Фонд Слободан Јовановић | Душан Ковачев: “Корхецов статут”, једини успех аутономаша

Душан Ковачев: “Корхецов статут”, једини успех аутономаша

Као кроз сиву маглу, што само сине зрак,

а гушћи облак дође, да већи буде мрак

Ђура Јакшић

Јелко Кацин и Божидар Ђелић

Обећавач српског учлањења у Европску Унију је личност која је вредно радила у Европској Унији, тако да се тамо није обогатила, него се у Србију вратила да би спавала на теткином каучу. Тада нам је обећао да ће Србија у ЕУ-у ући до 2007. године. До 2007. године Србија није ушла у ЕУ-у, али се обећавач обогатио и више нема потребе за теткиним каучем. Пошто је очигледно потценио интелигенцију гласача ДС (чији је члан овај експерт у међувремену постао), након две године, поново им је обећао улазак Србије у ЕУ током наредне “седмољетке”.[1]

Како коалиција на власти није предвидела светску економску кризу, нити је имала ишта да прикаже као успех Владе, обећавач се генијално сетио да дели нове (биометријске) пасоше „ВИП” грађанима Србије. Убрзо се, међутим, испоставило како нису били кадри ни пасоше да одштампају како ваља, па су од срамоте морали да их повуку. О редовима у полицијским станицама, где су грађани данима чекали у реду (као кад је био Милошевић на власти), да и не говоримо.

„Чуо сам чак и конструкције да смо добили бели шенген зато што смо изгласали Статут Војводине. То су најординарније глупости и непознавање начина на који функционише Европа. Унутрашње уређење земље припада само нама и никоме другоме. Европа нам никада није помињала Војводину или нешто слично”, рекао је Ђелић, правдајући власт због усвајања Корхецовог Статута, на радију Дојче Веле.

Божидар Ђелић:

„Чуо сам чак и конструкције да смо добили бели шенген зато што смо изгласали Статут Војводине. То су најординарније глупости и непознавање начина на који функционише Европа. Унутрашње уређење земље припада само нама и никоме другоме. Европа нам никада није помињала Војводину или нешто слично”.

Пошто Божидар Ђелић не говори истину, већ њену супротност, навешћемо изјаве представника “Европе” које се тичу усвајања Корхецовог Статута:

Најпре, требало би подсетити припаднике Покрета за евопску Србију, шта им је покојни немачки амбасадор Андреас Цобел, 2007. године, отворено поручио: „Цена по којој Србија жели да задржи Косово може да значи покретање питања Санџака, јужне Србије и Војводине. Ма колико ви инсистирате да је Косово одувек било део Србије, што иначе није тачно, јер је Косово постало део Србије 1912. године, након што неколико векова није било у Србији, сада би Мађари могли, по тој логици, да траже Војводину назад”.[2]

“Војводина је најбољи скривени адут за Србију на путу ка ЕУ. И сада је прилика да се Србија покаже и да докаже колико је европска и колико јој је стало до брзог приближавања и на крају интеграције у ЕУ”[3], изјавио је Јелко Кацин, известилац Европског парламента за Србију.

Јелко Кацин:

„Ако Београд жели да користи помоћ коју ЕУ даје земљама кандидатима и чланицама, Србија мора да се регионализира. Но, судећи по ономе што се догађа са статутом Војводине, бојим се да свијест о потреби за регионализацијом у Србији не постоји”, рекао је Кацин. “Нема је не само у дијелу опозиције него ни у врху владајуће коалиције, ни код људи који воде европске интеграције, а то ће сљедеће године за Србију бити најважнији задатак”

“Статут Војводине треба што пре потврдити у Скупштини Србије како би управо Војводина постала највећи адут Србије на путу европских интеграција”- Јелко Кацин, Б92, 29. 1. 2009. године.[4]

