Од сталног дописника Вечерњих новости: Брисел

НАТО и ЕУ су две различите организације. Оне своје одлуке доносе независно. Чланство у једној организацији није услов за чланство у другој. Свака земља одлучује који ће пут одабрати.Чланство у НАТО није условљено чланством у ЕУ, нити чланство у ЕУ зависи од чланства у НАТО. На Србији је самој да донесе одлуку о томе којих међународних тела земља жели да буде део.

Ове поруке послали су грађанима Србије током протекле године, у ексклузивним интервјуима „Новостима”, и бивши, и садашњи генерални секретар Северноатлантске алијансе – Јап де Хоп Схефер и Андерс Фог Расмусен.

Србију, дакле, нико не приморава да уђе у НАТО. То није ни обавеза за наставак европских интеграција.

- Постоји један број земаља ЕУ које нису део НАТО, и неколико НАТО-земаља које нису део ЕУ – био је јасан први човек Алијансе Расмусен.

И незваничне поруке из бриселских војнодипломатских кругова поклапају се са званичним изјавама. Волели би у ЕУ да се Србија прикључи Северноатлантској алијанси, али и у НАТО и у ЕУ признају особеност стратешких и историјских специфичности Србије, њен геополитички положај, жељу за неутралношћу, нарочите везе с Русијом, однос грађана према Алијанси, свежа сећања на бомбардовање… Из ЕУ су зато више пута поновили да улазак у ЕУ зависи искључиво од критеријума из Копенхагена, у које не спада веза с НАТО.

Добри европски познаваоци прилика на Балкану сматрају да би улазак Србије у пуноправно чланство ове организације тренутно био веома тешко остварљив. Због тога се и не инсистира на томе.

Друга је ствар шта ће о томе одлучити Србија. Треба добро извагати разлоге „за” и „против”, а из Брисела поручују да би то донело више користи него штете. Карактеристично је и да ниједна нова чланица, од земаља у транизицији, није примљена у ЕУ а да није постала чланица НАТО.

- У пракси, видели смо протеклих година да чланство у ЕУ и НАТО иду руку подруку. За мене је то природно, јер НАТО и ЕУ представљају и промовишу суштински исте вредности и теже сличним стратешким циљевима у Европи, и даље – истицао је Схефер.
Расмусен је сличног мишљења:

- Чврсто верујем да су евроатлантске интеграције земаља на западном Балкану, кроз партнерство или чланство у НАТО и ЕУ, или у обе ове организације, најбоља гаранација за дугорочну стабилност на Балкану.

Србија је, међутим, сматрају у војнодипломатским круговима у Бриселу, у другачијој ситуацији од других земаља у транзицији, јер није припадала источном блоку, и та чињеница се на овом стадијуму не занемарује.

СУЧЕЉАВАЊА:ДА ЛИ СРБИЈА ТРЕБА ДА УЂЕ У НАТО?

ПИТА СЕ НАРОД

Др Милош Јовановић,

Институт за међународну политику:

ПРОСТО је невероватно да се питање могућег чланства Србије у НАТО-у уопште и поставља. Након агресије из 1999. године, тона бачених бомби, стотина убијених људи, порушене и затроване земље, ми у Србији бисмо барем морали да знамо да НАТО не постоји зарад ширења мира и љубави у свету.

Зар је потребно подсећати на чињеницу да сецесију јужне српске покрајине Косова и Метохије, баш као и рад на унитаризацији БиХ чија би крајња консеквенца требало да буде нестајање Републике Српске, управо спроводи НАТО/САД.

Коначно, невероватноје да се влада одлучила на „пузајуће прикључење” НАТО-у игноришући вољу народа.

Залагање за прикључење НАТО-у, које је поздрављено и подржано како од стране шефова држава чланица на НАТО самиту априла 2009, тако и од стране потпредседника САД Бајдена током прошлогодишње посете Београду, конкретно је и постепено. У оквиру Министарства одбране у току је израда „Индивидуалног акционог плана партнерства” који претходи „Акционом плану за чланство” у НАТО. Ове фазе прикључења наше земље могле би се спровести и само на основу одлука владе. Због тога је потребно расписивање референдума на којем би се грађани Србије изјаснили о овом важном питању.

СКУПО БИТИ САМ

Владан Живуловић,

председник Атлантског савета Србије:

Декларацијом Народне скупштине наша земља је прогласила неутралност, чиме је јасно дала до знања да се неће кандидовати за чланство у НАТО, нити ће улазити у војни савез са Русијом. Сматрам да је тиме себе ставила у врло незгодан положај.

Имајући у виду да смо окружени НАТО земљама или кандидатима за НАТО, било би нам потребно најмање 120.000 до 160.000 војника и технологија приближна неутралној Швајцарској. Ова земља има, на пример, више од 100 авиона типа Ф-16, противваздушну одбрану за висине које 1999. године ми нисмо могли да досегнемо… Тешко да можемо да остваримо ове стандарде неутралности у блиској будућности а да се истовремено не излажемо непотребном ризику.

Спољнополитичка оријентација Србије је улазак у Европску унију, што је, за разлику од приступа НАТО, рационалан приступ из једноставног разлога што ће једине озбиљне инвестиције које можемо очекивати у наредном периоду бити средства из приступних фондова ЕУ. Да ли ико разуман може да очекује од Уније да ће отворити своје фондове Србији као неутралној земљи, политички још увек нестабилној, са високом стопом корупције, развијеним организованим криминалом и девастираном привредом?

Текст преузет из Вечерњих новости,  16. 1. 2010.