Фонд «Слободан Јовановић» покреће на свом сајтy серију интевјуа везаних за однос према чланству Србије у НАТО-у. Намера нам је да се обратимо познатим личностима из јавног и културног живота како би наша јавност могла да се упозна са најширом аргументацијом везаном за ово суштинско питање савремене Србије пре него што се и сама изјасни о томе.
Домаћин: Фонд Слободан Јовановић
Гост: Бранко Радун, политички аналитичар из Новог Сада.
Бранко Радун
У закључцима са Самита НАТО-a из априла 2009. године подржава се опредељење српске Владе да Србија постане чланица НАТО-а, а после посете америчког потпредседника Џозефа Бајдена, део актуелне власти у медијима све више подстиче кампању за укључење Србије у НАТО. Како тумачите такво опредељење дела Владе?
Радун: Чини се као да су наши политичари, у свом стилу сервилног односа према Америци, обећали нешто што не могу да испуне, или то могу на незаконит начин, да увуку Србију у окриље НАТО-а, мимо воље народа и мимо усвојене резолуције о војној неутралности. Они су сада на тешком задатку: како да Србију, барем на мала врата, уведу у НАТО, а да то Срби не примете, или, ако примете да их што мање заболи. Неке странке у Влади ( Г17 плус, СПО) и опозицији ( ЛДП ) су отворени НАТО лобисти. СПС се реторички противи уласку у НАТО, а ДС је у позицији „пола риба пола девојка”, па би мало у НАТО, али и да буде најпопуларнија странка у Србији. Пошто је то тешко изводљиво, онда ДС или избегава да се изјасни о томе или даје немуште и противречне изјаве.
Имајући у виду скорију историју односа НАТО-а и Србије, као и чињеницу да је Народна скупштина Србије усвојила резолуцију којом проглашава војну неутралност земље, ко би по Вашем мишљењу требало да одлучује о процесу прикључивања Србије НАТО-у: Влада Србије, Скупштина Србије или грађани Србије на референдуму, и да ли може бити легитимна одлука коју не би донео народ на рефрендуму?
Радун: Најприродније је да то буде референдум. Али, због апсурдности самог питања – јер нити нас НАТО јавно и званично позива у чланство нити ми можемо ући у НАТО без прихватања сецесије Косова и Метохије – мислим да је читава расправа бесмислена. Друго, постоји ризик да се референдум припрема годину дана, и да се комбинацијом медијских, политичких притисака и других «техника», «намести» по црногорском рецепту. Но, очигледно да актуелна власт, ипак, не жели да ризикује, па је вероватније оно што говори господин Миле Савић ( даје најјаснији и најбољи преглед критичке позиције према НАТО-у), да би ишла неким перфидним заобилазним путем «међународних уговора са НАТО-ом», те да би нас ставила пред свршен чин. При том би сасвим заобишла демократске начине одлучивања о нашем чланству у НАТО.
Независне процене говоре да нове чланице временом морају повећати војни буџет за око 50%, те да саме финансирају наоружање своје војске по «НАТО стандардима» и сносе трошкове свог учешћа у туђим ратовима.
Ранд корпорација је, почетком деценије, дошла до процене да би трошкови уласка у НАТО нове четри чланице требали да се крећу од 60 до око 100 милијарди долара.У извештају Женевског центра за контролу наоружања (ДЦАФ) се наводи да НАТО чланице издвајају од 2.8 до 2.9 посто БДП-а, а нечланице од 1.8 до 1.9 БДП-а.
За потребе убеђивања јавности, од стране НАТО лобија, направљена је рачуница о тренутном смањењу војног буџета.
Заговорници прикључивања Србије НАТО-у у прилог свог опредељења наводе да би чланство у НАТО-у имало и огромну економску корист по Србију. С друге стране, по НАТО-стандардима издвајања за војску из националног буџета би морала значајно да се увећају. Како Ви тумачите економске ефекте могућег укључивања Србије у НАТО?
Радун: Прича о економској користи је потпуна неистина коју пласирају НАТО лобисти, јер се показало, на примеру Хрватске, да је том причом потребно «обрадити» јавност. Наиме, у Хрватској је постојало велико противљење уласку у НАТО (иако би могли рећи да им је НАТО поклонио државу), па су НАТО експерти у министарству обране и из медија направили «рачуницу» по којој се Загребу исплати улазак у НАТО. Она је тако направљена да, уласком у НАТО, свесно гасите неке функције одбране и смањујете људство у војсци, прилагођавајући се потребама НАТО-а (мале и мобилне плаћеничке јединице, погодне за учешће по блискоисточним ратиштима). Дакле, за потребе убеђивања јавности, од стране НАТО лобија, направљена је рачуница о тренутном смањењу војног буџета. Но, како су државе чланице НАТО-а дужне да прибаве прописано оружје и да постепено повећавају ниво војног буџета (рецимо по 0.1 БНП годишње), временом трошкови буду много већи, чак и да је ова рачуница на кратке стазе истинита. Познато је да државе чланице НАТО-а имају много већа издвајања за војни буџет од неутралних земаља: Аустрија и Ирска, издвајају вишеструко мање – испод 1%, неутрална Словенија издвајала је три пута мање од Турске, а око четри пута мање од Грчке. У извештају Женевског центра за контролу наоружања (ДЦАФ) се наводи да НАТО чланице издвајају од 2.8 до 2.9 посто БДП-а, а нечланице од 1.8 до 1.9 БДП-а.
