Приштина, 3. Феруара – Амбасадор Италије у Приштини Михаел Ђифони, недавно је имeнован за специјалног изасланика ЕУ за север Косова. Он у интервјуу за ОБЦ говори о том свом новом задужењу.

Недавно сте именовани за специјалнoг изасланика ЕУ за север Косова. Шта та дужност тачно подразумева?

Ђифони : Најпре бих хтео да нагласим да није у питању  званична дужност, већ задужење које ми је поверено на личној основи. Наиме, Савет ЕУ ме је именовао за специјалног изасланика за ову област, зато што добро познајем западни Балкан и механизме Европске заједнице. Моје именовање је резултат заједничког залагања високог представника за спољну политику и безбедност Хавијера Солане и италијанске Владе, а Комитет за политичка питања и безбедност ЕУ је затим крајем октобра 2009. ратификовао тај предлог.

Циљ увођења ове дужности је повећање видљивости присуства и кредибилитета ЕУ на северу Косова, где је изузетно тешко радити ако не познајете замршену ситуацију у региону. Та компликована ситуација на политичком и институционалном плану је пре свега резултат чињенице да Срби северно од реке Ибaр не признају власт Републике Косово, иако живе на простору који се налази под политичком и географском јурисдикцијом Косова. Проблеми на северу Косова су, међутим, део још сложеније укупне ситуације у Републици Косово, где упоредо постоји много различитих стварних и виртуeлних светова.

Резолуција 1244 званично је још увек на снази на Косову, мада само формално.
Та резолуција више не одражава актуелну ситуацију на Косову.

Институције Републике Косово је, са једне стране, признао велики део међународне заједнице, а начин на који су формиране им омогућава да готово у потпуности остваре право на суверенитет на територији Косова, иако постоје неки аспекти суверенитета који још нису јасно дефинисани. Тако је на пример, резолуција 1244 званично још увек на снази на Косову, мада само формално. Та резолуција више не одражава актуелну ситуацију на Косову. Са друге стране, већина Срба који живе на северу Косова (за разлику од припадника српске заједнице који живе у другим областима) не сматра се грађанима Републике Косово.

Ако желимo да спречимо избијање нових сукоба у региону, мора доћи до приближавања бар три нивоа стварне (и виртуелне) државе Косово. Мислим да то мора да буде главни циљ међународних институција, а посебно ЕУ.

Шта мислите о стању у којм се налази српска заједница на Косову две године од проглашења независности од стране Приштине?

Ђифони : Између Срба који живе северно од Ибра и оних на југу, постоје све веће разлике. Ови други се све више укључују у грађанско друштво Републике Косово и већ могу да осете корист од све ширег дијапазона услуга које обезбеђују локалне власти (пре свега држава). Велики одзив Срба на последњим изборима на Косову, указује на све већу спремност припадника српске заједнице да  постану прави грађани Републике Косово. Срби који живе у такозваним «енклавама» су током последњих година кренули другим путем у односу на своје сународнике са севера. Наравно, ово је тек почетак интеграције, али се стиче утисак да ствари почињу полако да се мењају.

Покушаћемо и да премостимо «јаз у комуникацији» између српске и албанске заједнице и да пронађемо заједничка решења за свакодневне проблеме са којима се суочавају припадници обе националне заједнице. Да би смо то постигли биће нам потребна максимална флексибилност («блага сила»).

За Србе који живе северно од Ибра интеграција је проблематичнија из више «ситуационих» разлога: они су, као прво, ближе Србији, а као друго, српска заједница на северу је чвршће повезана од оне на југу. То, међутим, не би спречило Србе са севера да се у већој мери укључе у живот Републике Косово када би то желели, бар са административне тачке гледишта. Срби са севера су у последње време почели да обраћају већу пажњу на поступке српске заједнице који живе јужно од Митровице, а исто тако су почели да уважавају разлоге због којих су многи њихови сународници са југа гласали на изборима, што је апсолутно исправно.

Који су први кораци које намеравате да предузмете као нови специјални изасланик ЕУ?

