Србија треба да остане војно неутрална, јер приступ НАТО-у није у њеном националном интересу. Чланство у Северноатлантској алијанси угрозило би територијални интегритет наше земље и погоршало односе са Русијом, закључили су учесници трибине „Србија на раскршћу – неутралност или НАТО”, одржане 17. фебруара на Академији за дипломатију и безбедност у Београду.

Сагласни да поступци Владе Србије земљу свакодневно чине за корак ближу НАТО-у, учесници конференције којој су присуствовали и представници амбасада Шпаније и Русије, ОЕБС-а и бројних невладиних организација, затражили су да власт коначно заузме јасан став око овог, како су нагласили, судбоносног питања.

Професор Синиша Боровић истакао је да се којим случајем поштује резолуција о војној неутралности коју је Скупштина Србије усвојила 2007. године, о НАТО интеграцијама данас не би било ни говора.

- Партнерство за мир је сасвим довољан оквир сарадње са Алијансом. Наш приоритет треба да буде развој Војске Србије како би она била још бољи гарант стабилности. Не треба да се прикључимо овом колективном злу, јер нас у случају неког проблема сигурно не би штитило, као што није поштедело ни Грчку око Кипра. Многе нове чланице савеза су у њега ушле искључиво из страха, и најсрећније би биле када он не би ни постојао – рекао је Боровић.

НАТО у своје редове не прима земље које имају нерешене територијалне проблеме, те би нас чланство у Северноатлантском савезу коштало Косова, сматра Мирослав Лазански, војно-политички коментатор. Како је објаснио, уколико Србија и даље остане при ставу да никада неће признати самопроглашену независност јужне Покрајине, то значи да она сигурно неће ући у НАТО.

Синиша Боровић:
“Да се којим случајем поштује резолуција о војној неутралности коју је Скупштина Србије усвојила 2007. године, о НАТО интеграцијама данас не би било ни говора.”

- Улазак у НАТО би негативно утицао и на сарадњу са Русијом, од које Србија тренутно има највећу економску корист. Аргумент присталица чланства да чак и Русија сарађује са савезом, не пије воду, јер је став ове земље, да ширење Алијансе представља претњу по њену безбедност, јасно исказан у њиховој најновијој војној доктрини – рекао је Лазански.

Реагујући на став бившег начелника Генералштаба Војске СЦГ, Бранка Крге да формално, однос Србије и НАТО-а није на дневном реду јер нас нико званично није ни позвао, Лазански је подсетио присутне да је нова амбасадорка САД-а недавно изјавила како би америчка влада била почаствована да нашу земљу што пре види у НАТО-у.

Мирослав Лазански:
“НАТО у своје редове не прима земље које имају нерешене територијалне проблеме, те би нас чланство у Северноатлантском савезу коштало Косова”.

- У последњих неколико месеци више пута смо позвани у чланство са врло истакнутих позиција из Вашингтона и Брисела. Зато се у земљи развила НАТО и анти НАТО хистерија, а очито су се САД и Русија нашле позваним да се о том питању изјасне. Требамо да се држимо Партнерства за мир. НАТО није дозволио Министарству одбране да на Копаонику постави цивилни радар како би лакше бринуо о ваздушном саобраћају, који је отежан због чињенице да преко Косова нема летења. Обуку Косовских безбедносних служби обављају војници НАТО-а. КФОР ускоро неће чувати српске манастире на Косову. Колико се ове чињенице уклапају у најављену добру сарадњу са Алијансом, нека свако сам просуди – поручио је Лазански.

На противуречности изјава српских политичара око чланства у НАТО-у указала је Смиља Аврамов, експерт за међународно право, истакавши да се „власт на папиру залаже за војну неутралност, а у конкретној политици Србија клизи у НАТО”.

Генерал Бранко Крга:
“Однос Србије и НАТО-а није на дневном реду јер нас нико званично није ни позвао у НАТО.”

- На једном од последњих састанака НАТО-а је саопштено да је Влада Србије понудила улазак наше земље. Недавна изјава министра Јеремића говори супротно, али недостају реакције. Зато не знамо на чему смо. Историја показује да смо око судбоносних  питања често импровизовали ставове, који су нас због тога коштали хиљаде жртава. Зато ово не би требало да буде и последњи, већ први у низу скупова и да се научна дебата о чланству у НАТО-у отвори широм земље – рекла је Смиља Аврамов.

Војна неутралност је по свему судећи најприкладнији начин да се постојећа безбедоносна угроженост Србије претвори у ефикасну самоодбрану, мишљења је проф. др Андрија Савић. Како је објаснио, тиме се добија маневарски простор за сарадњу са свим земљама света без ограничења, а у складу са својим националним интересима.

Андрија Савић:
“Војна неутралност је по свему судећи најприкладнији начин да се постојећа безбедоносна угроженост Србије претвори у ефикасну самоодбрану.”

- На који ће начин Србија осмислити сарадњу или несарадњу са НАТО-ом, зависи од тога колико су домаће политичке елите у стању да изграде мудру и дугорочну одбрамбену стратегију. Нажалост, о томе нема политичког консензуса а ни јасне визије, што се види у заобилажењу јавног мњења када је реч око односа са НАТО-ом – рекао је Савић.

Проф. др Радослав Гаћиновић потенцијалну сарадњу са овим савезом види кроз борбу против организованог криминала, тероризма, елементарних непогода, али, као војно неутрална земља.

-  Србија и као таква може, упркос мишљењу заговорника чланства у НАТО-у, ући у Европску Унију и бити део европског концепта безбедности и сарадње, што је у њеном интересу. О томе као и чланству у НАТО-у, одлуку треба да донесу грађани – мишљења је Гаћиновић.

Радослав Гаћиновић:
“Одлуку о чланству у НАТО-у треба да донесу грађани.”

Осврћући се на захтев 200 јавних личности да се распише референдум о чланству у НАТО-у, проф. др Владан Ћетковић је рекао да је српски народ већ имао један од најдужих референдума у својој историји.

- Он је трајао 78 дана 1999. године, са мноштвом међународних посматрача који су дошли да нам покажу каква нас будућност чека. Некима, изгледа, то није било довољно – рекао је Ћетковић.

Светозар Стојановић:
“Нема реалних изгледа да се Србија прикључи преварантском обећању НАТО-а, датом још Горбачову, да се неће ширити на Исток.
Томе у прилог иде и чињеница да и сам НАТО последњих година стварно не зна шта ће сам са собом.”

Наглашавајући да израз војна неутралност није добар, већ да је адекватнији термин политика несврставања у војне блокове, професор Светозар Стојановић је истакао да овакво опредељење представља интелигентну моћ малих држава.

- По свему судећи, нема реалних изгледа да се Србија прикључи преварантском обећању НАТО-а, датом још Горбачову, да се неће ширити на Исток. Томе у прилог иде и чињеница да и сам НАТО последњих година стварно не зна шта ће сам са собом – закључио је Стојановић.