Уз то, независне процене говоре да нове чланице временом морају повећати војни буџет за око 50%, те да саме финансирају наоружање своје војске по «НАТО стандардима» и сносе трошкове свог учешћа у туђим ратовима. Ранд корпорација је, почетком деценије, дошла до процене да би трошкови уласка у НАТО нове четри чланице требали да се крећу од 60 до око 100 милијарди долара. Уласком у НАТО, не само да купујете ново и скупо оружје (ако купите нове авионе можда вам допусте да задржите старе калашњикове), већ мењате читав систем одбране – од система војног образовања, комуникација, до логистике и увођења сасвим нових стандарда, што је дуготрајан и скуп процес, и сигурно није потребан земљи која једва саставља крај с крајем. Да је често иза ширења НАТО-а на Исток, осим стратешког, и економски интерес сведочи и изјава Патрика Тејлора, америчког аналитичара, сада већ далеког 8. марта 1992. године у Њу Јорк Тајмсу, да би се «увлачењем свих бивших комунистичких и источноевропских земаља у НАТО алијансу успешно борили против јаке европске војне технологије».
Прикључење НАТО-у створило би обавезу Србији да се додатно војно ангажује у кризним регионима широм света. Узевши у обзир обавезе које би створило приступање НАТО-у и безбедносне претње са којима се Србија суочава, да ли би чланство Србије у НАТО-у повећало безбедност Србије?
Услов за чланство је и признање независности Косова и Метохије, а то је највећа претња безбедности Србије. Наиме, ми не добијамо никакву гаранцију да не би било сукоба са Албанцима, а ако би дошло до њих НАТО земље би готово сигурно стале на њихову страну, као што је Америка стала на страну Турске а не Грчке, приликом инвазије на Кипар.
Радун: Србија је уморна од ратова и ратови јој више нису потребни. Ми желимо мир и просперитет, а не нове ратове, нарочито не ратовање у туђим ратовима. Имали смо довољно погибија и најмање нам је потребно да на Сурчин слећу мртвачки ковчези са телима наших момака погинулих по белосветским ратиштима, за туђе интересе. Стога је апсурдна теза НАТО лобиста да би уласком у НАТО били безбеднији. Услов за чланство је и признање независности Косова и Метохије, а то је највећа претња безбедности Србије. Наиме, ми не добијамо никакву гаранцију да не би било сукоба са Албанцима, а ако би дошло до њих НАТО земље би готово сигурно стале на њихову страну, као што је Америка стала на страну Турске а не Грчке, приликом инвазије на Кипар.
Друго, уласком у НАТО ми постајемо једна од приоритетних мета Ал Каиде и исламског тероризма, који има своје јаке базе у региону. Мало је познато да је велики терористички напад на зграду УН-а у Багдаду био, у званичном саопштењу Ал Каиде, правдан наводном сарадњом трупа УН-а и српских снага у Босни током деведесетих. Дакле, они нас сматрају непријатељима, а шта би било да уђемо у НАТО и шаљемо наше јединице у Ирак или Авганистан, можемо замислити. Уласком у НАТО пакт, што је најгоре, изгубили би смо пријатељство Русије и других земаља које нису чланице овог војног савеза. На једној страни ништа не добијамо а на другој много губимо. НАТО није културно-уметничко друштво, већ агресивни војни савез коме се добровољно потчињавате. То је облик модерне окупације.
Заговорници укључивања Србије у НАТО-у често наводе да би чланство у НАТО-у повећало свеукупне па и демократске потенцијале Србије. Како тумачите овакво повезивање чланства у једној војној организацији са развојем демократских потенцијала друштва и које би по Вашем мишљењу биле друге штете или користи од чланства, односно одбијања чланства у НАТО-у?
Апсурдно је мишљење да нас учешће у војном савезу и освајачким ратовима учвршћује у демократији и изграђује цивилно друштво у Србији. Такве демагошке небулозе могу да измисле само НАТО лобисти, који безочно манипулишу и говоре поптуне неистине.
Радун: Апсурдно је мишљење да нас учешће у војном савезу и освајачким ратовима учвршћује у демократији и изграђује цивилно друштво у Србији. Такве демагошке небулозе могу да измисле само НАТО лобисти, који безочно манипулишу и говоре поптуне неистине. Главна штета је губљење спољнополитичке самосталности што је судбина малих и средњих држава, те отворено стајање у строј против Русије која нам се до сада показала као највећи савезник. Ако уђемо у НАТО, а, рецимо, овај војни савез уђе у конфликт са Русијом око Украјине, то значи да би и ми били у обавези да шаљемо своје војнике против нама блиске Русије. Чини се да главни циљ НАТО лобиста није толико брзи улазак у НАТО колико максимално кварење српско-руских односа, нарочито сада у контексту посете руског председника Медведева.
