Владимир Ђурић на трибини Фонда Слободан Јовановић
Погледајте видео запис са трибине Фонда:
Предложени статут АП Војводинe је «у свом духу, форми и садржају противан Уставу Републике Србије, те својим недореченостима представља континуитет ‘смишљених смутњи’, које су, са добро познатим последицама, обележиле и Устав СФРЈ-e из 1974. године», оценио је др Владимир Ђурић на трибини Фонда Слободан Јовановић, одржаној у згради Коларчеве народне задужбине, 26. новембра.
Намера аутора и предлагача Предлога статута АПВ-е је била да се овај акт усвоји “у брзом, што тишем и што безболнијем поступку” што, према Ђурићу , “говори о њиховим мотивима”.
“Статут је врло добра подлога за развој догађаја који су се већ догодили у другим областима на Балкану », упозорио је Ђурић, наводећи примере Македоније и БиХ-е.
Он се осврнуо на низ противуставних одредби у Предлогу статуту АП Војводине, на “многе недоречености”, као и на покушаје да овај акт, чак, личи на Устав – на пример у случају преамбуле која је својствена само уставима.
“Намера је била да статут барем личи на Устав”, оценио је Ђурић.
Одредбама Предлода статута, нарушава се Уставом гарантована једнакост грађана, оценио је др Ђурић.
Осврнувши се на историју уставног положаја Аутономних Покрајина Србије у доба СФРЈ-е, Ђурић је изнео упоредну анализу положаја аутономија у Европи. “Нигде у Европи, територијална аутономија није конститутивни елемент уставно-правног поретка. Увек се ради о преносу управних овлашћења на регионалне органе, којег врши централна власт”.
Ђурић је посебно истакао да се у уставноправној науци код нас недавно јавио нови, споран став о конститутивности права на аутономију. Ради се о погрешном тумачењу права на аутономију, које се погрешно изводи из Устава Србије. Оно се тумачи у смислу омогућења посебне суверености грађана и грађанки дела територије Србије, мимо осталих грађана Србије. Према Ђурићу, писци актуелног Предлога покрајинског статута су се приклонили овом погрешном мишљењу, “а то није ништа друго, до прикривено давање суверености грађанима дела Србије у односу на конститутивни српски народ”.
“Нигде у Европи, територијална аутономија није конститутивни елемент уставно-правног поретка.
Увек се ради о преносу управних овлашћења на регионалне органе, којег врши централна власт”.
Противуставне су одредбе којима Предлог статута утрврђује територију АП Војводине. У члану 1. се «уводи суверенитет грађанки и грађана који у њој живе, што је директно супротно одредби Устава Србије, који прописује суверенитет српског народа». У ствари, “укидање суверенитета српском народу у Војводини, које је извршено у члану 1 Предлога статута, продубљено је противуставним одредбама о националним заједницама. Осим што се одредбама Предлога статута Срби своде на ‘националну заједницу’, ова категорија је сасвим непозната правном поретку Србије. Правни поредак Србије познаје категорију «националних савета националних мањина, а не ‘националне заједнице’”.
“Устав Србије изричито је прописао да се Покрајини могу поверити поједине надлежности. Међутим, надлежности које је Покрајина Војводина присвојила Предлогом статута, нису ‘поједине’, већ толико бројне и обимне да је јасно како Покрајина њима стиче државност. Ово је вероватно био разлог журбе предлагача, јер је требало прикрити нелегално стварање федералне јединице у Србији.”
“Према Предлогу статута АП Војводине ‘националне заједнице’ дају мишљење о свим прописима који се тичу те националне мањине.
Ово ће сигурно довести до застоја и блокаде у раду органа Аутономне Покрајине и то је већ виђено тамо где је примењен сличан модел.”
“Према Предлогу статута АП Војводине ‘националне заједнице’ дају мишљење о свим прописима који се тичу те националне мањине. Ово ће сигурно довести до застоја и блокаде у раду органа Аутономне Покрајине и то је већ виђено тамо где је примењен сличан модел.”
“Прописма Предлога статута се једноставно прописује да републичка имовина коју Покрајина користи, престане да буде у власништву Републике и да њен власник постане нови субјект права. Ово је такође противзаконито.”
Посебна конститутивност грађана на једном делу територије, противна је Уставом гарантованом суверенитету свих грађана Републике. “Укидање суверености српског народа”, посебно прописивањем принципа “традиционалног неговања вишекултуралности, вишеконфесионалност и других европских принципа и вредности, уводи регулисање људских и грађанских слобода мимо Устава Србије.”
Овом, и бројним другим одредбама, нарушава се Уставом гарантована једнакост грађана, оценио је др Ђурић.
ПРИЈАВИТЕ СЕ НА МЕСЕЧНИ БИЛТЕН