Европа пуна атомских бомби

Улазак у НАТО, штете и користи

Војно-политички коментатор Мирослав Лазански у интервјуу за „Печат” говори о добрим и лошим странама евентуалног уласка Србије у НАТО, могућности расписивања референдума, као и о великом броју атомских бомби које НАТО распоређује по Европи

За Србију је најбоља војна неутралност. Тај став „Печат” истиче од првог броја, а и једна од најважнијих институција у Србији – парламент донела је резолуцију о војној неутралности Србије. Међутим, у Србији постоје политичке и невладине снаге које се годинама залажу за улазак Србије у исти онај НАТО, који је нашу земљу мучки бомбардовао 1999. године. С друге стране група интелектуалаца покренула је петицију ради расписивања референдума о томе да ли Србија треба да уђе у НАТО.

Војно-политички коментатор Мирослав Лазански свакако спада у једног од најзахвалнијих и најстручнијих саговорника на Балкану на тему треба или Србији улазак у НАТО, то јест Северноатлантски војно-политички савез. У вишедеценијској каријери Лазански је обилазао не само НАТО базе и бројна светска жаришта где је на једној страни у ратном сукобу био НАТО. Такође је интервјуисао и неколико команданата и НАТО и Варшавског пакта.

Мирослав Лазански у интервјуу за недељник „Печат” говори о добрим и лошим странама уласка Србије у НАТО, државним интересима стављања наше земље на једну страну када су у питању светске војне силе, као и бројним опасностима и последицама које се подразумевају када би наша држава приступила Северноатлантском војном савезу.

Шта мислите о захтеву за расписивање референдума да ли Србија треба да уђе у НАТО?

Контакт: Ја лично нисам ни за ни против НАТО-а, али треба о тако битним питањима да се распише референдум, па нека народ каже зашта се залаже. Претходно треба да постоји јавна расправа на ту тему. Ајде да чујемо те аргументе пронатовских снага у Србији, било да је реч о политичарима, невладином сектору или медијима.

Одлука о уласку у НАТО подразумева да је та нова држава чланица изложена и потенцијалним ударима противника тог пакта.

Као једини аргумент за сада се у јавности појављује могућност квалификоване јавне расправе о НАТО-у. Зашто су онда протагонисти НАТО-а у Србији против референдума и јавног истицања лоших страна уласка у НАТО, ако су за јавну расправу?

Контакт: Поједини политичари, који су у међувремену били на високим државним функцијама су се средином деведесетих година залагали за неулазак тада СРЈ, а самим тим Србије у НАТО, а сада се истичу са пронатовским ставовима. Неки од њих су у међувремену ретерирали, па су схватили да референдум ипак треба да се распише. Исти ти политичари су били и против уласка чак и у Партнерство за мир, у којем је чланица наша држава. Ја нисам ни за, ни против НАТО-а, већ да се прво размотре сви аргументи и шта би Србија тиме добила. Сви нешто добијају уласком у НАТО. Словенија је добила чланство у ЕУ, Хрватска заокружење своје територије и гарантовање својих граница, да јој се не би догодио кнински случај. А Србији НАТО неће да гарантује останак Космета у саставу Србије, већ се подразумева да наша држава остане без 15 одсто своје територије. Ми уместо тога имамо ситуацију да нам адмирал Фиџералд лупи „шамарчину” и да нашег министра за КиМ избацују са јужног дела наше територије. Имали смо прилику да видимо једну од најбеднијих слика на политичкој сцени државе Србије, како не дају нашем министру да обиђе територију државе чији је члан Владе. И још треба да објашњава зашто мора да обилази своју територију. Примера ради, Израелци би то другачије урадили.

Русија и НАТО сарађују као две нуклеарне силе које се међусобно контролишу и самим тим мања је могућност од избијања нуклеарне катастрофе.

У Црној Гори су истакли позитивине ствари око изласка те државе у НАТО, као што је повећање продаје. Да ли је то баш тако у пракси?

Контакт: Ако мислите на туризам на који се позивају у Црној Гори, НАТО војници када буду дошли у Црну Гору, као и у другим земљама, од хране смеју да узимају и купују само конзервисане производе, јер НАТО војници храну и пиће носе са собом. НАТО неће да ризикује да му се од локалне хране или воде у Црној Гори отрује 100 морнара, па да се тиме доведе у питање извођење одређене војне акције. Не смеју да купе ни кило меса, нити воће и поврће, само конзервирана пића попут кока-коле и пиво. Такође, аргументи Црногораца да ће Црна Гора дати војнике за такозвану мировну мисију НАТО-а у Авганистану нису за њих добри, јер НАТО губи рат у том реону. Чисто подсећања ради, Црна Гора је већ изгубила рат из 1904. године против Јапана. Међутим, што је више у јавности аргумената од стручних лица изнесених против учлањења у НАТО, пронатовске снаге добијају више финансијских средстава за пропагирање ставова Северноатлантског савеза.

У јавности сте изнели податак да постоји око 180 атомских бомби типа Б-61 и Б-61-10, распоређених у седам европских држава и које су десет пута јаче од оних које су бачене на Хирошиму, а да се чувају у специјалним складиштима WS3. Можете ли нешто више да нам кажете на ту тему?

САД никада неће жртвовати термо-нуклеарни напад на Вашингтон или Њујорк због једне Естоније, Литваније, Хрватске, Србије или Албаније.

Лазански: То је податак заснован на чињеницама од пре неколико година. Сада је ситуација другачија. У Европи постоји 320 атомских бомби. Само у Немачкој, у складиштима у Рамштајну има 54 атомске бомбе, а десет у Бихелу. Поред тога атомске бомбе се налазе и у другим немачким базама. То су подаци из информативног центра за трансатлантску безбедност у Берлину, које је изнео директор тог центра Одфрид Насауер у разговору са новинарима “Берлиненцајтунга” у мају 2001. године. Један део база у којима се чувају те бомбе распоређен је у Италији и Грчкој и у складиштима у другим европским земљама. Код нас се дешава да бивши министар спољних послова потписује СОФА споразум, а да о томе ништа нису знали ни Влада ни парламент. Некадашњи француски председник Де Гол, који је и увео Француску у НАТО и исто је тако извео из те светске организације када је сазнао шта су му Американци сместили. Наиме, открио је да су Американци преко НАТО-а држали атомске бомбе складиштене у француској колонији – Мароку, што је откривено почетком шездесетих година. Ако имамо ситуацију да у Србији потписују споразуме тима СОФА споразума мимо знања Владе и парламента, која је нама гаранција да сутра НАТО неће да распореди неколико атомских бомби на чување у Србији. При том, неће нам дозволити ни да контролишемо шта све НАТО држи у својим базама, па самим тим нећемо ни знати колико се атомских бомби држи у појединим базама. Исто сам поручио и приликом гостовања у Црној Гори, када сам навео да је немогуће да било која НАТО подморница или брод уплови у њихов део Јадранског мора, а да то не региструју друге војне силе, попут Русије. Матична лука америчких нуклеарних подморница где пристану бродови са атомским бомбама је лука Сигонела на Сардинији. Ни Србија ни Црна Гора немају техничка средства да провере шта превози поједини авион а шта брод. Па, самим тим евентуалним уласком у НАТО нећемо знати шта ће све од нуклеарног отпада и атомских бомби бити распоређено у тим државама. Е због тога и бројних других разлога мора се у Србији ићи на расписивање референдума о НАТО-у. Исто се догодило у Словенији, где расписују референдум и о мање битним питањима, као што је да ли ће радње да раде недељом. Ако делови власти мисле да Србија треба да уђе у НАТО онда нека у јавности изнесу аргументе за ту тезу.

Ако НАТО жели Србију нека поправе оне војне зграде које су срушили приликом бомбардовања.

Поставља се оправдано питање чему толики број атомских бомби у америчком арсеналу на подручју Европе?

Лазански: Тачно тако. Чему то, ако Американци јавно говоре да су им Руси пријатељи. Не постоји више ни Варшавски пакт нити Совјетски Савез. Још 24. априла 1999. године на седници НАТО-а донесена је одлука да НАТО мора имати адекватне нуклеарне снаге у Европи. Земљама старе Европе попут Немачке стало је да се реше тих нуклеарних бомби и да их распореде у друге државе, можда мисле на Источну Европу и Балкан. Свака нуклеарна бомба има свој рок трајања и после извесног времена она треба да иде на репарацију или се из ње вади нуклеарно пуњење. Значи, ја нисам у начелу против НАТО-а, али хоћу прво да видим шта се добија уласком у ту организацију. Такође, није тачно да ће доћи до процвата војне индустрије уласком у НАТО. То најбоље потврђује пример Пољске, где је по уласку те државе у НАТО пропала војна индустрија. НАТО базе, које су распоређене у Румунији (две) и у Бугарској (три) служе и за снабдевање НАТО контингената приликом одласка на борбене операције у Авганистан. Руку на срце ширење НАТО ка истоку има везе са коначним опкољавањем Русије у војном смислу. Јако је интересантно истаћи да приликом доласка руског председника Дмитрија Медведева у Београд, није са руском делегацијом вођен ни један разговор на тему војне сарадње. Извори на обе стране су ми рекли да она друга страна то није желела. У Београду су ми рекли, да то нису желели Руси, а у Москви, да то нису хтели Срби. Очигледно је да ту постоји и одређена доза неповерења у српску политику одбране са руске стране. Ипак, ако узмемо у обзир снагу држава, на том разговору требало је да инсистира српска страна, јер слабији треба да инсистира на таквом разговору.

За разлику од појединих квазианалитичара Ви тачно знате шта се добија или губи уласком у НАТО. Реците нам нешто о евентуалним добрим странама уласка Србије у НАТО?

Питајте само шта о НАТО-у мисле породице чији су најближи страдали од НАТО бомби.

Лазански: Оно што би евентуално могло да буде аргумент је што би се стало са распарчавањем Србије, па би НАТО пристао да Србија остане само без Косова и Метохије, а остали делови територије се не би одвајали. Вероватно би капнула и нека војна помоћ Србији од НАТО-а. Србија би добила друголигашко наоружање на располагање од јачих држава чланица НАТО-а, које тим државама више није потребно. Створила би се и НАТО бирократија у Србији, па би држава слала своје представнике у Брисел и Монс. Неко би први пут у животу видео Брисел. И власт у Србији би била гледана пријатељски у НАТО очима. Друге предности не видим.

Да ли би Србија у том случају била безбеднија држава?

Контакт: То је врло флексибилно питање, јер ако нека велика сила одлучи да изврши инвазију на малу државу, питање је да ли је војно неутрална држава или чланица НАТО може и како може да одговори. Видим да се ових дана јавност дели на проамеричку и проруску страну што није добро. За време СФРЈ они који су се изјашњавали да су проамерички или проруски били би хапшени, јер је било битно ко је пројугословенски оријентисан. Сада би требало да буде најважније ко је просрпски оријентисан и да се заступају ставови наше државе, а не САД или Русије. Мени је најбитније шта је добро за Србију, а не ово што истичу у медијима да је неко добар и прихватљив зато што је проамерички или проруски оријентисан.

Како коментаришете сарадњу НАТО-а и Русије?

Најбоље је да народ на референдуму после јавне расправе одлучи да ли је за или против уласка у НАТО.

Лазански: То је сарадња заснована на само једном интересу. То је контрола оног другог да ли спрема неку акцију у смислу нуклеарних или других ратних операција у свету. Русија и НАТО сарађују као две нуклеарне силе које се међусобно контролишу. Самим тим мања је могућност од избијања нуклеарне катастрофе. Зато и имају неке заједничке елементе сарадње око нуклеарних снага, да не би дошло до напада због погрешног тумачења неке радарске слике. А како стварно функционише та њихова сарадња видело се на примеру Грузије, где је Русија муњевито реаговала после интервенције грузијске војске. НАТО јесте војни и безбедносни савез, али је јасно да САД никада неће жртвовати термонуклеарни напад на Вашингтон или Њујорк због једне Естоније, Литваније, Хрватске, Србије или Албаније. И Русија и НАТО се и те како чувају ризика могућег међусобног нуклеарног рата.

Шта је најбоље за Србију у тој ситуацији?

Војна неутралност је најбоље решење.

Војно неутрални су и Шведска, Финска, Швајцарска, Аустрија, Ирска, Кипар, Малта, па зашто то не би била и Србија.
Ирска није хтела да ратификује Лисабонски споразум док јој се није гарантовала војна неутралност.
Сада је у Србији наступила једна хистерија под формом „да су сви ушли око нас у НАТО, а ми нисмо, па смо небезбедни”. То су глупости.