Известилац Европског парламента за Србију, Јелко Кацин оценио је да “Статут Војводине мора бити што пре потврђен у Скупштини Србије, како би Војводина постала главни адут Србије на путу европских интеграција”. Према оцени Кацина, “највећи проблем Србије тренутно је стајање у месту. Оно што Србија може урадити за себе и свој пут ка ЕУ нико други не може. Нико у ЕУ не може да разуме неодговорно понашање парламентараца у Србији који прекидају заседање због телевизијског преноса, у време када је највећи посао у области европских интеграција управо на Парламенту” – прецизирао је Кацин, а пренела Политика, 30. 1. 2009. године. [5]

Известилац Европског парламента (ЕП) за Србију, Јелко Кацин сматра да она у наредном периоду мора да се „децентрализира и регионализира” ако жели да користи новац из фондова Европске уније: “Ако Београд жели да користи помоћ коју ЕУ даје земљама кандидатима и чланицама, Србија мора да се регионализира. Но, судећи по ономе што се догађа са статутом Војводине, бојим се да свест о потреби за регионализацијом у Србији не постоји”, рекао је Кацин. “Нема је не само у делу опозиције, него ни у врху владајуће коалиције, ни код људи који воде европске интеграције, а то ће следеће године за Србију бити најважнији задатак”, оценио је Кацин у интервјуу данашњем новосадском “Дневнику”. Према његовом мишљењу, није логично, нити Војводина има потребу да крене било којим путем ван оквира Србије, а све приче које потпаљују таква размишљања су “ван памети и веома подле”. “Није спорно да нови статут Војводине треба да добије легитимацију да је у сагласности са Уставом Србије, али све што се сада дешава у Бриселу, види се као непотребно одуговлачење које се користи за унутрашње-политичке потребе. И то је штета, јер је модел Војводине најбољи аргумент који Србија може користити на путу у ЕУ. Ако се Србија понаша према Војводини као што је то сада случај, губе сви – и Србија и Војводина и ЕУ”, рекао је Кацин. Високи словенски функционер је објаснио да ове године у Европском парламенту није разматрана резолуција о Србији због тога што није почела ратификација Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП). “Нацрт извештаја је направљен благовремено, али пошто Србија није успела осигурати почетак ратификације ССП-а у државама чланицама ЕУ због непотпуне сарадње с Хашким трибуналом, као и због осталих ствари које Србија није урадила до сада, нисмо имали много тога позитивног да кажемо о Србији. Због тога смо и ставили резолуцију о Србији на чекање”, рекао је Кацин. Дакле, ради се о изјавама које је објавио новосадски Дневник, а и данас је доступно на сајту “Све вести”.[6]

Ето како „унутрашње уређење наше земље припада нама”.

Ето како нам Европа није „ни помињала Војводину”.

Осим тога, ову изјаву нико није демантовао:

Аутономашка политика никад у историји није добила никакву плебисцитарну или референдумску подршку народа.
Напротив, увек је била октроисана.
Бирачи који су гласали за садашњу власт, нису имали појма о било каквим статусним променама које ће се десити у Војводини. Уосталом, ни сами народни посланици нису појма имали о нацрту Корхецовог статута, дуго пошто их је народ изабрао.

“Сасвим сигурно, Србија неће моћи да уђе у ЕУ док не врати Војводини аутономију одузету 1988. неуставним пучем Слободана Милошевића”, изјавио је Костреш, члан Лиге социјалдемократа Војводине, за Грађански лист. “Нико од европских дипломата није аутономију Војводине децидно поставио као услов за придруживање Србије ЕУ, али залагања и препоруке великог броја европских политичара и институција за враћање војвођанске аутономије говоре јасно о том ставу ЕУ”, рекао је Костреш. Изјаву је пренела Б92 још 26. 9. 2005. године.[7]

Директор института IRE из Салцбурга, с којим су војвођански аутономаши све време развијали сарадњу, објаснио је зашто нема овако јавно и децидно израженог услова:

