Vladimir Đurić na tribini Fonda Slobodan Jovanović
Predloženi statut AP Vojvodine je «u svom duhu, formi i sadržaju protivan Ustavu Republike Srbije, te svojim nedorečenostima predstavlja kontinuitet ‘smišljenih smutnji’, koje su, sa dobro poznatim posledicama, obeležile i Ustav SFRJ-e iz 1974. godine», ocenio je dr Vladimir Đurić na tribini Fonda Slobodan Jovanović, održanoj u zgradi Kolarčeve narodne zadužbine, 26. novembra.
Namera autora i predlagača Predloga statuta APV-e je bila da se ovaj akt usvoji “u brzom, što tišem i što bezbolnijem postupku” što, prema Đuriću , “govori o njihovim motivima”.
“Statut je vrlo dobra podloga za razvoj događaja koji su se već dogodili u drugim oblastima na Balkanu », upozorio je Đurić, navodeći primere Makedonije i BiH-e.
On se osvrnuo na niz protivustavnih odredbi u Predlogu statutu AP Vojvodine, na “mnoge nedorečenosti”, kao i na pokušaje da ovaj akt, čak, liči na Ustav – na primer u slučaju preambule koja je svojstvena samo ustavima.
“Namera je bila da statut barem liči na Ustav”, ocenio je Đurić.
Odredbama Predloda statuta, narušava se Ustavom garantovana jednakost građana, ocenio je dr Đurić.
Osvrnuvši se na istoriju ustavnog položaja Autonomnih Pokrajina Srbije u doba SFRJ-e, Đurić je izneo uporednu analizu položaja autonomija u Evropi. “Nigde u Evropi, teritorijalna autonomija nije konstitutivni element ustavno-pravnog poretka. Uvek se radi o prenosu upravnih ovlašćenja na regionalne organe, kojeg vrši centralna vlast”.
Đurić je posebno istakao da se u ustavnopravnoj nauci kod nas nedavno javio novi, sporan stav o konstitutivnosti prava na autonomiju. Radi se o pogrešnom tumačenju prava na autonomiju, koje se pogrešno izvodi iz Ustava Srbije. Ono se tumači u smislu omogućenja posebne suverenosti građana i građanki dela teritorije Srbije, mimo ostalih građana Srbije. Prema Đuriću, pisci aktuelnog Predloga pokrajinskog statuta su se priklonili ovom pogrešnom mišljenju, “a to nije ništa drugo, do prikriveno davanje suverenosti građanima dela Srbije u odnosu na konstitutivni srpski narod”.
“Nigde u Evropi, teritorijalna autonomija nije konstitutivni element ustavno-pravnog poretka.
Uvek se radi o prenosu upravnih ovlašćenja na regionalne organe, kojeg vrši centralna vlast”.
Protivustavne su odredbe kojima Predlog statuta utrvrđuje teritoriju AP Vojvodine. U članu 1. se «uvodi suverenitet građanki i građana koji u njoj žive, što je direktno suprotno odredbi Ustava Srbije, koji propisuje suverenitet srpskog naroda». U stvari, “ukidanje suvereniteta srpskom narodu u Vojvodini, koje je izvršeno u članu 1 Predloga statuta, produbljeno je protivustavnim odredbama o nacionalnim zajednicama. Osim što se odredbama Predloga statuta Srbi svode na ‘nacionalnu zajednicu’, ova kategorija je sasvim nepoznata pravnom poretku Srbije. Pravni poredak Srbije poznaje kategoriju «nacionalnih saveta nacionalnih manjina, a ne ‘nacionalne zajednice’”.
“Ustav Srbije izričito je propisao da se Pokrajini mogu poveriti pojedine nadležnosti. Međutim, nadležnosti koje je Pokrajina Vojvodina prisvojila Predlogom statuta, nisu ‘pojedine’, već toliko brojne i obimne da je jasno kako Pokrajina njima stiče državnost. Ovo je verovatno bio razlog žurbe predlagača, jer je trebalo prikriti nelegalno stvaranje federalne jedinice u Srbiji.”
“Prema Predlogu statuta AP Vojvodine ‘nacionalne zajednice’ daju mišljenje o svim propisima koji se tiču te nacionalne manjine.
Ovo će sigurno dovesti do zastoja i blokade u radu organa Autonomne Pokrajine i to je već viđeno tamo gde je primenjen sličan model.”
“Prema Predlogu statuta AP Vojvodine ‘nacionalne zajednice’ daju mišljenje o svim propisima koji se tiču te nacionalne manjine. Ovo će sigurno dovesti do zastoja i blokade u radu organa Autonomne Pokrajine i to je već viđeno tamo gde je primenjen sličan model.”
“Propisma Predloga statuta se jednostavno propisuje da republička imovina koju Pokrajina koristi, prestane da bude u vlasništvu Republike i da njen vlasnik postane novi subjekt prava. Ovo je takođe protivzakonito.”
Posebna konstitutivnost građana na jednom delu teritorije, protivna je Ustavom garantovanom suverenitetu svih građana Republike. “Ukidanje suverenosti srpskog naroda”, posebno propisivanjem principa “tradicionalnog negovanja višekulturalnosti, višekonfesionalnost i drugih evropskih principa i vrednosti, uvodi regulisanje ljudskih i građanskih sloboda mimo Ustava Srbije.”
Ovom, i brojnim drugim odredbama, narušava se Ustavom garantovana jednakost građana, ocenio je dr Đurić.
Pogledajte video zapise sa tribine Fonda:
PRIJAVITE SE NA MESEČNI BILTEN