Најава министра за дијаспору Срђана Срећковића да ће посмртни остаци Слободана Јовановића ускоро бити пренети у Србију, изазвала је различите реакције. Јер, првобитни заговорници идеје да вечна кућа једног од највећих српских интелектуалаца буде у Београду недавно су одустали од ње.

Александар Недић из Српског либералног савеза, који је са југословенском војском у отаџбини, Адвокатском комором Србије, Правним факултетом, својевремено покренуо иницијативу за пренос Јовановића, одустао је од своје идеје. Према Недићевим речима, у тестаменту председника краљевске југословенске владе у изгнанству пише да не жели да буде сахрањен у Србији.

- Још 1930. године, Јовановић је написао тестамент којим је сву имовину оставио сестри Правди. Касније је допунио тестамент и изразио жељу да после смрти не буде пренет у домовину – тврди Недић. – Када смо сазнали за његову последњу жељу, одустали смо од наше идеје. Јер, није морално радити нешто што је противно последњој жељи било ког човека.

А најближи сродници и власници тестамента овог политичара, писца, правника, председника Владе и Српске краљевске академије, јесу чланови породице Павловић, на чијем гробном месту на лондонском Кенсел Грин гробљу је Јовановић и сахрањен.

Професор Јовица Тркуља са Правног факултета у Београду каже, међутим, да у тестаменту не пише изричито да Јовановић не жели да буде враћен у Србију.

- Знам да је став породице Павловић да се Јовановићу држава одужи на неки други начин, а не преносом посмртних остатака – наглашава Тркуља. – Они то не могу, ипак, држави да забране. Стеван Павловић је својевремено Владети Јанковићу, тадашњем амбасадору Србије у Лондону, дао овлашћење да затражи од британских власти пренос посмртних остатака.

ПОРОДИЦА ПРОТИВ

Контактирали смо у понедељак и чланове породице Павловић, али о питању преноса посмртних остатака не желе детаљније да говоре за медије. Они се противе враћању Слободана Јовановића у Србију, али њихов став је да је то искључиво породично питање.

Вечерње Новости