Фонд Слободан Јовановић 11. децембра обележава прву годишњицу свог постојања, која протиче у знаку манифестација посвећених 140 година од рођења једног од највећих српских интелектуалаца 20. века.

Саопштење Фонда Слободан Јовановић поводом јубилеја 140 година од рођења Слободана Јовановића

Пре 140 година, на велики празник Ваведања пресвете Богородице, родио се Слободан Јовановић, правник, историчар, социолог, књижевни критичар, државник, најкрупније име наше правне и политичке науке. Био је академик и председник Српске краљевске академије, професор Правног факултета и ректор Београдског универзитета, председник Српског културног клуба и председник Владе у изгнанству.

Прошле године, о 50. годишњици смрти, на свечаној академији на Коларчевом народном универзитету 11. децембра 2008, основан је Фонд Слободан Јовановић. Прва јавна манифестација Фонда Слободан Јовановић била је Национална академија СРБИЈО ПАМТИ одржана у Сава центру на годишњицу бомбардовања Србије од стране НАТО алијансе. Фонд је основао свој веб сајт и покренуо Трибину Фонда на Коларчевом универзитету на којој су, током протекле године наступали домаћи и страни ауторитети. Фонд припрема издавање часописа Држава и библиографију Слободана Јовановића.

На иницијативу Фонда Слободан Јовановић Свети Синод Српске православне Цркве донео је одлуку о оснивању Спомен гробља за све пострадале током НАТО бомбардовања.

Овог месеца у Петрограду, Фонд Слободан Јовановић потписао је споразум о сарадњи са Центром за социјано-конзервативну политику при странци Јединствена Русија.

Пренос посмртних остатака Слободана Јовановића из Лондона у Београд остаје неодужен дуг на који Фонд Слободан Јовановић неће престати да подсећа све док се овај дуг не одужи онако како доликује.

Матија Бећковић, председник Фонда Слободан Јовановић

Три манифестације — изложба, трибина и представљање књиге – обележиле су 140 година од како се Слободан Јовановић родио у Новом Саду, 4. децембра 1869. године.

У Београду, у предворју читаонице Правног Факултета, 4. децембра, отворена је

изложба “СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ 1869-1958.”

Бројна публика је добила прилику да разгледа мноштво фотографија и оригиналних докумената везаних за живот и рад Слободана Јовановића. Атрактивно припремљен и врло добро систематизован изложбени материјал представио је, између осталог, велики број фотографија које до сада нису биле познате јавности.

Веома је значаjно напоменути да су изложена и антикварна издања књига Слободана Јовановића, која су у библиотеци Правног факултета брижљиво сачувана, упркос вишедеценијској пракси прикривања и уклањања трагова рада великог научника током периода владавине тоталитарног режима у Србији.

Присутнима се обратио професор Јовица Тркуља:

„Једна од највећих сенки на богатој традицији нашег Факултета је огрешење о професора Слободана Јовановића, једног од највећих и најугледнијих наставника овог факултета”. Професор Тркуља се осврнуо на комунистичку осуду Слободана јовановића 1946. године, којом је он осуђен као „издајник и ратни злочинац”, уз губитак низа грађанских и имовинских права. Ова репресија је ослоњена на „традицију остракизма у Србији”, а „саучесници у тој неправди, односно кривци, су и стожерне институције српске културе, посебно САНУ и Правни факултет, као и сви ми”.

Ипак, подсетио је Тркуља, „крајем 80-тих година 20. века, Правни факултет је осетио потребу да се окрене својој научној баштини”, услед чега је природно и постепено поновно откривен значај Слободана Јовановића.

„Библиотека Правног факултета у Београду је била једна од ретких која је издавала студентима и наставницима књиге Слободана Јовановића” током доба „после осуде и изгона Слободана Јовановића”. А „1989. године се Наставно-научно веће Правног факултета јавно супротставило одлуци ГК СК Београда против издавања Сабраних дела Слободана Јовановића”.

Током година урушавања комунистичког режима у Србији, извршена је потпуна научна рехабилитација Слободана Јовановића, у чему је водећу улогу имао Правни факултет у Београду, а неколико аутора је штампало важне научне радове о Слободану Јовановићу. Амфитеатар бр. 2. Правног Факултета, назван је његовим именом и у њему је постављена спомен биста великог професора који је у амфитеатру држао предавања.

