Дана 14. 12. 2009. године свечано je проглашен “Корхецов Статут” Војводине (1).

Очигледно противуставни акт, покушан да тајно буде протурен, затим након тешке и дуготрајне расправе усвојен под страним притиском, ненајављен грађанима пред изборе, усвојен је кад је већ нестало политичке воље да буде донет. Нико није питао грађане Војводине хоће ли они овакав Статут. Без народне подршке, без референдума, Статут Војводине је зомби, без срца и душе, права слика и прилика свог духовног оца, потеклог из града којег је кино – око постмодерне кинематографије видело као “Зону мртвих”.

У Србији је општепозната чињеница да је усвајање Статута Војводине један од Бајденових пет ултиматума Србији, у склопу пакета мера, којима Србија треба да се начини трајно подељеном и безопасном по интересе НАТО господара.

Војовдином, као и остатком Србије дивља економска криза. Од Статута добра за себе очекују само новосадска бирократија и аутономашки политичари из новосадске провинције, који се надају како ће се ускоро “учипити” у нови буџетски расход на народној грбачи.

За то време, председник ПИВ поткрпљује школе, буши бунаре, потшива фискултурне сале, најављује “пројекте”, “аплицирања” за кредите или донације, док се фабрике затварају, радионице пропадају, а пољопривреда нестаје у Војводини, у којој је боље само новим спахијама (латифундистима), њиховим саборцима профитерима (тајкунима) и “новој класи”, зависној од њих и од  “учипљености” у стране НВО, на страним буџетима. За сваки бирократски најављени “пројекат”, ПИВ најпре подигне спомен таблу себи, на којој пише како подухвате финансирају ЕУ, фондови и већа којима је председник Пајтић, његове колеге глобалисти или евробирократи.

Где си, Српска Војводино? У Мађарској, ил` Угарској? У сну ил` на јави? У ДКМТ региону ил` у Федерацији подунавских регија? У Конфедерацији панонских регија или у џепу “Швајцарске конституанце”?

Нико за Милошевићевим Статутом не плаче. Остатак његове странке, на сопствену срамоту, прихватио је све аутономашке ултиматуме. Укинут је Милошевићев Статут Војводине, па се Милошевићев наследник Ивица Дачић хвали, говорећи неразумно: “победили смо аутономаше”!

Ни међу аутономашима нема радости. Њихови идеолошки преци гласали на 8. седници ЦК СК Србије против Стамболића, доводећи на власт Милошевића, па после лагали како то нису урадили. Савремени аутономаши су се противили Статуту, а гласали за њега. Нико се Статуту не радује данас, ни са аутономашке стране.

У петак су почеле припреме за проглашење Статута Војводине. Српска полиција, на сопствену срамоту ухапсила је неколицину грађана, српских омладинаца који су, на новосадском Тргу Слободе, имали храбрости да јавно изађу и протестују против срамног Статута (2). Један од њих, наводно , био је из групе “национални строј” Горана Давидовића. То је било довољно да сви буду медијски жигосани као “неонацисти”. Сумњу је побудило то што је неко међу њима имао беџ на коме је био грб Србије. Симболе Србије ових дана очигледно није дозвољено носити у “Српској Атини”. Међутим, после пар сати, пуштени су на слободу, а против њих није поднета никаква кривична пријава. А зашто би била поднета? Зато што су Срби у Србији и поседују српске симболе?

У Новом Саду су напредни српски омладинци, 1866. године основали Уједињену омладину српску. Ово су били омладинци који су својим политичким радом развили модерно грађанско друштво, што је изазвало пад нељудских режима два феудална царства и уједињење југословенских народа: Владимир Јовановић (либерал, отац Слободана Јовановића), Светозар Милетић (родоначелник српске социјал – демократије), Јевем Грујић (либерал), Светозар Милетић (политички вођа Срба у Угарској), Никола Пашић (политички вођа радикала), Никола Петровић (Црногорски краљ), Марко Миљанов (црногорски војвода, писац “Примјера чојства и јунаштва”), Валтазар Богишић (велики правник), Лазар Томановић и многи други. Аустро – Угарска власт их није забранила. Тада је Нови Сад с поносом називан “Српска Атина”, иако је био у саставу туђе државе.

Аутономашима смета демократско изражавање воље грађана, макар их било само онолико колико има прстију на руци.

Наравно да им смета, боје се, јер аутономашко упориште међу грађанима Војводине није снажније од снаге десетак српских омладинаца.

Оно што није смела Аустро -Угарска, данас сме ненародни режим који испуњава жеље војвођанских аутономаша. Окупљање српске омладине је данас превелика опасност за нови војвођански режим. Зато их треба представити као “неонацисте”. Зато их је требало полицијски уклонити са Трга Слободе. Полиција их је ухапсила, јер је “прекршај” кад Србин изрази своје мишљење.

Окупљање српских омладинаца, осудио је Марко Караџић, функционер аутономашке ЛСВ, државни функционер Србије у Министарству за људска и мањинска права. Аутономашима смета демократско изражавање воље грађана, макар их било тек онолико колико има прстију на руци. Наравно да им смета, боје се, јер аутономашко упориште међу грађанима Војводине није снажније нити истинитије од снаге десетак српских омладинаца (3).

Хоће ли се Марко, или неки његов аутономашки колега већ једном сетити да је некажњен “старонациста”, Шандор Кепиро, убица који и дан данас слободно шета Будимпештом, незаслужено уживајући слободу, иако је одговоран за смрт новосадских Јевреја и Срба?

Неће.

Војвођански аутономаши ћуте о стварним фашистичким злочинима, измишљајући “неофашисте”, да не би неко поменуо злочине аутономаша, који су на злочинима, комунизму, тоталитарном поретку, уништавању и отимачини, изградили Брозову карикатуру, коју је 1987. године народ плебисцитарно и демократски одбацио.

Зашто Марко Караџић осуђује грађане који се не слажу са усвојеним Статутом Војводине? Па они нису стигли ни да изразе јавно свој став о Статуту. А он сам је о том Статуту рекао много тога врло неповољног: “Статут Војводине у политичком смислу представља пристанак Војводине на политичко понижење и адолесцентан статус.” “Статут Војводине је паркирање Војводине на најспореднији колосек у Србији, то је пристанак на политички инфериоран статус док је света и века. Статут Војводине у политичком смислу представља пристанак Војводине на политичко понижење и адолесцентан статус. У неком фактичком смислу Статут Војводине је једино акт задржавања дебеле администрације покрајинских органа који суштински не одрађују свој посао јер Војводина нема одговарајуће надлежности као државни ентитет или федерална јединица Србије!”(4)
Марко Караџић данас протестује зато што се грађани противе Статуту, чији је и он био противник. Уместо да се подсети на то, он скреће пажњу на некакве “неонацисте”. Види их и у ДСС-у (5).

Хоће ли се Марко, или неки његов аутономашки колега већ једном сетити да је некажњен “старонациста”, Шандор Кепиро, убица који и дан данас слободно шета Будимпештом, незаслужено уживајући слободу, иако је одговоран за смрт новосадских Јевреја и Срба? Неће. Зашто неће? Разлог је врло једноставан. Комунисти, идеолошки преци аутономаша који су створили АП Војводину, систематски су искоренили немачку националну мањину. Војвођански комунисти су извршили грозне освете над мађарским цивилним становништвом. Комунистички режим је осудио Дражу Михајловића, између осталог и зато што је рекао да су “Немци и Мађари у Војводини, у Краљевини Југославији били лојално становништво”.

Аутономаши су нихилисти и мрзитељи.

Они мисле да знају против чега су, али не знају за шта су они.

Сад су добили све надлежности које су тражили, па и више од тога. Али, не радују им се. Уз власт иде и одговорност. Уз одговорност иде критички дух. А уз критички дух слобода, која је основно обележје стварног грађанског друштва.

Војвођански комунисти су затим уништавали културне споменике, цркве, рушили синагоге у Војводини које нису немачки фашисти стигли да униште. Војвођански комунисти, први аутономаши, затрли су сећање на Јерменску националну мањину, уништивши њихов храм у Новом Цаду. Они су уништили јеврејску улицу у Новом Саду, да би подигли велико ништа и архитектонско ругло у главном граду своје квазидржаве. Они су отимали “кулацима” имовину и извикивали осуде на смрт у преким судовима. Њихови стари су у име ОЗН-ине правде одлучивали о животу и смрти. Они су отимали паорима земљу и уништавали салаше, исте оне салаше у које се заклињу њихови идеолошки потомци.

Војвођански аутономаши ћуте о стварним фашистичким злочинима, измишљајући “неофашисте”, да не би неко поменуо злочине аутономаша, који су на злочинима, комунизму, тоталитарном поретку, уништавању и отимачини, изградили Брозову карикатуру, коју је 1987. године народ прлебисцитарно и демократски одбацио.

Знају аутономаши све ово. Зато са њихове стране нема ни једног јединог човека који би се јавно радовао због успеха. Аутономаши су нихилисти, ругачи и мрзитељи. Они мисле да знају против чега су, али не знају за шта се они залажу. Сада су добили све надлежности које су тражили, али, не радују им се. Како да им се радују? Уз власт иде и одговорност. Уз одговорност иде критички дух. А уз критички дух слобода, која је основно обележје стварног грађанског друштва.

У сваком случају, коалиција аутономаша и социјалиста показала је своје право лице. Што мање има Србије, мање има слободе у Војводини!

Упутнице:
___

1. Егереши – Статут 14. децембра,РТС, 5. 12. 2009.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/347091/Egere%C5%A1i%3A+Statut+14.+decembra.html

2. Приведени демонстранти у Новом Саду, РТС, 11. 12. 2009.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/362791/Privedeni+demonstranti+u+Novom+Sadu.html

3. СНП 1389. Дезинформација Караџића и малтретирање полиције, 12. 12. 2009.

http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2009_12_12/vest_167450.jsp

4. Демократски или октроисани рецепт за аутономију, Дневник, 19. 10. 2001.

http://www.vojvodina.com/drustvo/arhiva1/101901.html

5. Караџић – у ДСС су неонацисти, Ало, 12. 12. 2009.

http://www.alo.rs/politika/22287/Karadzic_U_DSS_su_neonacisti