На велике светске конференције углавном не одлазите да бисте открили много тога оригиналног, већ да бисте потврдили оно што знате или препознали преовлађујуће трендове: такав је случај био и с мојим учешћем крајем прошле недеље на 19. Економском форуму у пољској Криници, скупу прозваном « Давос Источне Европе».

Био сам задовољан што је на панелу о Балкану, који сам модерирао као директор пројекта « Kosovo Compromise », словачки државни секретар Олга Алгајерова експлицитно поновила да Братислава “није и неће признати Косово”, те да једнострано отцепљење косовских Албанаца сматра озбиљним кршењем међународног права и опасним преседаном који « може да изазове сличне акције » другде у свету.

Алгајерова је потврдила и да је Словачка била под озбиљним притиском да призна « независно Косово » али да је успела да се одупре и да је сада свима јасно да неће одступити.

Братислава је, иначе, у више наврата директно или индиректно помињана као партнер Москве у Европској унији.

Русија је, наравно, опсесија у централној и источној Европи, те је барем трећина панела на овом тродневном скупу била посвећена односима с Москвом, пре свега « енергетској сигурности », односно гасу.

Без обзира на покушаје америчких енергетских експерата да укажу на другачије, огромна већина учесника се сложила да « руски гас нема алтернативу ».

Без обзира на покушаје америчких енергетских експерата да укажу на другачије, огромна већина учесника се сложила да « руски гас нема алтернативу ».

Једноставно, Москва има највеће извориште гаса на свету и најбољу мрежу гасовода, коју ће додатно унапредити изградњом Северног и Јужног тока.

Друго највеће извориште – Иран – из политичких разлога нема потенцијал озбиљнијег снадбевања Европе, а због географске удаљености то исто важи и за трећег произвођача – Катар.

Србија « нема јасну перспективу чланства у ЕУ », « има ограничено унутрашње тржиште », « велику зависност од спољног финансирања » и « недовољан напредак у економској трансформацији ».

Посебно јаку подршку сарадњи с Русијом су дали немачки експерти, који су очигледно свесни да без снажног, поузданог уговора с Москвом, нема будућности за енергетску безбедност Европске уније.

Када смо већ код ЕУ, остало је упечатљиво колико је тема проширења тренутно ван дневног реда.

Ирски министар за Европу Дик Рок је упозорио да ирско « да » на поновном референдуму о Лисабонском уговору почетком октобра није извесно, док је више званичника и експерата упозоравало да би било погрешно да се приме нови кандидати за чланство пре него што постигну дугорочну макроекономску стабилност.

Ако је то услов, Србија је далеко од ЕУ.

Наиме, у « Извештају о трансформацији » који је припремљен за потребе конференције, истиче се да Србија « нема јасну перспективу чланства у ЕУ », « има ограничено унутрашње тржиште », « велику зависност од спољног финансирања » и « недовољан напредак у економској трансформацији ».

Hакон « брзог раста српске економије у периоду 2005-2008. », она је од прошле године у озбиљном проблему, који би додатно могло да погорша слабљење динара и сервисирање спољног дуга, истиче се у извештају, који је за Форум израдио Price Waterhouse Coopers.

Најзад, лично запажање : Србија би морала да понекад погледа и ка североистоку. У Словачкој имамо одличног савезника по питању Косова, чешка социјалдемократска опозиција сматра признавање Косова озбиљном грешком и припрема озбиљну критику званичног Прага, а у Пољској постоји нескривена симпатија према Србији, без обзира на то што је у име « трансатлантске солидарности » Варшава послушала Вашингтон и признала отцепљење Приштине.