалдемократску странку (SPD), Зелене и Левицу, истражна комисија ће имати смисла тек кад нанесу трајну политичку штету министру одбране, можда га и натерају да поднесе оставку. То ће, такође, оштетити владајућу коалицију и канцеларку Ангелу Меркел, која је, четири дана након напада, обећала Бундестагу “пуну истрагу о инциденту”.
Гутенберг ће се суочити са много непријатних питања када буде сведочио пред комисијом у фебруару. На пример, зашто је 6. новембра описао ваздушни напад као “војно оправдан”? Да ли је министар уопште прочитао извештај НАТО или се само ослонио на процену саветника? Или да ли је намерно обмануо парламент и јавност, под претпоставком која је изгледала валидна у то време, да ће извештај о истрази заувек остати поверљив? И да ли је изменио своје првобитне процене када је постало јасно да ништа о овој афери неће остати задуго тајна?
Гутенберг ће се суочити са много непријатних питања када буде сведочио пред комисијом у фебруару.
На пример, зашто је 6. новембра описао ваздушни напад као “војно оправдан”?
Да ли је министар уопште прочитао извештај НАТО или се само ослонио на процену саветника? И
ли да ли је намерно обмануо парламент и јавност, под претпоставком која је изгледала валидна у то време, да ће извештај о истрази заувек остати поверљив?
Комисија ће такође хтети да зна да ли су документи, за које Гутенберг тврди да му нису дати на време, таква новина и изненађење да оправдају Гутенбергов драматичан обрт. И да ли су они нудили икакву нову информацију, која није била у свеобухватном тајном извештају НАТО.
Иако су неки делови из извештаја НАТО процурели у јавност прошлих недеља, ШПИГЛ је први набавио копију целокупног извештаја под ознаком ”НАТО тајна”. Како је Гутенберг, након читања овог извештаја, могао да закључи да је напад био “војно оправдан”, остаће тајна.
Иако увијени у дипломатски резервисан речник, “закључци” на једној страни јасно наводе да је пуковник Клајн направио сваку могућу грешку током те ноћи напада. Према извештају, Клајн се ослонио само на једну особу “за прибављање обавештајних података”, што је, чак и у комбинацији са видео снимцима из ваздуха, “недовољно да се процене различити услови и фактори у тако тешком и сложеном подручју”.
Карл Теодор цу Гутенберг
Извештај каже да није јасно “која процедура (енгл. ROE – rule of engagement) је примењивана током ваздушног удара”, те да је “недостатак разумевања” између немачког команданта и његовог ваздушног контролора (air controller – JTAC) “резултирао акцијама и одлукама у нескладу” са процедурама из ИСАФ-ових правила и директива. Даље, извештај закључује, обавештајни прегледи и специјални обавештајни подаци које су доставили “сарадници (HUMINT – human intelligence) нису утврдили посебну претњу” кампу у Кундузу те ноћи, што је обавезан предуслов за ваздушни напад.
Кључни документ
Извештај НАТО, на који се позива Гутенберг у првој изјави од 6. новембра је много свеобухватнији и прецизнији него тзв. извештај војне полиције, који је изазвао скандал у новембру. То је кључни документ афере.
Извештај је сачинила унутрашња истражна комисија НАТО, што је делимично спречило да се случај расправља пред немачком парламентарном комисијом, која почиње ове недеље. Комисија НАТО, на челу са канадским генералом Дафом Саливаном, је пажљиво испитала 34 кључна сведока, укључујући пуковника Клајна.
Документ оштро критикује недостатак искуства немачких војника и недостатак професионализма у примени правила НАТО, недовољно испитивање ситуације на подручју бомбардовања и неадекватан ангажман старешина.
На крају, пуковник Клајн је донео сам одлуку за коју није имао овлашћења.
