Пред препуном салом Коларца, бивши француски министар одбране и унутрашњих послова одржао је 29. октобра предавање на тему « Европска унија, мондијализација и место нација », током којег је анализирао садашњицу и перспективу односа у Европи и свету, али и по први пут у јавности пренео оцене о рату у Југославији из приватних разговара које је имао са својим дугогодишњим сарадником, бившим француским председником Франсоа Митераном.

Шевенман је упознао публику са својим погледом на историјат развоја Европске уније и европске безбедности у последњих тридесетак година, историје у којој је и сам учестовао, често истичући дисидентске оцене, због чега је три пута давао оставке на министарска места.

У протекле две деценије, тврди он, Европа је постала « играчка глобализације, инвестиционих фондова и мултинационала”, њом је доминирао “англосаксонски неолиберализам” и политичка филозофија Јиргена Хабермаса о пост-националној Европи.

Међутим, ситуација се данас мења : Хабермасова идеја се показала као « испразна », европска конструкција као « мит и идеологија која не функционише », а улога нација је поновно доминантна, нарочито након светске финансијске кризе, која је показала све слабости неолиберализма.

Уз то, « америчка империја » је у паду, те се ствара нова « геополитичка реалност ».

« Постоји нова географија сила: раст Кине ће бити карактеристика 21. века, вратила се Русија, расту Индија, Бразил, Индонезија, Вијетнам, Аргентина, Мексико, Јужна Африка, а Јапан бежи мало по мало из америчке орбите и приближава се Кини », оценио је Шевенман.

Европа би могла да заузме место којој припада након договора с Русијом о стварању « новог европска пола », који би могао да буде конкурентан другим половима у свету, истакао је он.

Занимљиво је да је Шевенман публици открио и оцену Франсоа Митерана, изречену током ручка у четири ока 1993. године.

Наиме, Митеран је крајем 1991. године, након усвајања споразума из Мастрихта, проценио да не може да се супростави намери немачког канцелара Хелмута Кола да се по сваку цену призна независност Хрватске и Словеније.

Међутим, две године касније, Митеран је Шевенману пренео да увиђа да “немачка спољна политика уствари следи наслеђе Рајха и Аустроугарске империје”.

Истичући да је дошао на позив Фонда Слободан Јовановић јер има велике симпатије према Србији, он је нагласио да « много Француза зна за јунаштво Срба »

Истовремено, Шевенман је оценио да би за Париз « најинтелигентнији потез на дуже стазе била сарадња с Београдом ».

“Србија је била предмет ексесивне демонизације, али не треба заборавити да постоје стратегије ‘дедемонизације’ », оценио је он.

Шевенман је током своје посете Београду дао и интервју Фонду и српским медијима, који преносимо у наставку прилога.

Интервју :

Били сте противник Европског устава. Шта мислите о Лисабонском споразуму и о томе што већини грађана ЕУ није допуштено да се о њему изјасне?

Шевенман: Французи су масовно одбацили Европски устав, са преко 55 одсто гласова, а Холанђани са чак 60 одсто. У историји, међутим, нисмо имали овакав преседан да се крши право сувереног народа и да је то учињено одлуком парламента. Председник Саркози је рекао да ће у парламенту бити усвојен „мини-споразум”, али је у усвојени Лисабонски споразум унета суштина пропалог устава. Пре неколико дана сам у Сенату рекао да Лисабонски споразум има једну велику урођену ману – увек ће моћи да буде критикован због недостатка легитимитета. Споразум ће вероватно ступити на снагу, али европске институције су веома далеко од демократије. Треба знати да је Уставни суд Немачке у Карлсруеу у свом ставу о Лисабонском споразуму од 30. јуна ове године нагласио да легитимитет имају државе и народи, јер не постоји некакав европски народ. Постоје одређене одредбе у Лисабонском споразуму које проширују овлашћења за гласање путем квалификоване већине, а које је немачки Уставни суд одбацио. Само због потпуног мрака који је наметнут јавности, грађани не знају за одлуку овог суда.

Поборници Лисабонског споразума тврде да ће његовим ступањем на снагу национални парламенти добити битнију улогу.

Шевенман: О томе ће коначну пресуду давати Суд правде, а треба знати да ЕУ функционише на основу три институције које немају потврду на изборима – Европске комисије, Централне банке, која не прихвата ниједну одлуку демократски изабраних националних влада ни Савета ЕУ, и Суда правде састављеног од судија који су номиновани, не изабрани. То је једно фантастично технократско устројство засновано на идеји да вољу народа треба скрајнути. Можемо рећи да ће Лисабонски споразум у неку руку ојачати улогу Савета ЕУ и да уноси расподелу гласова на основу демографске снаге држава. Веће земље ће имати много више утицаја него мала, па ће Немачка имати 200 пута већи утицај од Малте. Идемо ка Европи у којој ће велике државе имати огромну улогу, али пошто оне конкуришу једна другој, остаће места и за мале државе.

