Љубиша Спасојевић

Свака власт оставља трагове иза себе, па у томе није изузетак ни ова у Србији (погрешно би било назвати је српском).  Као и претходне у новијој српској историји, које су ипак мање – више могле  да се оките тим придевом,  и ова власт мисли да историја почиње са њом. Уколико нешто из претходне историје постоји, треба то прилагодити, склонити или игнорисати, јер познато је – историју пишу победници. Међутим, ова власт је у затирању свега што носи одредницу српски надмашила све претходне. Споменик који себи подиже односом према споменицима који су подигнути или ће  бити подигнути то доказује. Један пример такве врсте у нормалној држави би био скандал, а овде их има више који се измичу пажњи и реакцији јавности, пошто су скандали свакодневница.

А сад би било лепо да се крене редом са навођењем примера оваквог понашања садашње власти у Србији, међутим ред је нешто неспојиво са њом (осим редова незапослених и лажних обећања), па је зато сасвим све једно којим ће редоследом примери бити наведени.

Пример трећи

Господин Мудри председник месне заједнице Петроварадин, мудро је предложио да се подигне заједнички споменик Турским жртвама ( тако испада да је и окупатор жртва, јер има жртве) као и Аустро –  угарским које су пале приликом победе Аустро – угарске војске (у којој је било и Срба) на Везирцу. Председник ( у овом случају и власт) ДС Новог Сада је иницијативу подржао. Ово је истовремено био и историјски предлог јер је то први пут да власт у Србији предложи подизање споменика српском окупатору.

Иницијатива је одложена за боља, ев – ропскија времена која ће у Војводину да дођу после усвајања Статута покрајине. Уосталом европски је тренд прекрајање историје и изједначавање  жртава и агресора, али само Другог светског рата. Европска Војводина мора то да учини од времена надвојводе Савојског и Османлијског царства уколико жели у Европу.

Пример први

Споменик срамоте који је подигла себи власт у Србији, ће бити оно по чему ће бити забележена у српској историји.

Удружење грађана из Хрватске „Вуковар 1991″, поднело је захтев за постављање спомен плоче у Стајићеву , које се налази у општини Зрењанин, а која је још увек у Србији. Плоча би обележила страдања и жртве хрватских ратних заробљеника, а Стајићево би постало пандан Јасеновцу. При томе уопште није битно што је логор у Стајићеву био стварно оно што су усташе представљале јавности да је логор у Јасеновцу – обичан  логор. Власт у Србији, односно у Зрењанину (који је изгледа још увек у Србији) је подржала овај предлог ликом и неделом господина Мартона, функционера ЛСВ. Жртве „Олује” које живе у општини, протестују, уместо да од Хрватских власти (тим властима пристаје овај придев)  затраже да се подигне споменик прогнаним и убијеним Србима. Могуће да је разлог то што жртве „Олује” некако имају осећај да њихов захтев код хрватских власти неби био тако оберучке прихваћен, као предлог удружења из Хрватске код власти у Србији.

На овом примеру можемо да видимо како су Хрватске власти национално затуцане иако је Хрватска неправедно ближе Европи, него Србија, иако је власт у Србији   европски опредељена, а власт у Војводини још опредељенија.

Ово је истовремено историјска прекретница јер су прогонитељи Срба из Хрватске предложили да се у Србији подигне споменик  прогонитељима, а власт у Србији је то прихватила и подржала.

Да власт у Војводини није усмерена само на подизање споменика показује и иницијатива да се уклони споменик Јаши Томићу. Споменик за сада стоји. Чекају се боља, ев – ропскија времена која ће у Војводину доћи по усвајању Статута покрајине.

Пример четврти

За шездесетпетогодишњицу ослобођења Београда председник Русије Медведев и председник у Србији Тадић положиће венце на гробље

Споменик на Везирцу

ослободилаца престонице. Спомен обележије је у јадном стању. Улаз у гробље је оскрнављен графитима, а са површине улаза су отпали делови фасаде. Неке гробне плоче су напукле, а натписи на скоро свим плочама су избледели и делимично нечитки.

Власт у Београду ( Београд је још увек у Србији) није ништа учинила да се стање гробља поправи. Чекају се боља ев-ропскија времена да би гробље било у још горем стању.

Пример други

На Кајмакчелану власт у Македонији је поставила плочу која обележава страдање Македонаца које је српска војска насилно регрутовала. Власт у Србији а (Србија је још увек у Србији, упркос напорима власти у Србији), није реаговала.

Приликом бомбардовања Србије сто хиљада Македонаца је протествовало у Скопљу. Само због тога погрешно је поистоветити Макодонце са њиховом влашћу, као што је због много чега погрешно поистоветити власт у Србији са Србима.

Споменик срамоте који је поводом догађања око споменутих споменика подигла себи власт у Србији, ће бити оно по чему ће бити забележена у српској историји.