У кампањи за прикључење Србије НАТО-у наводи се и то да је Србија, односно СФРЈ, тајним споразумом Јосипа Броза већ била везана за ову војну организацију и да приступање НАТО-у, наводно, представља континуитет у војно-безбедносној политици Србије. Како гледате на ово позивање на «логику тајних споразума» и да ли оно представља опасност по демократски поредак у Србији?
Радун: Како су неотитоисти, у виду жуто-црвене коалиције, поново на власти у Србији, не чуди нас што се позивају на Тита и његове тајне споразуме. Овим се прилично вешто манипулише, пошто је, по «логици тајних споразума», тешко проверити какве су, заправо, биле уговорне обавезе две стране. Позивање на тајне споразуме, које је један комунистички диктатор тајно склопио, није обележје транспарентне и демократске политике, каквом се жели представити наводно демократска власт. Но, континуитет титоистичке политике се не види само у овоме, већ готово у свим областима – од политике задуживања до толерисања албанског сепаратизма, од федерализације Србије кроз противуставни статут Војводине до културно-медијског обрачуна са «српским хегемонизмом». Данашња власт, стога, представља пуни континуитет са титоистичком антисрпском и антидемократском влашћу. Иако се ова Влада представља као модерна и проевропска, има мало везе са правим вредностима европске цивилизације (правна и национална држава, национални идентитет и интерес….). Колаборационизам са НАТО структурама Цветковићеве, а заправо Тадићеве, Владе види се и у симболичној рехабилитацији Драгише Цветковића који је потписао приступање Тројном пакту, 25. марта 1941. године. Цветковићи презимењаци, иако политичке фигуре без значаја, представљају симбол нашег жалосног попуштања и колаборације.
Да ли у војно-безбедносној области за Србију постоји реална и изводљива алтернатива НАТО-у и како у том светлу гледате на војну неутралност Србије?
Зато НАТО, за сваког ко је иоле поштен и нормалан није реална и рационална опција.
Од НАТО-а би у Србији имали користи само НАТО лобисти, у политици и медијима, и на интелектуалној сцени.
Улазак у НАТО је штетан у историјском смислу, у погледу очувања суверенитета, у безбедносном, економском и сваком другом погледу.
Радун: НАТО никако није реална и рационална опција, па је стога и непотребно разматрати «алтернативе». Уласком у НАТО показујемо себи и свету да немамо ни мало самопоштовања, да пристајемо на сецесију Косова и Метохије, и да аминујемо разбијање Србије. Какав имиџ би Србија имала у свету као земља када би ушла у војни савез који ју је бомбардовао захтевајући од ње да прихвати ампутацију дела своје територије, и то дела који представља колевку њеног идентитета? Били би, заиста, најгори народ ако би после свега ишли по свету ратујући као амерички плаћеници, а при том игнорисали терор над Србима јужне Покрајине. Какав би углед у свету имала земља која је највећег савезника, Русију, напустила, а ушла у савез са онима који су је уништавали и осакатили? Били би тада најгора земља на свету која заслужује презир. Зато НАТО, за сваког ко је иоле поштен и нормалан није реална и рационална опција. Од НАТО-а би у Србији имали користи само НАТО лобисти, у политици и медијима, и на интелектуалној сцени. Улазак у НАТО је штетан у историјском смислу, у погледу очувања суверенитета, у безбедносном, економском и сваком другом погледу.
Алтернатива је паметна и стратешки постављена сарадња са свима по критеријуму нашег националног и стратешког интереса.
То може да се зове «активна војна неутралност» или активна војна несврстаност.
Алтернатива је паметна и стратешки постављена сарадња са свима по критеријуму нашег националног и стратешког интереса. То може да се зове «активна војна неутралност» (Миле Савић) или активна војна несврстаност, која не искључује војну сарадњу и са НАТО земљама какву већ имамо, али и са Русијом какву још немамо. Рецимо занимљива је позиција неких земаља које не желе улазак у НАТО, али имају активну стратешку сарадњу са велики силама од које остварују значајне користи. Нама не треба учешће у НАТО операцијама, већ мир и напредак, нама не треба вазалство НАТО-у, већ слободна и независна Србија која би сарађивала са свима који желе сарадњу. Ми не желимо Србију у новим ратовима, већ Србију као оазу мира и просперитета.
* * *
Погледајте остале интервјуе Фонда у вези теме “Србија и НАТО“:
Срђа Трифковић: “Референдум, наравно!”
Небојша Малић: “Референдум, никако другачије”
Војин Јоксимовић: “Стоп заобилажењу народа”
Богданa Кољевић: “Убијање демократије”
Слободан Самарџић: “Безбедносни хазард”
Слободан Рељић: “НАТО више нема шаргарепу”
Часлав Копривица: “Србији је потребна заштита од НАТО”
Слободан Ерић: “Неутралност је апсолутно исправан стратешки концепт”
Миле Савић: “Референдум пре свршеног чина“
Милош Јовановић: “Срамно гурање Србије у НАТО”
ПРИЈАВИТЕ СЕ НА МЕСЕЧНИ БИЛТЕН