Интервју Г. Новаковића са Зораном Лончаром

Владин Нацрт закона о утврђивању надлежности Војводине, на који се чека 13 месеци, није отклонио ниједну од примедби које су се односиле не неуставност Предлога статута. Једино што је покушао да их замаскира како би се створио привид да државност Србије више није доведена у питање, каже Зоран Лончар, председник војвођанског одбора Демократске странке Србије и бивши правни саветник за израду Устава Србије. Владин Нацрт закона о утврђивању надлежности Војводине, на који се чека 13 месеци, није отклонио ниједну од примедби које су се односиле не неуставност Предлога статута. Једино што је покушао да их замаскира како би се створио привид да државност Србије више није доведена у питање, каже Зоран Лончар, председник војвођанског одбора Демократске странке Србије и бивши правни саветник за израду Устава Србије.

Колико се ова верзија закона разликује од оне која је јавности представљена у марту?

Не разликује се. Једина новина јесте то што је у првој верзији Војводини било дато право да оснива представништва у регионима Европе, а сада је дописано и у Бриселу, при чему је потпуно нејасно зашто је Брисел издвојен.

Дакле закон није ништа „поправио” статут?

ДСС је на предлог статута који има 70 чланова написао 68 амандмана, и сви остају, јер ништа није промењено. Није тачно ни да покрајина неће моћи да доноси законе јер је употребљена формулација акта, под коју може да се подведе и одлука са снагом закона, како пише у статуту.
Остаје и проблем главног града, требало би и одређивања територије Војводине и референдума за промену територије.

Закон је рецимо потпуно пренео из статута одређење Војводине као области која се састоји из Бачке, Баната и Срема иако таква дефиниција не само да није у складу са Уставом и законом о територијалној организацији него „излази” и из граница Србије јер се Банат простире и на део Румуније, а Срем и у Хрватску. Сличан је проблем и са референдумом јер је по Уставу територија Србије јединствена.

Шта је ваша основна замерка статуту?

„Уместо што су годину дана статут и закон држани у некој фиоци, Влада Србије могла је за то време да бројне оцене како странака, тако и стручне јавности о неуставности статута већ провери на Уставном суду. По члану 186 Устава, влада је једина овлашћена да покрене оцену уставности или законитости покрајинске одлуке пре него што она ступи на снагу. Она је то из Устава преписала у Нацрт закона о надлежностима, али није искористила ту могућност”, каже Лончар.

Интересантно је и да поред проширења надлежности Војводине, влада није у уставном року, односно до 31. децембра прошле године, донела закон о јавној својини који би дефинисао имовину покрајине, као и финансијски закон који би омогућио Војводини изворне приходе којима би финансирала нове надлежности. Међутим, иако нема тих закона, статут наводи шта је све имовина Војводине и шта су њени изворни приходи. Мислим да је, чак и да су сви остали делови статута усаглашени са Уставом, ово довољно да Скупштина Србије не може да се сагласи са тим текстом.

Да ли ћете се жалити Уставном суду?

Надам се да ће посланици овога пута прихвати глас народа и стручне јавности и да ће својим гласовима заштитити територијалну интегритет Србије. Уколико се то не деси, крајње уобличавање највишег правног акта Војводине који се доноси после 18 година радиће Уставни суд, а не покрајинска скупштина. Што наравно није добро за демократију и политички живот у Србији и Војводини.

Политика, 5. 11. 2009.

* * *

Прилог: Нацрт закона о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводине:

nacrt_zakona_o_utvrdjivanju_nadleznosti_APV