Извештај од 73 стране, који садржи 500 страна прилога, користи миран речник и на крају доноси узнемирујући закључак: мисија у ноћи 4. септембра је резултат комбинације нехата и намерног погрешног информисања, без кога се ваздушни напад не би никад десио.
Документ оштро критикује недостатак искуства немачких војника и недостатак професионализма у примени правила НАТО, недовољно испитивање ситуације на подручју бомбардовања и неадекватан ангажман старешина. На крају, пуковник Клајн је донео сам одлуку за коју није имао овлашћења.
Немачки генерал Јерг Фолмер, регионални командант сектора Север ИСАФ-а и тадашњи надређени Клајну је рекао истражитељима НАТО да он придаје велику пажњу поштовању правила НАТО. Рекао је да сматра да “није прихватљиво” што је “обавештен тако касно”, тачније кад су бомбе већ биле бачене.
"Оберст" Георг Клајн
Најважније од свега, изјаве пилота и снимци радио комуникације показују колико су спорне биле војне и правне процене ситуације пре удара. Те ноћи, постојала је жестока препирка немачких војника на терену и америчких пилота у ваздуху, која је трајала око 45 минута, а коју карактерише сумња Американаца. Пилоти су сматрали да не треба да баце бомбе, бар не на тај начин, и стално су давали нове разлоге против ваздушног напада.
“Нема непосредне претње”
Иако није било контакта између немачких војника и непријатеља, пуковник Клајн је известио да су “трупе у контакту”. Као резултат, два америчка Ф-15 ловца су се појавила на небу изнад Кундуза у 1:08 после поноћи. Непосредно задужени контролор лета је рекао пилотима да се припреме за избачај шест бомби тежине од по 250 килограма.
Иако није било контакта између немачких војника и непријатеља, пуковник Клајн је известио да су “трупе у контакту”.
Након што су кружили подручјем неколико пута, пилоти су предложили да лете у ниском лету над пешчаним подручјем где су се заглавиле две цистерне, које су отели Талибани. Намера им је била одвраћање, или “демонстрација силе” у војном жаргону.
Али немачки контролор лета је одговорио: “Негативно”. Он је хтео да ловци буду ван видеокруга, да не упозоре људе на тлу. Извештај наводи: “Не може се закључити из информација које су биле расположиве ваздухопловној посади да су знали правила поступања која ће применити у тој ситуацији”. Посада, додаје извештај, “је наставила да расправља међу собом о чињеници да не виде непосредну претњу”.
Расправа је довела до тога да Американци наглашавају своју претходну сугестију, у 1:22 после поноћи, да лете ниско изнад терена како би се разбежали људи на тлу, а они тада уништили цистерне. Али њихова молба није уродила плодом. У 1:31 после поноћи, када су Немци дали прецизне координате за бомбардовање посади Ф-15, посада Ф-15 је питала да ли су цистерне или људи мета напада. Према извештају о радио комуникацијама, немачки контролор лета је рекао да жели да мета буду људи.
Према извештају о радио комуникацијама, немачки контролор лета је рекао да жели да мета буду људи.
Амерички пилоти су предложили нову опцију, такозвану “динамичку процедуру таргетирања” у жаргону НАТО. Она подразумева употребу теледиригованих летелица и друге мере осматрања. Најважније, она је подразумевала ангажовање команде ИСАФ у Кабулу. Али Немци, који су се одлучно супростављали ангажовању команде, су одбили предлог. Уместо тога, пар минута касније, немачки контролор лета, кодирано име “Црвени барон”, је тражио од Американаца да третирају цистерне као “мету која је ограничена временом” и да припреме бомбе.
“Хоћу директан напад”
Пилоти, који су сматрали да су инструкције Немаца чудне, остају скептични и предлажу одобравање од надређеног америчког Центра за ваздушне операције из Катара у Персијском заливу, чиме би обе стране биле ослобођене одговорности.
