Пише: Александар Никитовић

Шта значи и на којим аргументима се заснива став да није време да се размотри и донесе одлука о једном од најважнијих државних и националних питања? Обично родитељи у породичном васпитању сасвим малолетне деце користе аргумент да због њиховог узраста није време да се прича о одређеним темама. Овај аргумент је једноставно незамислив у демократском пунолетном друштву. Сасвим је извесно да не постоји ниједна европска држава у којој власт као у Србији јавно саопштава да није време да се расправља о једној кључној националној теми. По правилу, у свакој демократској земљи велика државна питања разматрају се и пре него што се формално ставе на дневни ред како би се правовремено и на најбољи начин заштитили витални национални интереси и избегло неметање решења од великих сила.

Ако сада по оцени власти није право време да се расправи питање уласка у НАТО, онда то по логици ствари значи да ће за власт постојати неки бољи и погоднији тренутак. Зашто овај тренутак није добар и зашто ће неки други бити повољнији?

Одговор на ово питање зна сваки грађанин Србије. Власт је добро проценила да је у овом тренутку убедљива већина народа против уласка земље у НАТО, па због тога о овој теми треба ћутати. Али то што власт ћути о теми НАТО, никако не значи и да ћутећи ништа не ради на приближавању Србије НАТО-у и припремању терена за „оно право време”.

А да ствар у тишини добро напредује најбоље се види у овогодишњем закључку самита шефова држава НАТО-а у коме се каже да НАТО подржава опредељење Владе Србије да Србија постане чланица НАТО-а. Из овог закључка се недвосмислено виде две ствари: НАТО хоће Србију и власт у Србији хоће НАТО. Шта је онда проблем? Проблем је што народ у Србији није за НАТО. Решење се своди у овом тренутку на принцип ради и ћути.

Власт је добро проценила да је у овом тренутку убедљива већина народа против уласка земље у НАТО, па због тога о овој теми треба ћутати.
А да ствар у тишини добро напредује најбоље се види у овогодишњем закључку самита шефова држава НАТО-а у коме се каже да НАТО подржава опредељење Владе Србије да Србија постане чланица НАТО-а.

Власт је у одбрани свог става да није време да се отвори тема НАТО изнела само један аргумент. Он гласи: НАТО нас још није звао. Ако ставимо у заграду све досад речено и погледамо шта сам по себи значи овај аргумент видећемо следеће. Није на Србији да сама размишља и доноси одлуке о својим суштинским државним питањима, већ су велики светски центри моћи ти који успостављају дневни ред у Србији. Није тешко закључити када ће нас НАТО звати. Позив ће стићи када се посао у тишини доведе до краја и када власт у Србији боље припреми терен у земљи. Овај модел је већ испробан као успешан на примеру Еулекса. Представници власти из Демократске странке су целе 2007. године подржавали државни став да је неприхватљив долазак Еулекса јер та мисија има за циљ стварање независне државе Косово. А онда је крајем 2008. наступило „право време” и власти су преко ноћи и без одобрења Скупштине Србије признале Еулекс.

Овај модел је већ испробан као успешан на примеру Еулекса. Представници власти из Демократске странке су целе 2007. године подржавали државни став да је неприхватљив долазак Еулекса јер та мисија има за циљ стварање независне државе Косово.
А онда је крајем 2008. наступило „право време” и власти су преко ноћи и без одобрења Скупштине Србије признале Еулекс.

Главно питање гласи зашто би јавност у једној демократској земљи пристала на овако понижавајући однос према будућности своје земље. Зашто би чекали „онај прави тренутак” који је друго име за политику свршеног чина. Уместо ових закулисних игара и настојања да се политиком обмане стигне до циља, праву одговорност показали би и заговорници уласка Србије у НАТО и заговорници војне неутралности ако би се поштено и на основу свих аргумената јавно и демократски на референдуму решило ово питање од којег зависи будућност Србије.

Ако би заиста било тачно да улазак земље у НАТО данас није тема, онда би то значило да нико у Србији и не заговора улазак у НАТО. У складу са тим власти би морале одмах да обавесте званичнике Алијансе да је њихов поменути закључак на овогодишњем Самиту потпуни фалсификат. И не само што би онда обавеза Владе Србије била да категорично демантује формални закључак НАТО самита, већ би она истовремено морала јасно и формално да обавести НАТО да је Србија војно неутрална држава и да се од Алијансе тражи да призна нашу неутралност.

Једина легитимна одлука о овом важном националном питању је она која се донесе на основу јавно изнетих аргумената на слободном референдуму.

Пошто сви унапред знамо да садашња власт неће ништа од тога урадити, већ ће се, напротив, држати свог принципа ради и ћути, онда је на демократској јавности да се избори за право да се о суштинским питањима по државу и народ мора на време јавно расправити и одлучити. Једина легитимна одлука о овом важном националном питању је она која се донесе на основу јавно изнетих аргумената на слободном референдуму. Све друго је дубоко погрешан пут, а свака друга одлука била би нелегитимна и нелегална. Приговор да смо увек у историји каснили са доношењем важних националних одлука сада смо у прилици да исправимо.

Александар Никитовић је члан Управног одбора Фонда Слободан Јовановић.

ДАНАС, 05. 11. 2009.