У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ

Коста Чавошки: Да би развејали све ове сумње председник Републике Борис Тадић и његови доглавници употребили су бестидну лаж: уверавали су нас да ће EULEX бити политички неутралан, то јест да ће обезбеђивати мир и правну сигурност, а да ни на који начин неће признавати и уважавати самозвану независност Космета.

Једна од већих недоумица с којом се суочила наша сумњичава јавност било је питање да ли на Косову и Метохији UNMIK (Мисију Уједињених нација) треба заменити EULEX-ом (Мисијом ЕУ). Како су у то време сем малог броја изузетака, скоро све значајне чланице ЕУ већ признале самозвану државу косметских Арбанаса, у нашој јавности појавиле су се оправдане сумње да ли ће на Косову и Метохији и EULEX проводити исту политику и да ће снажно потпомагати и учвршћивати за нас апсолутно неприхватљиву косовску независност. Чак се поставило питање како нам могу бити пријатељи они који су пријатељи наших непријатеља, то јест како уопште можемо очекивати да EULEX, као Мисија ЕУ, може штитити наше државне и националне интересе и у исти мах подржавати претензије косметских Арбанаса да, противно и међународном и унутрашњем праву, успоставе и одрже своју независну државу.

ОБМАЊИВАЊЕ НАРОДА

Да би развејали све ове сумње председник Републике Борис Тадић и његови доглавници употребили су бестидну лаж: уверавали су нас да ће EULEX бити политички неутралан, то јест да ће обезбеђивати мир и правну сигурност, а да ни на који начин неће признавати и уважавати самозвану независност Космета. А то је значило да уколико EULEX и сарађује са властима косметских Арбанаса, сматраће их локалним властима Косова и Метохије а не државним властима једне независне и суверене државе. Иако су упућенији од самог почетка разабрали да је то пука обмана властитог народа, обичан свет, склон духовној лењости и олаком наседању политичким лажима, није одмах прозрео шта му главари говоре и чиме се при том служе.

Није требало дуго чекати па да се и ова превара, у духу оне народне пословице – „У лажи су кратке ноге” – разоткрије и оголи. Дана 12. марта 2009. године Врховни суд Косова донео је другостепену и коначну пресуду Ап.-Кж. No. 409/2008 у случају Флорима Ејупија, познатијег као Лули, рођеног 15. јуна 1978. године у Главнику, општина Подујево, са пребивалиштем у селу Сикирица. Оно што ће најпре изненадити наше читаоце и уверити их да су их наши челници без стида и срама обмањивали кад су им објашњавали политичку и правну природу EULEX-а јесте састав судског већа које је донело ову пресуду и другог особља које је у томе учествовало. Том приликом веће су чиниле следеће судије:

Председник Републике Србије Борис Тадић и његови доглавници употребили су бестидну лаж: уверавали су нас да ће EULEX бити политички неутралан, то јест да ће обезбеђивати мир и правну сигурност, а да ни на који начин неће признавати и уважавати самозвану независност Космета.

-         Guy Van Craen, EULEX-ов судија, као председавајући судија и судија који извештава;

-         Maria Giuliana Civinini, EULEX-ов судија;

-         Emilio Gatti, EULEX-ов судија;

-         Avdi Dinaj, судија Врховног суда и

-        Fejzullah Hasani, судија Врховног суда, као чланови већа.

Поред Ismeta Kabashjija, јавног тужиоца у овом поступку, била је и Anette Milk, EULEX-ов тужилац, док је судијама помагала Judita Eve, правни референт EULEX-a, a записник је водио Robert Abercrombia.

ПРИЗНАЊЕ САМОЗВАНЕ ДРЖАВЕ

Оно што је посебно важно то је сам статус овог Суда и карактер ентитета којем припада. Да су којим случајем Косово и Метохија још увек покрајина у саставу Србије, како би то иначе требало да буду по слову Резолуције Савета безбедности УН 1244, то би био Покрајински, а не Врховни суд. Уколико се, пак, пажљиво погледа печат на овој пресуди, видеће се да је то печат републике Косово, дакле печат државе, а не покрајине у оквиру Републике Србије. Штавише, према параграфу 1.2 ове пресуде сам састав овог судског већа, којег чине троје EULEX-ових судија и двојица судија Арбанаса, утврђен је одлуком председника Скупштине EULEX-ових судија од 10. марта 2009. године. Домашај ове чињенице је далекосежан.

