У жустрој конкуренцији међу српским министрима коме првом треба уручити отказ као фаворит се наметнуо министар одбране Драган Шутановац. Он је конкуренте победио за прса жестоко се испрсивши лобирајући за чланство Србије у НАТО, иако је наша држава скупштинском одлуком из децембра 2007. године прогласила војну неутралност.

Шутановац притом као свој врхунски аргумент наводи да евроатлантским интеграцијама треба приступити рационално, никако са емотивним набојем.[1] Но, у нашим садашњим односима са НАТО управо су рационални аргументи ти који говоре против чланства у Алијанси. Ево и зашто:

Командант јужног крила НАТО амерички адмирал Марк Фицџералд рекао је 8. јануара на Косову да паралелне структуре државе Србије на Косову представљају претњу за безбедност, као и да је Кфор спреман да реагује на сваку претњу како би се обезбедио мир[2].

Дакле, они којима Шутановац жели да нас приведе сматрају да су легалне институције државе Србије на Косову претња за безбедност и спремни су да реагују на сваку претњу. Шутановца треба подсетити да на северу Косова не делују никакве институције тамошњих Срба, као и да тамо није реч о некаквом САО Северно Косово. Тамо делују само структуре државе Србије, исте оне државе којој је Шутановац министар одбране.

Међутим, неким чудом наш министар одбране не види претње по безбедност државе када му из најмоћније војне алијансе на свету поруче да институције његове државе виде као претњу безбедности и да су спремни да реагују против њих. Шутановац не види ни да таквим изјавама НАТО јасно признаје самосталност Косова иако такву одлуку Алијанса није усвојила званично. Шутановцу је, са друге стране, важно то што би са чланством Србије у НАТО порасла вредност некретнина у Србији (без Косова наравно). Рационално, зар не?

Упутнице:

[1] Б92, 4. фебруар 2010.

[2] Б92, 8. јануар 2010.