Намера Клајна је очигледно била да се напад изврши, и његов контролор лета, поступајући по Клајновим наредбама, је одговорио:
“Да, ти “пaкс” (људи – енгл. people) су непосредна претња”. Рекао је да побуњеници покушавају да сипају бензин из цистерне, да ће се када заврше “регруписати, имамо обавештајне информације о текућим операцијама” и да ће вероватно “напасти камп Кундуз”.Очигледно, то је била манипулативна лаж.
Одговор “Црвеног барона” је био јасан. Рекао је пилотима да има “одобрење” Клајна, који седи поред њега, да наставе напад, али тако да бомбе погоде песак, не зону око реке.
Постоје строга правила поступања унутар НАТО и пилоти су имали утисак да ће прекршити бројна та правила. Још једном, поновили су захтев да лете ниско изнад реке, ради одвраћања. Одговор из немачке базе је био јасан: “Негативно…Хоћу директан напад”.
У 1:46 после поноћи, амерички пилоти су питали Немце још једном да ли су људи на терену заиста “непосредна претња”. По правилима НАТО, само непосредна претња оправдава напад. У одсуству такве претње, пилотима би било речено да напусте подручје. Али намера Клајна је очигледно била да се напад изврши, и његов контролор лета, поступајући по Клајновим наредбама, је одговорио: “Да, ти “пaкс” (људи – енгл. people) су непосредна претња”. Рекао је да побуњеници покушавају да сипају бензин из цистерне, да ће се када заврше “регруписати, имамо обавештајне информације о текућим операцијама” и да ће вероватно “напасти камп Кундуз”.
Дете, тешко повређено у Кундузу.
Очигледно, то је била манипулативна лаж. Извештај о истрази трезвено закључује да није било “специфичне информације” или “поузданог обавештајног доказа” који би показали да Талибани “или спремају или имају план напада” на немачке трупе те ноћи. На основу свега што Бундесвер и Американци сада знају, Талибани су планирали у ствари да одвезу цистерне у суседно село, али кад су се цистерне заглавиле у песку, одлучили су да размонтирају возила. Извештај закључује да је то било “ситуационо деловање”.
Лажне информације ради стицања ваздушне подршке САД
Један од америчких пилота је касније рекао истражној комисији да је имао “нелагодан осећај због свега”. Према истражитељима НАТО, овакви случајеви воде до најважнијег питања односа између снага на терену и у ваздуху, што је тачно оно што се овде десило.
Један од пилота је рекао истражитељима да је чак размишљао да обуставе целокупну акцију, јер су он и други Американци имали утисак да је пуковник Клајн, копнени командант, “наваљивао да идемо кинетички” (напомена уредника: да бомбардују). Али када је надлежни контролор лета потврдио да заиста постоји непосредна претња, пилот је одустао од замерки.
Можда најважнији сведок кога је комисија НАТО испитивала је био лично Клајн. За време испитивања у Кундузу 26. септембра, Клајн је рекао да је питао “бар седам пута те ноћи” да ли има цивила на терену и да му је стално говорено да их нема. Да би био сигуран, рекао је комисији, да је умањио број бомби са шест на две. Али, Клајн је такође признао да је намерно дао лажну информацију да би придобио ваздушну подршку САД. Описао је шкрипац у коме се нашао након што је ваздушнооперативни центар САД одлучио да не шаље додатне летелице након што је првом ловцу наређено да напусти зону. Без ловаца, нема мисије и Талибани би побегли, вероватно са цистернама.
Клајн је такође признао да је намерно дао лажну информацију да би придобио ваздушну подршку САД.
Клајн је желео да ово спречи по сваку цену, и мислио је да има само једну опцију. Морао је да створи утисак да су немачке ”трупе у контакту” (TIC – Troop in contact). Према резимеу извештаја НАТО о испитивању Клајна „проблем за њега је био тај што је знао да није било контакта у стварности… Веровао је да ће, ако пријави постојање контакта, добити ваздушну подршку коју је желео”, иако су сви знали да су Клајнове тврдње о контакту у ствари неистина. Једна неистина је водила ка другој. Клајн је знао да, ако нема контакта са непријатељем, нема ни непосредне претње.
