Пакао, Хијеронимус Бош

Док очекујемо «врућу економску јесен», произвођаћи јавног мњења нуде публици чудније и до сад невиђене видове «забаве». Српски медији не расправљају о томе шта ће се десити кад синдикати позову десетине хиљада гневних радника без перспективе на улицу или о деструктивном статуту Војводине. Шта више, Србима упорно скрећу пажњу са кључних и егзистенцијалних проблема. Уместо тога, засипају нас медијским бизарностима.

Вести су пуне којекаквих катастрофа и несрећа. Оне су се дакако догађале и раније, али њима нису бивале прошаране телевизијске информативне емисије. На Б 92 читају и интернет коментаре читалаца на чудне догађаје у Србији. Пре недељу – две, у једној информативној емисији могла се видети (у по бела дана) жена која нариче рибајући крв с патоса куће у којој је извршено убиство. Никад није било више бруталних садржаја него сад, кад се «демократско друштво изборило» да упозори млађе гледаоце како емитовани садржај није за њих, истичући црвене кругове на којима пише 14, 16 или 18.

Србија је деценијама са екрана засипана «Очајним домаћицама», «Великим братом», «фемили» и «крими» серијама. Након деценије обуке у политичкој коректности са веб презентација и политичких емисија, Срби ипак нису довољно пацифизовани и политички коректни. Пре осам година, покушај «параде поноса», завршио се премалаћивањем учесника. Овог пута, ни уз сву медијску и политичку подршку и хорску осуду насиља, заинтересовани нису смели да парадирају. Безбедносне процене су говориле да би у случају параде «пала крв» јер је исфрустрираној малдости доста свега. Све се завршило одустанком активиста ЛГТБ покрета или хомосескуслаца да «освоје трг републике» и да на својој европској мапи пободу своју заставицу и у Београду. Узалуд је Мадона играла и певала на ушћу те заједно са фановима утабала земљиште, њено време је прошло а ни кабала више нешто не делује. Уплашене српске геј активисте и њихове пријатеље је позвао на пиће амбасадор Шведске. Тамо су нашли раме за плакање и јадиковку према балканској мачо Србији која није одушевљена са идејом да уместо гарде Београдом маршира парада голишавих мушкараца на штиклама или већ како нађу за сходно.

У Србији никако да «геј постане океј». Месецима су неки медији припремали терен, ЕУ упозоравала власти, клубови смиривали навијаче све је било џабе. То што је медијски била толико доминантна и присутна у медијима је, привидно парадоксално, изазвала супротан ефекат.

У Србији никако да «геј постане океј». Месецима су неки медији припремали терен, ЕУ упозоравала власти, клубови смиривали навијаче све је било џабе. То што је медијски била толико доминантна и присутна у медијима је, привидно парадоксално, изазвала супротан ефекат. Наиме после стотина сати приче о геј паради у којим се готово није могло наћи другачије мишљење, млађем свету се све то смучило, па кад се дода социјална и национална фрустрација – то је могла да буде кап која би прелила чашу незадовољства. Тако смо чули да су се осим навијача на пут у Београд «спремали» и људи који немају ништа ни са њима ни са «националистичким организацијама», једноставно младићи који раде студирају или играју неки спорт заједно. Та информација је вероватно уплашила власт која је онда устукнула и донела једину рационалну одлуку – на посредан начин спречила геј параду и могуће насиље у престоници.

И почетак двадесетпрвог века је прерано да би просечан Србин прихватио гејш модел понашања. Хвала Богу што нисмо толико напредни.

После тога је бесни нво сектор кренуо у контраофанзиву, тражећи да се неке «екстремистичке и насилничке» организације забране по логици «баба дај главу». Неко мора бити понуђен као жртве јер влада није испунила задатак који је пред њу ставио Брисел и Вашингтон – логистика и подршка геј паради у центру престоног Београда. Са екрана нас нон стом засипају кампањом против националистичких и десничарских организација, плашећи грађане овима.

Но оно што је јасно да је «најевропскија» од свих могућих влада била немоћна да подржи геј параду јер се бојала насиља на улицама и пад рејтинга. Није лепо отићи у историју са етикетом – прва српска геј влада – како је то лепо написао Александар Павић. Срби су једва притали да их затворе у Великог брата или да учествују у реалитију «мењам жену», међутим и почетак двадесетпрвог века је прерано да би просечан Србин прихватио гејш модел понашања. Хвала Богу што нисмо толико напредни.