Како је EULEX институција коју су образовали средишњи органи ЕУ у Бриселу, а не њене државе чланице, свака узета понаособ, и како је EULEX своје судије увео у Врховни суд самозване државе Косово, то значи да ЕУ као таква не само признаје него и свесрдно подржава ову нама непријатељску државу. До сада су наши главари тврдили да су самозвану незавиност Косова признале само поједине државе чланице ЕУ у свом појединачном својству. После уласка судија и других званичника EULEX-а у државне институције Косова, очигледно је да је Косово као независну државу признала и ЕУ као таква. Стога тврдња да је EULEX и даље политички неутралан представља обмањивање нашег народа и забијање ножа у леђа нашим несрећним сународницима на Косову и Метохији.

Флорим Ејупи је био оптужен за учешће у подметању и активирању експлозива, којом приликом је 11 Срба, док је њих 26 теже или лакше рањено.

EULEX-ова „ПРАВДА”

Пошто су троје од пет судија у већу Врховног суда биле судије EULEX-а и будући да су оне сигурно имале пресудну реч у изрицању другостепене пресуде Флориму Ејупију, остаје још да се покаже каква је њихова правда. Флорим Ејупи је, иначе, био оптужен за учешће у подметању и активирању експлозива на друму којим је 16. фебруара 2001. године у близини Подујева пролазио аутобус „Niš expressa” на путу за Грачаницу да би следећег дана Срби путници обележили задушнице. Том приликом од страховите експлозије погинуло је 11 Срба, док је њих 26 теже или лакше рањено, а 46 људских живота изложено опасности. Посреди је, дакле, био најтежи злочин који је заслуживао не само темељиту истрагу него и најстрожу осуду.

И заиста, првостепено веће Окружног суда у Приштини, које је чинило троје међународних судија, донело је 6. јуна 2008. године пресуду којом је Флорим Ејупи осуђен чак за пет најтежих кривичних дела, па су му изречене следеће казне затвора: за кривично дело вишеструког убиства и више покушаја тешког убиства 40 година затвора; за кривично дело тероризма 15 година затвора; за кривично дело изазивања опште опасности 8 година затвора; за кривично дело изазивања расне и друге дискриминације 5 година затвора и за кривично дело недозвољеног поседовања оружја 10 година затвора. Потом му је сходно члану 48 ставу 1 и 2 тачки 1 КЗЈ изречена једиствена казна затвора од 40 година.

Новопридошле судије EULEX-а у судовима сада независног Косова, које иначе радо поздрављају и свесрдно прихватају Борис Тадић, Ивица Дачић и други наши главари, нису зазирале да ће их ико надгледати и прекоревати, па су багателисале и нашу и међународну јавност. Зато су и могли да 12. марта 2009. године донесу пресуду којом Флорима Ејупија ослобађају сваке кривице и пуштају из притвора. Чак су му омогућиле да се и обогати, пошто ће имати право да наплати нанету му штету због четири године и 11 месеци проведених у притвору. Једино нас брине како ће наш председник Борис Тадић, који баш не пуца од здравља као Ивица Дачић, реаговати кад и он сазна каква је на Косову и Метохији EULEX-ова „правда”.

Игром случаја ова срамна пресуда Врховног суда Косова, у којем већину чине EULEX-ове судије, тужиоци, референти и записничари, доспела је у наше руке када је потписан Протокол о сарадњи између Мисије ЕУ на Косову и српског МУП.

ОДБАЦИВАЊЕ ПОУЗДАНО УТВРЂЕНОГ ДОКАЗА

На месту поменутог злочина нађен је опушак од цигарете за који је утврђено да је потекао из устију Флорима Ејупија. То је егзактно утврђено тако што је ДНК налаз на опушку упоређен са ДНК налазом Флорима Ејупија, који се чува у Немачкој, а тај ранији ДНК тест извршен је због другог кривичног дела оптуженог. Такође је једно лице, које је добило псеудоним Алфа и статус заштићеног сведока, изјавило пред судом да је Флорим Ејупи био на месту злочина.

Троје EULEX-ових судија и двојица судија Арбанаса, који су чинили веће Врховног суда, установили су „да НЕМА директних доказа о присуству оптуженог на месту злочина док је припремао или извршавао злочине за који се терети”. По њима, иако је Ејупијев опушак од цигарете нађен на месту злочина, „нема објективног закључка и научне стручности који оправдано доказују да ли је опушак од цигарете испушен пре или после експлозије”. То што је цигарета била „свежа” за Суд „није била индикација тачног времена; у најбољем случају може да указује на то да се опушак од цигарете није налазио тамо од претходног дана”. Уз то су нађене и покидане електричне жице на месту на којем се могао наћи даљински управљач којим је изазвана експлозија, а управо је близу тог места нађен и поменути опушак од цигарете. Упркос томе Суд је закључио да „нема других доказа или наговештаја који се поклапају, а доказују тачно место командне тачке, место за посматрање и врсту електричног уређаја, који је узроковао детонацију”.

Још је чуднији начин на који је Суд довео у питање несумњиву чињеницу да је ДНК на опушку од цигарете на месту злочина истоветан ДНК-у Флорима Ејупија који се чува у Немачкој. „Даље” – веле судије – „нема довољно доказа да је опушак од цигарете који је нађен на месту злочина исти опушак од цигарете (нема извештаја из истраге о налажењу, запечаћивању и/или обележавању доказа) што је био предмет теста упоређивања са ДНК примерком који је чуван у Немачкој (ранији ДНК тест који је урађен за друго кривично дело оптуженог).” Другим речима, Суд сумња да је опушак од цигарете, који је послат на анализу у Немачку, а који је несумњиво Ејупијев, онај исти опушак који је нађен на месту злочина, као да је неко намерно ишао за Ејупијем да покупи баш његов опушак и пошаље га у Немачку уместо опушка који је раније нађен на месту злочина. При том се Суд вајка како у списима нема извештаја о налажењу, запечаћивању и/или обележавању тог доказа, као да није могао да тај извештај прибави ако га је сматрао релевантним за своју одлуку. И то овај Суд вели иако је Antony Davies изјавио на првостепеном суђењу да је управо он нађени опушак пажљиво убацио у провидну кесу за прикупљање доказа.

Врхунац цинизма представља објашњење Суда „да комплетан ранији извештај немачке ДНК анализе (узимање узорка, научна вештачења ДНК, пресликавање) није тражен нити је приложен уз досије предмета. Веће нема увид у потпуни извештај у вези са немачком ДНК анализом као таквом и није у могућности да материјално и правно оцени ове анализе.” Опет иста прича: без овог извештаја Суд није могао да оцени ваљаност  вештачења, а није нашао за потребно да га тражи, иако га је лако могао прибавити да је хтео да га тражи. Што је још горе, откуда некаквом судском већу у Приштини, чак и ако има троје EULEX-ових судија које у властитим земљама не би могле бити ни судски писари, морално право да уопште посумња у ваљаност немачких ДНК анализа, кад Немачка има врхунске стручњаке баш за такве анализе.

Ако неко и даље тврди, а у ствари лаже, да су то покрајинске правосудне установе, нека пажљиво погледа печат који се налази на дну сваке странице поменуте пресуде на којем јасно пише: „Република Косово – Врховни суд Косова”.

ДИСКВАЛИФИКОВАЊЕ ЈЕДИНОГ СВЕДОКА

Ништа мање није одурно дисквалификовање јединог заштићеног сведока, који је пристао да сведочи против оптуженог. Посреди је било лице сумњиве прошлости које је, сходно „техници продирања”, требало да од оптуженог искамчи „исповест” о томе шта је учинио, на који је начин поставио експлозив и у правом тренутку изазвао експлозију. Судије су се опет вајкале да ову „технику продирања” није наложио и контролисао претпретресни судија, а да сведоку није пошло за руком да прибави од оптуженог подробна обавештења о електричном уређају који је окривљени користио, начину на који је тај уређај превезен и употребљен, самом постављању експлозива и потребној стручности.

Судије су морале бити или глупе или покварене када су примиле здраво за готово да је Флорим Ејупи све сам извео, иако је много вероватније да је за тако сложен подухват било потребно више извођача различите стручности. По свој прилици, други терористи су прибавили и поставили експлозив и детонатор и повезали га са даљинским управљачем, док је Ејупију једино преостало да из заседе активира експлозив у тренутку када је преко њега прелазио аутобус. То место било је 1,5 km удаљено од места где се догодила експлозија и крај жице се завршавао поред пања у ували из које се није могао видети пут којим се кретао аутобус. На другом пању, који је од првог био удаљен десетак метара и одакле се могао видети пут, вероватно је седео Ејупи и пушио да смири нервозу. У тренутку када је угледао аутобус нехотице је бацио преостали део цигарете, да би притрчао даљинском управљачу и изазвао експлозију. Пошто је анализом ДНК несумњиво утврђено да је то био његов опушак, то је био крунски доказ да је он и изазвао експлозију. Ејупи је наравно тврдио да је баш тог дана случајно био у шетњи, па да је том приликом и бацио опушак.

Ако неко и даље тврди, а у ствари лаже, да су то покрајинске правосудне установе, нека пажљиво погледа печат који се налази на дну сваке странице поменуте пресуде на којем јасно пише: „Република Косово – Врховни суд Косова”. Јер ако коза на власти лаже, рог то јест печат не лаже.

Пошто за овај Суд само један сведок није био ни поуздан ни довољан, поставља се одмах питање зашто се нису могли наћи још неки сведоци, поготово што је више виновника било уплетено у овај злочин. На то питање одговорио је сам Суд, а да тога није био свестан, када се упустио у мотиве због којих је сведок Алфа ризиковао  живот, а да није објаснио због чега је такво сведочење на Косову и Метохији опасно по живот. Да су се EULEX-ове судије само мало распитале сазнале би да су водећи косметски Арбанаси ослобођени сваке оптужбе у Хагу зато што се на суђењу нису појавили релевантни сведоци који су у међувремену побијени. Управо зато је свако сведочење против косметских терориста опасно по живот не само сведока него и његових ближњих.

КРШЕЊЕ УСТАВА

Игром случаја ова срамна пресуда Врховног суда Косова, у којем већину чине EULEX-ове судије, тужиоци, референти и записничари, доспела је у наше руке баш у тренутку када су наша јавна гласила известила да је 10. септембра 2009. године шеф полиције EULEX-а Рајнер Кун потписао Протокол о сарадњи између Мисије ЕУ на Косову и српског Министарства унутрашњих послова, а који је још 12. августа потписао заменик директора полиције Бранислав Митровић. Такође је наша јавност обавештена да  протокол ступа на снагу осмог дана после потписивања, то јест 18. септембра 2009. године.

Печат "Врховног суда Косова"

Тим поводом слободни смо да обавестимо министра унутрашњих послова Ивицу Дачића, који то сигурно не зна, и председника Републике Бориса Тадића, који би то морао знати, али се прави да не зна, да је поменути протокол међународни уговор који се претходно мора потврдити односно ратификовати да би ступио на снагу и постао део унутрашњег правног поретка. Јер, по члану 16 ставу 2 Устава Републике Србије, само потврђени међународни уговори су део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују. Другим речима, док се овај протокол не потврди уопште се не може примењивати, сем уколико Ивица Дачић не покуша, по савету својих ментора из Брисела, да делује против Устава.

Овај протокол о сарадњи с EULEX-ом је потписан баш у тренутку када је и наша јавност сазнала да су EULEX-ове судије, тужиоци, референти и записничари ушли у све правосудне органе независне републике Косово, те да закључивање било каквог уговора с EULEX-ом значи прећутно признање самозване независности Космета. Ако неко и даље тврди, а у ствари лаже, да су то покрајинске правосудне установе, нека пажљиво погледа печат који се налази на дну сваке странице поменуте пресуде на којем јасно пише: „Република Косово – Врховни суд Косова”. Јер ако коза на власти лаже, рог то јест печат не лаже.

Магазин  “Печат” , бр. 81.

* * *

Прилог: Пресуда “Врховног суда Републике Косово”:

ap-kz409-08-scjudgment-florimejupi-s2