Имајући у виду Клајнове изјаве, тешко је разумети како би министар одбране Гутенберг могао оправдати своје тврдње Бундестагу 3. децембра да је Клајн „несумњиво реаговао по најбољем знању и уверењу”.
Гутенберг је имао извештај НАТО на располагању када је 6. новембра окарактерисао ваздушни напад као "војно оправдан", са свим детаљима за које министар тврди да му његов тим није дао. Зашто је његов став био тако нетачан да је био приморан да га радикално измени четири недеље касније? Ово је кључно питање на које чланови парламентарне истражне комисије траже одговор.
У истрази, НАТО је отворено критиковао немачки недостатак професионализма и истакао њихов недостатак искуства. Према извештају, ваздушни контролор је очигледно обучаван у немачко-француској авио-школи и до краја марта 2009. је наводио између 40 и 50 ваздушних мисија. Ипак, извештај наставља, “недостатак разумевања” извесних процедура таргетирања, у комбинацији са недостатком искуства команданта Тима за реконструкцију (PRT – Provincial Reconstruction Team) Клајна, је резултирао понашањем при одабиру мета “које је било у нескладу са динамичким процедурама и директивама таргетирања ИСАФ-а”.
Гутенберг је имао извештај НАТО на располагању када је 6. новембра окарактерисао ваздушни напад као “војно оправдан”, са свим детаљима за које министар тврди да му његов тим није дао. Зашто је његов став био тако нетачан да је био приморан да га радикално измени четири недеље касније? Ово је кључно питање на које чланови парламентарне истражне комисије траже одговор.
“Мета су били људи”
Министар одбране Гутенберг је променио став крајем новембра, након што је немачки таблоид Билд објавио интерни документ Бундесвера. Министар је тада затражио оставку државног секретара Петера Вихерта и начелника Генералштаба Волфганга Шнајдерана, уз образложење да га нису држали довољно у току. Признао је Бундестагу 3. децембра да је његова прва оцена напада била погрешна.
Према члановима његовог тима, министар је прву оцену заснивао пре свега на краткој изјави Клајна, коју је пуковник послао у Немачку почетком септембра. Гутенберг инсистира да није примио ову изјаву до краја новембра, дан након оставки Вихерта и Шнајдерана. У првом пасусу, Клајн признаје да је имао намеру да “уништи” и цистерне и побуњенике на лицу места.
Гутенбергово особље инсистира да је министар био дубоко потресен Клајновим признањем и да је потпуно променио виђење инцидента када је схватио да је Клајн у ствари имао намеру да убије људе.
Гутенбергово особље инсистира да је министар био дубоко потресен Клајновим признањем и да је потпуно променио виђење инцидента када је схватио да је Клајн у ствари имао намеру да убије људе. Али Клајнови мотиви су јасно наглашени у извештају НАТО, који је Гутенберг наводно читао две недеље раније. Штавише, они нису скривени негде на крају извештаја, већ су јасно описани у резимеу на страни 7, где је наведено: “Када је ваздушна посада изнела другачије мишљење, JTAC је рекао да су мета људи, не возила”.
Када су га испитивали истражитељи НАТО, Клајн је рекао да је његова намера била да “елиминише цистерне (да спречи кретање цистерни) и људе који су их отели”. Другим речима, Клајнов документ, који је наводно навео министра да промени мишљење, садржи исте информације као и извештај НАТО, са којим је Гутенберг упознат раније. Једина ствар која се променила је виђење јавности.
Објавио: Шпигл, 19.1.2010. године
Превод: Фонд Слободан Јовановић
Пуковник Георг Клајн с канцеларком Ангелом Меркел
ПРИЈАВИТЕ СЕ НА МЕСЕЧНИ БИЛТЕН