Ако Србија истраје на жељи да уђе у НАТО, мораће да се одрекне Косова, након чега ће и Русија бити приморана да преиспита свој став према Косову, јер „не можемо бити већи Срби од Срба”, каже за „Блиц” Дмитриј Рогозин, стални представник Русије при НАТО, у одговору на полемику која се захуктала у Србији о могућем чланству у НАТО.
- Дмитриј Рогозин
- Нису све земље чланице НАТО признале независност Косова. Као што је познато, то су Шпанија, Грчка, Румунија и Словачка. Али и по међународном праву, и по статуту НАТО таква ситуација је препрека на улазак Србије у Алијансу. Како се став већине земаља НАТО неће мењати, то значи да Алијанса може да прими Србију у своје редове само у „новим” границама – без Косова. Београд ће морати да званично призна суверенитет Приштине, што ће наравно повући за собом промену става и Мадрида и Москве. Ми просто нећемо имати аргумената, како каже министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, да „будемо већи Срби од самих Срба” – образложио је Рогозин.
Упитан како Москва гледа на полемике у Србији о атлантским интеграцијама, Рогозин каже да не разуме став оних представника српске политичке и војне елите који желе улазак Србије у НАТО.
- Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен недавно је изјавио да ако Србија жели чланство у ЕУ уопште није обавезно да прво уђе у НАТО. Уз то, тешко ми је разумљиво како се може говорити о томе када се у Београду до данас виде трагови бомбардовања НАТО од пре десет година. Ту је и проблем Косова, чију је независност признала већина земаља чланица НАТО. Па проблем демонизације српског народа, флагрантни антисрпски двоструки аршини Запада према учесницима рата у (бившој) Југославији… Зар је све то заборављено? Русија напросто неће разумети избор Србије у корист НАТО у светлу свега што сам набројао.
Ако Србија истраје на жељи да уђе у НАТО, мораће да се одрекне Косова, након чега ће и Русија бити приморана да преиспита свој став према Косову, јер „не можемо бити већи Срби од Срба”
Руски амбасадор при НАТО верује да о питање учлањења у алијансу свакако треба решавати референдумом, а пре његовог расписивања треба, каже, проучити искуство неутралних земаља Европе: Аустрије, Швајцарске, Шведске, које су задржале ванблоковски статус, иако су суседи земаља које улазе у НАТО. – То им не смета да воде миран живот и да мирно граде властите институције безбедности, не предајући Бриселу свој национални суверенитет – каже Рогозин и саветује да Скупштина Србије и српска јавност тој идеји посвете максималну пажњу.
У осврту на ситуацију у јужној српској покрајини Рогозин каже да није променио своје мишљење о косовском проблему.
- Став Русије је да не признаје независност Косова, да не дозволи преиспитивање граница Србије. Чињеница да је у току смањење снага Кфора уопште не значи да се ситуација на Косову средила и да се живи мирно – закључује он.
ПРИЈАВИТЕ СЕ НА МЕСЕЧНИ БИЛТЕН