“Доношење статута АП Војводине искључиво је унутрашње питање Србије и у том смислу нико не треба да очекује да ће Европска унија изаћи са ставом у којем захтева да тај акт буде усвојен, већ ће у најбољем случају ставити до знања да је процес регионализације користан у процесу приступања ЕУ и приближавању њеним стандардима (…) У случају да жеље Војвођана буду игнорисане, вероватноћа је да ће тиме бити генерисани радикалнији захтеви у погледу обима војвођанске аутономије, а можда ће они постати чак и сепаратистички”. Интервју новосадског Дневника са директором института IRE, Францом Шаусбергером , 26. 4. 2009. године.[8]

Народ је гласао за ову власт јер им је обећала експресни улазак у Европску унију, 200.000 нових радних места и раст животног стандарда, социјалну одговорност, и побољшање статуса здравствене заштите, пензијског и инвалидског осигурања.

У стварности, добили смо експресни раст задужености, неликвидност привреде, огроман број радника је изгубио посао, животни стандард је пао, а биће још горе.

Војводина је доживела катастрофалне резултате приватизације, а “једнострана примена ССП-а”, практично је упропастила војвођанску пољопривреду, посебно млекарство и сточарство.

Шта после свега овог значе званичне изјаве неименованих европских бирократа из Брисела[9], британског амбасадора Стивена Водсворта[10] или Олија Рена[11], о томе како је “питање Војводине унутрашња ствар Србије”. Значе само вређање здравог разума.

Крајем осамдесетих, народ је најурио аутономаше јогуртом. Ову отужну смејурију аутономаши данас зову “Милошевићев пуч”, да би прикрили сопствени кукавичлук. Уистину, гласањем на осмој седници против Стамболића, војвођански аутономаши су подржали управо Милошевићеву политику и тако на неславни начин завршили сопствени политички развој доспевши „себи иза леђа”. Тврдње о пучу у Војводини су потпуна неистина, није се радило ни о каквом “пучу”, већ о демократском изјашњавању народа, попут оног из 2000. године, када је и сам Милошевић свргнут с власти. Аутономашка политика никад у историји није добила никакву плебисцитарну или референдумску подршку народа. Напротив, увек је била октроисана. Бирачи који су гласали за садашњу власт, нису имали појма о било каквим статусним променама које ће се десити у Војводини. Уосталом, ни сами народни посланици нису појма имали о нацрту Корхецовог статута, дуго пошто их је народ изабрао. Народ је гласао за ову власт јер им је обећала експресни улазак у Европску унију, 200.000 нових радних места и раст животног стандарда, социјалну одговорност, и побољшање статуса здравствене заштите, пензијског и инвалидског осигурања.

У стварности, добили смо експресни раст задужености, неликвидност привреде, огроман број радника је изгубио посао, животни стандард је пао, а биће још горе.

Једино за шта је била кадра ова власт, јесте доношење Корхецовог Статута Војводине, акта без икаквог демократског легитимитета. О њему народ није питан ни у предизборној кампањи, нити је о њему расписан референдум. Корхецовом Статуту се скоро нико није радовао осим самог његовог писца и неколицине његових сарадника.

Војводина је доживела катастрофалне резултате приватизације, а “једнострана примена ССП-а”, практично је упропастила војвођанску пољопривреду, посебно млекарство и сточарство.

Једино за шта је била кадра ова власт, јесте доношење Корхецовог Статута Војводине, акта без икаквог демократског легитимитета. О њему народ није питан ни у предизборној кампањи, нити је о њему расписан референдум. Корхецовом Статуту се скоро нико није радовао осим самог његовог писца и неколицине његових сарадника. У „част” овог акта је ухапшено десетак српских омладинаца, који су покушали да протестују, а њихово окупљање је осудио[12] функционер ЛСВ. С друге стране, није било баш никог ко би поздравио усвајање овог тужног акта. Никог, баш ни из Црне куће с жутим прозорима.