Лазански: Војна неутралност је најбоље решење. Војно неутрални су и Шведска, Финска, Швајцарска, Аустрија, Ирска, Кипар, Малта, па зашто то не би била и Србија. Ирска није хтела да ратификује Лисабонски споразум док јој се није гарантовала војна неутралност. Сада је у Србији наступила једна хистерија под формом „да су сви ушли око нас у НАТО, а ми нисмо, па смо небезбедни”. То су глупости. Какве то везе има што су сви око нас у НАТО-у. Или је можда реч о једној класичној уцени, да ми морамо да приступимо њима да нас не би они опет напали. Па то онда није добровољно учлањење, већ уцена. То уопште није демократски начин. Да ли је то исти принцип као 1941. године када је Хитлер поручио да ако не приступимо Тројном пакту бићемо нападнути? Да ли то значи да смо дошли у ситуацију, ако не уђемо у НАТО да ћемо бити нападнути? Можда су то нови вредносни критеријуми НАТО-а и њихове демократије. „Ко није с нама, тај је против нас”. Иначе, само чланство у НАТО релативно кошта, јер је поред чланарине потребно је и праћење модернизације војне опреме. Мора да се повећа војни буџет и да се већа финансијска средства издвајају за набавку војне опреме која мора да прати НАТО стандарде. Нису сами трошкови чланарине толико велики колико је све остало што прати чланство Србије у НАТО-у.

Какав је Ваш став по питању ратних операција у Авганистану?

Какве то везе има што су сви око нас у НАТО-у.
Или је можда реч о једној класичној уцени, да ми морамо да приступимо њима да нас не би они опет напали.
Па то онда није добровољно учлањење, већ уцена.
То уопште није демократски начин.
Да ли је то исти принцип као 1941. године када је Хитлер поручио да ако не приступимо Тројном пакту бићемо нападнути? Да ли то значи да смо дошли у ситуацију, ако не уђемо у НАТО да ћемо бити нападнути?
Можда су то нови вредносни критеријуми НАТО-а и њихове демократије.

Лазански: У Авганистану НАТО губи рат, а Русија ту гледа само свој финансијски интерес. Русија наплаћује прелете НАТО авиона, као и копнени транспорт НАТО контингената, који не знају како да се извуку из Авганистана. Русима сјајно одговара што се НАТО углибио у Авганистану. Али једна по једна земља бежи из Авганистана. Канађани су најавили одлазак 2011. године. Сада се и Немци и Холанђани колебају. Јасно је да је Авганистан за НАТО изгубљени рат, јер у Авганистану и у земљама око Авганистана је пуно заинтересованих страна да НАТО изгуби тај рат. Кини то одговара, јер онај део те државе који је наслоњен на Авганистан чини муслиманско становништво. Из истих разлога то одговара и Русији. Ирану то такође одговара, као и Индији, којој то одговара због Пакистана, који се директно граничи са Авганистаном. Пакистан је избушен Ал-Каидом и талибанима, које су и сами направили, па имамо ситуацију да у врху војних и безбедносних пакистанских структура имамо активне чланове Ал-Каиде. Е, који је сада ту интерес Србије и Црне Горе да се петља у те сукобе.

Шта се дешава са Јеменом?

Лазански: Ту су у причи Иранци због намера да се ослаби позиција Саудијске Арабије. Јемен је наслеђена колонијална прича. Јужни Јемен никада није био наклоњен северном Јемену, већ британска колонија, док је северни Јемен био под совјетском контролом. Е ту је та врста супротстављања, између Русије и Велике Британије. Северни Јемен је победио. Све се врти око контроле пута из Азије према Египту и Средоземљу. Иран је умешан да би се олакшала њихова позиција на другим местима, па дају помоћ побуњеницима у виду наоружања и пара.

Да ли се у Србији може догодити ситуација да “спава” на НАТО атомском склоништу, а при том да су руске бојеве главе окренуте према Србији због НАТО-а?

Једна по једна земља бежи из Авганистана.
Канађани су најавили одлазак 2011. године.
Сада се и Немци и Холанђани колебају.
Јасно је да је Авганистан за НАТО изгубљени рат

Лазански: Свашта је могуће. Земља чланица НАТО, са нуклеарним складиштима природна је мета противника НАТО-а. Путем сателита САД и Русија једни друге контролишу, па се тако сваки прелет авиона или кретање ратних бродова прати сатеклтима и радарима. Уколико се региструје приближавања војних контингената једне силе према другој, ту било да је реч о НАТО-у или Русији војне одлуке се доносе брзо. Ту је реч о минутима. Одлуке о сукобу такве врсте као што је евентуални рат се доносе за неколико минута, јер се нема времена да се размишља откуд се нечији авион или брод примакао граници једне суверене државе. Одлука о уласку у НАТО подразумева да је та нова држава чланица изложена и потенцијалним ударима противника тог пакта. Мене највише брину тајни анекси радних уговора око НАТО-а који би могли Србију да доведу у позицију мете. Поједини политичари се поносе што су потписали одређене споразуме мимо знања Владе и Скупштине, а сами не знају какве то може да произведе последице. Ко је то квалификован у Србији да самостално зна шта је добро и лоше да доноси такве битне одлуке у име државе мимо знања Владе и парламента. Свако сврставање на било коју војну страну значи потенцијалну могућност учешћа у неком рату.

Како гледате на „добронамерне” савете појединих пензионисаних војних генерала, који су највећи део своје професионалне каријере провели у ЈНА, а сада се залажу за улазак Србије у НАТО?

Лазански: Они су били против НАТО-а, док су били активни војни официри. Добијали су чинове генерала на антинато војним вежбама. Један део наших генерала када оде у пензију пусти браду, како би се представљали као интелектуалци, а не милитаристи и почињу да заступају потпуно другачије ставове него док су били активни војници. Највећи проценат војних вежби за време СФРЈ је била „одбрана Југославије од напада НАТО-а”. И већина генералских чинова је дељена на таквим вежбама, од којих су неке биле одржаване у Словенији, Далмацији, између Хвара и Виса, на полигону код Книна. А исти ти генерали сада када су у пензији заступају нешто друго. Зашто? Зато што неће да седе код куће и да иду по пијацама и пробају кајмак на Каленић пијаци, него да се мотају по разним Атлантским саветима и НАТО клубовима и изигравају стратеге и аналитичаре. Уместо да буду кајмаковићи пребацују се у НАТО лобисте.

А квазивојни аналитичари? Како се регрутују?

Одлука о уласку у НАТО подразумева да је та нова држава чланица изложена и потенцијалним ударима противника тог пакта.
Мене највише брину тајни анекси радних уговора око НАТО-а који би могли Србију да доведу у позицију мете.

Лазански: Они су посебна прича. Направили су кратак пут од прављења дрвених једрилица до војних геостратешких пројеката. Овима из НАТО-а сам неколико пута рекао да улажу силне паре у погрешне људе.

Стиче се утисак да Србија не би требало да уђе у НАТО, војни савез који ју је бомбардовао 78 дана током 1999. године?

Лазански: Многи који су се изричито залагали за улазак у НАТО мало су ретерирали задњих дана, јер су схватили какво је већинско расположење у народу. Већина грађана је бесна и огорчена на НАТО. Питајте само шта о НАТО-у мисле породици чији су најближи страдали од НАТО бомби. Питање о уласку у НАТО је и питање осећања, и морала, и политичких и националних интереса Србије, и судбине делова државне територије и материјалне штете коју нам је НАТО нанео. Ако НАТО жели Србију за пријатеља нека поправе оне војне зграде које су срушили приликом бомбардовања. За почетак зграде Министарства одбране и МУП-а, а не да од кречења неке школе или вртића на југу Србије праве светску фешту. Међутим, НАТО неће да уради ништа по питању обнове објеката које је рушио, јер би онда тиме признали да је било погрешно бомбардовање Србије. С друге стране уласком у НАТО Србија би накнадно легитимизовала бомбардовање 1999. године и да је НАТО агресија била оправдана. Неће тражити да се то напише у реченици неког споразума, али би се то подразумевало.

Питање о уласку у НАТО је и питање осећања, и морала, и политичких и националних интереса Србије, и судбине делова државне територије и материјалне штете коју нам је НАТО нанео.

Може ли се изаћи из НАТО-а?

Лазански: Како која земља. Само је Француска из разлога које сам навео напустила НАТО, када је Шарл де Гол истерао све трупе и базе НАТО-а из Француске због америчких атомских бомби у Мароку. После је друга власт вратила Француску у НАТО. Али Србија сада нема Де Гола. Једино да и ми сачекамо да се појави неко као Де Гол. Видећемо шта ће се у Србији догодити док чекамо српског Де Гола.

Печат, бр. 98, 22. 1. 2010.