Ни НАТО ни војна неутралност, ни било која друга опција Србији неће бити од помоћи уколико не развије сопствени систем одбране. У исто време, наша држава мора помно да прати потезе главних геополитичких играча света, пре свега, овог савеза, и на изазове који су пред њом одговара мудро, оценили су генерал пуковник Бранко Крга и Мирослав Лазански, учесници трибине Фонда Слободан Јовановић, одржане у Коларчевој задужбини.

Чињеница да истраживања јавног мњења показују како свега двадесетак одсто грађана подржава улазак у Северноатлантску алијансу, као и све чешће поруке државног врха да Декларација о војној неутралности наше земље неће бити мењана, према њиховом мишљењу, указују да Србија у скорије време неће приступити овом војном савезу.

Чак и да жели, Србија не може да уђе у НАТО уколико не призна независност Косова, поручио је Лазански.

- Алијанса у своје редове не прима земље које имају нерешене територијалне проблеме, што се видело на примеру неколико држава из окружења, попут Румуније и Мађарске које су биле приморане да под хитно реше све међусобне спорове. Уколико би одлучили да затражимо чланство, бојим се да ће први ултиматум бити „добросуседски односи са Косовом”, односно, његово посредно признавање – рекао је Лазански и додао да ако Србија и даље остане при ставу да никада неће признати самопроглашену независност јужне Покрајине, то значи да она сигурно неће ући у НАТО.

Генерал-пуковник Бранко Крга:

Боље би било да потенцирамо да је наш став да се актуелни кризни проблеми у свету могу решавати искључиво мирним путем.
Да наглашавамо како није време да се разматра војно сврставање, јер би нас сигурно више поштовали и САД и Европа, што је много боље него да се понижавајуће гурамо у ту Алијансу.

Северноатлантски пакт је учинио страшне неправде српском народу у коме, логично, не може да ужива поверење, али то не значи да треба себи да доделимо улогу главног коловође у кампањи против НАТО-а.
Алијанси то не би засметало, а Србији ни мало користило.

Северноатлантски пакт је учинио страшне неправде српском народу у коме, логично, не може да ужива поверење, али то не значи да треба себи да доделимо улогу главног коловође у кампањи против НАТО-а. Алијанси то не би засметало, а Србији ни мало користило, истакао је са своје стране Крга.

- Боље би било да потенцирамо да је наш став да се актуелни кризни проблеми у свету могу решавати искључиво мирним путем. Да наглашавамо како није време да се разматра војно сврставање, јер би нас сигурно више поштовали и САД и Европа, што је много боље него да се понижавајуће гурамо у ту Алијансу. Тим пре, јер позитиван став наших грађана према ЕУ показује да у Србији не влада анти- западно расположење. Уколико се којом несрећом поново појави потреба за војним сврставањем, Србија ће знати да изабере праву страну. То је више пута кроз историју показала – рекао је Крга и објаснио да се појам војне неутралности код нас тренутно погрешно тумачи. Не може се бити дословно неутралан када је у питању одбрана сопствене земље.

- Није довољно донети декларацију о неутралности и ту ставити тачку. Ради се о опредељењу за самостално решавање сложених проблема одбране, сада и у будућности. Зато је све то неопходно операционализовати стратегијско- доктринарно-нормативним документима, као и организацијом људских и материјалних војних ресурса који су више од 20 година у заостатку. Проблем је што се ово опредељење уопште не помиње у Стратегији националне безбедности коју је октобра 2009. године усвојила Народна скупштина, иста институција која је донела и Декларацију о војној неутралности – нагласио је Крга.

Један од главних аргумената заговорника приступа Србије НАТО-у је да нашу војну неутралност нико од међународних фактора није званично прихватио, што је чини „мртвим словом на папиру”. Да би била правоснажна, међутим, она и не мора да има потврду, објаснио је Лазански.

Мирослав Лазански:

Чак и да жели, Србија не може да уђе у НАТО уколико не призна независност Косова.

Нико није успео да направи тачан прорачун да ли се уласком у Алијансу животни стандард повећава или не.
Пољска војна индустрија је, на пример, пропала.
Румуни не живе много боље него за време Чаушескуа.  Прошлогодишњи штрајк 700.000 радника ове суседне земље то потврђује.

- Ако узмемо пример Швајцарске, Шведске, Аустрије или Финске, видећемо да свака држава има различит модел проглашене неутралности. Није истина, рећи ће многи стручњаци, да када се прогласи војна неутралност она мора бити потврђена и међународним споразумом. Чак и да је тако, то опет ништа не значи, јер док су некада ратови почињали дипломатским нотама, данас нису ни проглашени, попут агресије на СРЈ 1999. године. Били неутрални или не, сплет околности одлучује да ли ћете бити нападнути. Имали смо војни савез са Грчком уочи Другог светског рата. Када је Мусолини напао из Албаније, Атина је тражила помоћ од званичног Београда. Наша влада је одговорила да савез не доживљавамо на тај начин. Годину дана након тога када су силе осовине угрозиле нас, српска влада је тражила подршку Грчке, и добила исти одговор који је и она њој дала. Савези су релативна ствар – сматра Лазански.

Економске предности чланства у НАТО-у, које наглашавају заговорници приступа, он је оценио као дискутабилне.

- Нико није успео да направи тачан прорачун да ли се уласком у Алијансу животни стандард повећава или не. Пољска војна индустрија је, на пример, пропала. Румуни не живе много боље него за време Чаушескуа. Прошлогодишњи штрајк 700.000 радника ове суседне земље то потврђује – рекао је Лазански и додао да морамо помно да пратимо како се развија нови концепт НАТО-а. Чињеница да је Вашингтон одбио недавни план о колективној безбедности руског председника Медведева, говори да Северноатлантска алијанса није спремна да прихвати укидање њеног монопола у безбедносној политици, пре свега Европе.

- Медлин Олбрајт је најавила да у 21. веку за НАТО неће бити граница. То значи да ће се после битке против тероризма, коју ће изгубити, фокусирати на људска права, пирате, изворе енергије… То је широка лепеза могућности која му даје за право да крши суверенитет било које земље у свету. Сетимо се да обећање овог војног савеза дато Горбачову да се неће ширити на исток, као и многа друга, никада нису поштована – закључио је Лазански.