Ђифони : Мој приоритет је промовисање визије ЕУ у вези са будућношћу Косова на северу Косова, области од виталног значаја за ову републику. Присуство ЕУ није тренутно довољно видљиво северно од Ибра, што наводи људе на (погрешан) закључак да она нема никакве планове за ту област. У северном делу Митровице ће ускоро бити отворена «Кућа ЕУ». Главни краткорочни циљ је да она постане опипљив знак физичког присуства ЕУ на северу Косова.

Само ЕУ има политички кредибилитет да се ухвати у коштац са таквим изазовом на ефикасан начин.

Власти у Приштини нису прихваћене северно од Ибра, а присуство УНМИК-а једва да се толерише на читавој територији земље.

Када је реч о дугорочној перспективи, надамо се да ће «Кућа ЕУ» постати стално седиште ЕУ на северу Косова.

Наравно, повећање видљивости присуства ЕУ није једини циљ моје мисије. Покушаћемо и да премостимо «јаз у комуникацији» између српске и албанске заједнице и да пронађемо заједничка решења за свакодневне проблеме са којима се суочавају припадници обе националне заједнице. Да би смо то постигли биће нам потребна максимална флексибилност («блага сила»). Уз то ћемо морати да се ухватимо у коштац са различитим проблемима без политизације.

Само ЕУ има политички кредибилитет да се ухвати у коштац са таквим изазовом на ефикасан начин. Власти у Приштини нису прихваћене северно од Ибра, а присуство УНМИК-а једва да се толерише на читавој територији земље. Решавање свакодневних проблема је једини начин да стекнемо кредибилитит у очима локалног становништва.

Можете ли да наведете неке од свакодневних проблема људи на Косову које би сте желели да решите?

Ђифони : На северу Косова људи се суочавају свакодневно са најразличитијим проблемима. Моји приоритети су обнова кућа за смештај избеглица и интерно расељених, решавање питања власништва над земљом и некретнинама и осигуравање снабдевања струјом.

Ни једна западна влада није никада јавно подржала идеју о подели Републике Косово.

Зауставимо се мало на том проблему. Шта намеравате да урадите да би се за њега пронашло решење које ће прихватити обе стране?

Ђифони : Решавање проблема са снабдевањем струјом није само по себи тешко зато што је електрична мрежа већ повезана и функционише. Циљ је да електрична енергија постане доступна свима зато што је снабдевање струјом врло важна комунална услуга. Тај проблем је, међутим, врло делликатан: на једној страни је потребно заузети деполитизован приступ, а на другој се на то не сме гледати само као на пословни проблем. Ако приступите решавању тог проблема само са полтиичке тачке гледишта, Београд ће подстаћи грађане на северу Косова да не плаћају струју, ако је обезбеђују власти које Србија не признаје. Са друге стране, ако узмете у обзир само пословну страну тог проблема, КЕК (државно електроенергетско предузеће Косова) ће пружити исту услу свима и одредити исту цену свим грађанима.

Због тога треба пронаћи излаз из тог зачараног круга кроз примену хитних мера у краткорочној перспективи и тражење једног свеобухватнијег и далекосежнијег решења на дуге стазе. Једно од могућих решења је нека врста «Стратешког примирја», што би омогућило да електрична мрежа остане јединствена уз истовремено обезбеђивање снабдевања припадника српске заједнице електричном енергијом. Када је реч о дугорочним решењима, могли би смо да препустимо склапање уговора о снабдевању струјом на северу Косова подуговарачима (који би се званичо налазили под контролом КЕК-а, мада не би били директно повезани са њим).

Никад нећу престати да износим свој став о тешкој ситуацији на Балкану.

И ја чврсто стојим при ставу да се не сме ни размишљати о подели Косова или о размени територија између Косова и Србије.

Стиче се утисак да је идеја о подели добила замах током неколико последњих месеци, између осталог и међу европским и америчким дипломатама. Какав је став Италије према тој идеји?

Ђифони : Ни једна западна влада није никада јавно подржала идеју о подели Републике Косово. Вероватно мислите на личне ставове појединих дипломата и стручњака за међународне односе, али званично нико никад није подржао поделу.