Ова изложба поводом 140 година рођења Слободана Јовановића, у склопу је тих активности Правног Факултета и професор Тркуља је најавио да ће Правни факултет „и даље учествовати у организовању стручних скупова и објављивању књига из богате заоставштине Слободана Јовановића.

Професор Тркуља се осврнуо и на судску рехабилитацију Слободана Јовановића, којом су након 61 године окончана сва идеолошка спорења о његовој личности и извршена правда према једном „бриљантном научнику, патриоти и искреном борцу за истину и правду”.

„Повратак Слободана Јовановића на Правном Факултету, на којем је он провео цео радни век”, значи и „отварање врата за свестрану и критичку расправу о његовом делу”, навео је професор Тркуља.

Присутнима се обратио и представник породице Павловић, чијом су љубазношћу сачувани бројне фотографије и документи, објављени на овој изложби.

У Београду, у сали Скупштине општине Стари град, у петак, 4. децембра, одржана је

трибина посвећена обележавању 140 година од рођења Слободана Јовановића.

Професор Драгољуб Кавран је навео како у Србији „још увек нема препорода дела Слободана Јовановића”. Говоривши о скромности и успеху рада великог српског научника, подсетио је на тужну чињеницу „брисања Слободана Јовановића из историје, али и народног сећања”.

„Дело Слободана Јовановића актуелно је и данас. Овом приликом се морамо осврнути на његово разматрање проблема децентрализације. Слободан Јовановић је био присталица централизоване државне власти, сматрајући да држава, путем свог централизаторског утицаја, друштво дисциплинује и помаже дистрибуцију и развој свих оних добробити која собом носи напредак”, напоменуо је професор Кавран.

Академик Коста Чавошки је након подсетио о образовању Слободана Јовановића „изврсном за оно време”, па изложио ток школовања и развој његове каријере. „Слободан Јовановић је представљао савест српског народа”. „Умео је да разликује два слоја у српској политици”. Ради се, „о странчарству и истинском бављењу политиком”. Ипак, иако није припадао ни једној странци, „Слободан Јовановић се и те како политиком бавио. Био је у центру свих политичких збивања и био учесник свих судбинских питања у српској политици”, навео је Чавошки. Подсетио је на коначну судску рехабилитацију Слободана Јовановића.

„Посмртни остаци Слободана Јовановића, још увек почивају на Кенсел грин гробљу у Лондону”. У вези тога, Чавошки је навео мало познату чињеницу, о томе како је Слободану Јовановићу од стране комунистичког режима у Југославији нуђена нагодба. У тој „великодушној” понуди, Слободану Јовановићу су југословенски комунисти нудили могућност да се врати у земљу. Њима је велики научник поручио „вратићу се са слободом”.

Порфесор Мило Ломпар је публици говорио о цензури која је у доба тоталитарног поретка вршена над делима Слободана Јовановића. Подсетивши како је 1960. године, „у едицији `Српска књижевност у 100 књига` ипак штампана и једна књига Слободана Јовановћа, зајваљујући утицају Ива Андрића”. Ипак, то се није поновило приликом издања нове едиције 1970. године. Професор Ломпар је изнео тезу да је „тада дошло до хрватизације југословенског питања, којој није одговарало критичко и истинито преиспитивање политичких питања, које је присутно у делу великог српског писца”.

Професор Чедомир Антић је такође говорио о политичком раду Слободана Јовановића, с освртом на „његово велико политичко завештање, чему нема сличног међу савременим српским државницима”. Такође, подсетио је на његову „иницијативу, којом је основан Српски културни клуб”. „Ово удружење, ипак није прерасло у изванредну политичку странку, услед развоја историјских догађаја, пошто је Југославија захваћена Светским ратом”.

О Слободану Јовановићу су на трибини говорили и представници Двери Српских, и представник Српског културног клуба из Новог Сада.

У уторак, 8 децембар, у амфитеатру бр. 2 Правног факултета у Бограду (Амфитеатар Слободана Јовановића), одржана је  промоција књиге

“Савременици о Слободану Јовановићу”

На промоцији су говорили: Декан Правног Факултета др Мирко Васиљевић, др Момир Милојевић (рецензент), др Јовица Тркуља (приређивач) и Маринко Вучинић (приређивач).

Издавачи књиге цу Службени гласник и Правни Факултет.

Након представљања књиге емитован је документарни филм РТС: «Слободан Јовановић: осврт на живот».