С обзиром на ваш опис ситуације, како видите будућност Европске уније ?

Треба знати да ЕУ функционише на основу три институције које немају потврду на изборима – Европске комисије, Централне банке, која не прихвата ниједну одлуку демократски изабраних националних влада ни Савета ЕУ, и Суда правде састављеног од судија који су номиновани, не изабрани.
То је једно фантастично технократско устројство засновано на идеји да вољу народа треба скрајнути.

Шевенман: Идемо ка Европи која ће имати асиметричну геометричну. Дакле, неће све земље бити у евро зони нити у Шенгену. Европа одбране може да се чини само од земаља које имају одбрану, које желе да се заједно боре за исте интересе. По питању енергетике и. Мислим да је будућност Европе у једној кооперативи нација и то је нешто најбоље што можемо да пожелимо, а све то на основу демократија које постоје у државама. Мислим да ће у будућности све већу улогу имати земље које нису чланице ЕУ, али које су од изузетне важности за мир у Европи – пре свега мислим на Русију. Важно је да се од Европске уније не прави лажна слика нечега што споља личи на тигра, а заправо је тигар од папира.

Какво место видите за Србију у таквој Европи?

Шевенман: Мислим да ће Србија играти кључну улогу на Балкану, јер су Срби велики народ. Искрено, мени је жао нестанка Југославије, али сам и реалиста и схватам да овде данас постоје две важне државе – Србија и Хрватска. У потпуности могу да разумем инсистирање Србије да њено приступање ЕУ не треба да значи и њено распарчавање. То је сасвим природно и свака би друга држава поступила исто. Морате да тражите гаранције од Европске уније за заштиту вашег територијалног интегритета. Једна држава не може да пристане да јој се угрози територијални интегритет.

Били сте провитник независности Косова. Како видите могућност проналажења косовског компромиса ?

Тешко ми је да замислим мишљење Међународног суда правде које би било противно резолуцији 1244 и основама међународног права.

Шевенман: Био сам привржен поштовању међународног права, резолуцији Савета безбедности УН 1244, поштовању територијалног интегритета Србије. Независност Косова је преседан. На терену је ситуација тешка јер су Срби у мањини. У исто време Косово је духовно седиште Србије. Тешко ми је да замислим мишљење Међународног суда правде које би било противно резолуцији 1244 и основама међународног права. Мора се преговорати. Нема другог пута.

Да ли Србија може да буде војно неутрална?

Шевенман: Био сам против бомбардовања Србије и имам разумевање за то што ваша земља не жури ка НАТО-у. Сваки народ има своје достојанство. Може се бити чланица ЕУ, а да не будете члан НАТО-а, што показују и примери Аустрије, Шведске, Ирске, Кипра, Малте… Неутралност Србије је сасвим прихватљива, и то са тачке гледишта европске безбедности. Не очекујем велике безбедносне претње Европи, а са Русијом се могу развијати односи са много више поверења.

Неутралност Србије је сасвим прихватљива, и то са тачке гледишта европске безбедности. Са Русијом се могу развијати односи са много више поверења.
Американци су одустали од ракетног штита, бар онаквог какав је у почетку планиран, а улазак Украјине и Грузије није више на дневном реду.
Верујем у сарадњу Европе и Русије. Потребно је створити паневропски безбедносни простор и пронаћи одржив компромис са Русијом.

Која је улога НАТО-а после хладног рата?

Шевенман: Договор на крају хладног рата, а ја сам тада био министар одбране и учествовао сам у преговорима, био је да НАТО не поставља своје базе на истоку. Уједињена Немачка би била чланица НАТО-а, али би војне снаге остале на западу земље. Сада су земље које су биле чланице Варшавског пакта ушле у НАТО, а у Румунији је направљена америчка база. Постављање војних инсталација је кршење духа договора „четири плус два” и резултат је Бушове политике. Мислим да је политика Обамине администрације другачија. Американци су одустали од ракетног штита, бар онаквог какав је у почетку планиран, а улазак Украјине и Грузије није више на дневном реду. Не смемо да створимо нову зону сукоба у Европи, а ја много више верујем у сарадњу Европе и Русије. Потребно је створити паневропски безбедносни простор и пронаћи одржив компромис са Русијом. Нико не жели нови “хладни рат” у Европи.

У чему је ту онда улога НАТО-а?

Шевенман: Американци хоће да поделе терет, да ми шаљемо своје војнике у ратове као што је авганистански да бисмо подржали њихове напоре. Европске владе су прилично скептичне према томе, па има веома мало дељења терета и још мање дељења одговорности.

Дакле, НАТО само штити америчке интересе?

Шевенман: Па, то је организација коју води амерички генерал. Сада је ту и један француски генерал, али он се бави размишљањима о будућности. Кад смо код тога, у будућности ће Американце много више од Европе интересовати Блиски исток и нарочито Кина. Мислим да Европа убудуће у одбрани мора да се ослони на своје снаге.

Погледајте видео запис трибине Фонда: