Саопштење Одбора за односе са црквама и верским заједницама Демократске странке Србије

Системски Закон о култури који је донела Народна скупштина на предлог Министарства културе у Влади Србије не препознаје Цркву и верске заједнице као творце и носиоце самосвојног културног обрасца, не признаје културно наслеђе које је Црква створила и очувала, превиђа право Цркве да обавља културну делатност, омаловажава њене културне потенцијале и културне установе, од којих су неке од несумњивог националног значаја. Креатори овог накарадног Закона сматрају да Црква као јавна заједница нема свој идентитет, достојанство, име и традицију него је сврставају у „друга правна и физичка лица”. Најкраће речено, Министарство културе се не усуђује да у Закону напише име: Српска православна црква. То можда и не треба да чуди кад се зна да је владина већина у Скупштини избрисала Српску православну цркву у Закону о министарствима, првом закону који је донела, дан пре но што је формирана лева европска влада у Србији.

Влада која превиђа Српску православну цркву, њену улогу у народном животу, историји и култури, њен културни образац, културно наслеђе и културне вредности које ствара и чува, значајно смањује свој политички капацитет да заштити права Цркве на Косову и Метохији и да се одупре лукавим настојањима да се српско православно културно наслеђе преименује у косовско тј. алабанско културно наслеђе.

Посланици ДСС покушали су амандманима да ослободе Министарство културе од старих идеолошких предрасуда према Цркви, од духовног и интелектуалног далтонизма и од политичке лакомислености и неодговорности. Али Влада је одбацила конструктивне предлоге и остала доследна својој дволичној и недоследној политици према Цркви.

Креатори овог накарадног Закона сматрају да Црква као јавна заједница нема свој идентитет, достојанство, име и традицију него је сврставају у „друга правна и физичка лица”. Најкраће речено, Министарство културе се не усуђује да у Закону напише име: Српска православна црква.

Уверени смо да Српска православна црква, као ни остале традиционалне цркве и верске заједнице, неће пристати на овакву политику према себи, те да лажљиво благонаклон однос Владе према појединим деловима и активностима Цркве нико неће прихватити као надокнаду за прикривено понижавање Цркве као историјско-правног ентитета и за њен бесправан изгон из закона у којима треба и мора да има своје место, сходно Уставу и у складу са Законом о црквама и верским заједницама.