Већ сам изнео и никад нећу престати да износим свој став о тешкој ситуацији на Балкану. Као и већина аналитичара за Балкан и/или заинтересованих страна, и ја чврсто стојим при ставу да се не сме ни размишљати о подели Косова или о размени територија између Косова и Србије. Сви се слажемо да регион западног Балкана мора да постане стабилан кроз његову већу интеграцију са ЕУ, као и да подела није решење. Нова промена граница би донела нове територијалне претензије, а могла би да доведе и до избијања нових сукоба у региону, који би се тешко могли зауставити.

Рекао бих да је најважнији резултат који је постигнут у 2009. години било јачање улоге Италије како једног од главних актера…

На Косову делује све више италијанских фирми, а други италијански актери све се више надмећу за тендере ЕУ у овој области.

Подела није решење – она би, у ствари, само створила нове проблеме, зато што би питање граница тако поново избило у први план и добило већи значај, уместо да се значај тог питања смањује кроз један широк процес интеграције.

Мислим да подела није прихватљиво решење ни за Србију. За њу проблем Косова не може да буде решен једноставним припајањем једног дела његове територије. Главни приоритет за Београд треба да буде гарантовање просперитета и стабилности за Србе који живе на Косову. Исто важи и за Србе у Босни, Албанце у Македонији и тако даље.

Недавно је у Риму одржана међународна конференција посвећена Косову коју су организовале најзначајније невладине организације које делују на простору Балкана. На њој је један стручњак са Косова изјавио да се чини да Италија, иако подржава Косово од 1999.  кроз међународне мисије које овде делују (УНМИК, КФОР, Еулекс, итд), није способна да делује као јединствена целина са други институцијама на Косову. Шта Ви мислите о томе?

Ђифони : Не бих рекао да је то само проблем Италије. Било како било, мислим да се фраза «деловати као јединствена целина» превише често користи  на површан и неодређен начин, без прецизирања области деловања. Не говоримо о спортским надметањима, већ о улози Италије у овом региону. Наш главни циљ је да реализујемо у пракси оно што је осмишљено у теорији. Ако говоримо о томе, онда бих рекао да Италија делује као јединствена целина. Мислим да је улога Италије у међународним организацијама (полтичким, војним и оним које штите «владавину права»), у билатаералној и мултилатералној сарадњи и у пратећим пројектима кохерентна и координисана. Сви ми радимо на подизању квалитета нашег рада и на повећању ефикасности наших активности.

Када се осврнете на своју прву годину на Косову, шта би сте издвојили као највеће успехе?

Ђифони : Када је реч о билатералном плану, рекао бих да је најважнији резултат који је постигнут у 2009. години било јачање улоге Италије како једног од главних актера ангажованих на јачању институционалне, економске и друштвене стабилности на Косову. На Косову делује све више италијанских фирми, а други италијански актери (иснтитуције, предузећа, невладине организације) све се више надмећу за тендере ЕУ у овој области. Институционални односи између наше две земље су постали чвршћи. У целини узев, билатерални односи између наших земаља се без сумње могу окарактерисати као позитивни.

Моја улога на северу Косова показује на опипљив начин да је Италија стекла кредибилитет у Европи као водећи актер у овом региону.

Још један позитиван аспект сарадње између наших земаља јесте то што су средства за развој која је Италија обећала Републици Косово (она је на донаторској конференцији у јулу 2008. обећала да ће дати скоро 13 милиона евра) или већ уплаћена или је њихова исплата у току. Тим средствима ће се финасирати пројекти у три главне области, а то су пољопривреда, здравствена заштита и заштита уметничког и културног блага.

Желео бих још једном да нагласим да је приврженост Италије Косову само део њене привржености региону Балкана. Због тога треба посматрати ствари у једној широј перспективи: активности Италије на Косову нису ограничене на реализацију појединачних пројеката, већ се ради о читавој стратегији чији је крајњи циљ пуна интеграција региона Балкана у ЕУ. Моја улога на северу Косова показује на опипљив начин да је Италија стекла кредибилитет у Европи као водећи актер у овом региону.

Observatorio Balcani e Caucaso – Roverto