Петар Петковић, најава уваженог госта трибине Фонда Слободан Јовановић, Његовог високопреосвештенства митрополита Амфилохија
Часни оци, поштоване даме и господо, драги пријатељи,
Добро дошли на Tрибину у организацији Фонда Слободан Јовановић, која се иначе сваког месеца одржава под кровом овогa дома. Због изузетног интересовања за предавање нашег високог госта, разговор водимо у највећој сали Коларчевог Унивезитета.
Отварајући прву трибину у марту ове године, мој колега Милош Јовановић је тада рекао да нам је намера да Трибине Фонда Слободан Јовановић постану референтно место научне мисли, на којима ће се озбиљно и утемељено разматрати национална и светска питања, друштвено-политичког, духовног и културног карактера. Доказ да нисмо одступили од дате речи, најбоље потврђује и овај вечерашњи скуп.
Разноликост тема домаћих и светских ауторитета који су досада гостовали на нашим Трибинама, имају за циљ не само да следе мултидисциплинарност Слободана Јовановића, већ и да укажу на неопходност једног ширег, целовитијег сагледавања човека и света у коме живимо. С тим у вези, вечерашња тема „Савремена мисија Цркве”, представља значајан допринос поменутој тежњи.
Поштовани пријатељи,
Фонд Слободан Јовановић има посебну част да поздрави свога уваженог госта, Архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског, мјестобљуститеља Патријарашког Трона Српске Православне цркве, Његово Високопреосвештенство др Амфилохија, једног од најплодоноснијих савремених богослова у православном свету.
Како сам већ навео у најави ове трибине, Његово Високопреосвештенство митрополит Амфилохије, више од пола века, целим својим бићем, активно учествује у духовном и културном препороду српскога народа, чија се судбина дубоко прожима са његовим животним искуством. И када је као студент разобличавао марксистичку идеологију, и када је као монах узрастао уз старца Пајсија и аву Јустина, и када је као професор универзитета крчио пут богословљу у тадашњим ненаклоњеним академским круговима, и када је као епископ банатски заорао духовну бразду у војвођанској равници, и када је као митрополит црногорско-приморски православље до румијских врхова подигао, али и када је доживео да се Цркви којој служи отимају храмови, да се каменују светиње, када је својим рукама држао доказ невиних жртва косовскога страдања, када је о Истини сведочио пред небројеним међународним форумима, када је пожртвованом љубављу неговао блаженопочившег патријарха Павла, митрополит Амфилохије увек је ишао светосавским путем, неодступајући ни за јоту од поретка истине, правде и добра.
Митрополитова жива, опитна, светогорска вера, као и универзитетско образовање које је стицао у Београду, Атини, Риму, Берну и Паризу резултирали су бројним библиографским делима објављиваним и код нас и у свету. Тај богословски опус зналачки залази и у области философије, филологије, педагогије, историје и социологије.
Као сведок новијег историјског хода српскога народа, који се може назвати и ходом ка духовној обнови, коју је у недавној поворци за Свјатијejшим свако од нас могао да примети, митрополит Амфилохије је свакако, у овим данима, најпозванији да говори на тему наше вечерашње трибине.
Ваше Високопреосвештенство, препуштам Вам пажњу аудиторијума. Благословите.
ПРИЈАВИТЕ СЕ НА МЕСЕЧНИ БИЛТЕН