Зрењанин
Још почетком светске економске кризе, било је сасвим јасно да је, за дуже време, зрењанинска развојна перспектива заустављена[1]. Хапшење у врху зрењанинског политичког руководства[2], додатно је оптеретило привредну ситуацију Зрењанина, пошто су се баш у то време, независно, развили проблеми у неколико приватизованих предузећа.
Није Шинвоз «ајзлибан»
Један од њих, свакако најтежи, приватизација Шинвоза[3], навео је чак Ноама Чомског[4] да се ангажује. Пропадање Шинвоза је претило да постане главни социјални проблем[5] Зрењанина, али, на сву срећу, изгледало је да, за ово предузеће које храни стотине породица, ипак постоји нада. Већински повериоци предузећа су извршили мере реорганизације и тиме створили услове да стечај буде обустављен[6]. Затим је извршено и судско обустављање стечаја[7]. Међутим, бројни социјални проблеми су остали, пошто услед изигравања обавезе о запошљавању нових радника, претварања сумњивих дугова у власништво, радници овог предузећа и даље протестују[8]. Шинвоз је реорганизацијом изашао из стечаја, али је «фабрика поклоњена Небојши Ивковићу, раднци су остали без посла, а акционари без акција»[9]. Банаћани добро знају ону причу о «чикову и патку», па их није лако преварити. Реорганизација, захваљујући којој је Шинвоз изашао из стечаја, извршена је ради заштите интереса новог власника, а не запослених и малих акционара. Проблеми Зрењанинаца и осталих Банаћана у транзицији и сумњивој приватизацији, парадигматски одговарају свему ономе што се одвија око Шинвоза.
Оће ‘л инвестиције?
А сви су се надали великом добру од приватизације. Међутим, инвестиције су биле превише очекиване, а премало их се појавило . У доба Кнежевићеве власти, стране инвестиције су биле битан део политичке пропаганде, додатно наглашене у Зрењанину. Градска инвестициона политика[10] је ипак дала извесне резултате[11]. Локални интернет сајт за промовисање инвестиција изнео је податке о укупној и гранској запослености, као и платама на територији општине Зрењанин[12]. Ни почетак кризе није угасио наде у нове стране инвестиције. Обећања, наравно, нису престала да пристижу, али ни „пропагандно чешање” о инвестиције и донације.
Сви су се надали великом добру од приватизације. Међутим, инвестиције су биле превише очекиване, а премало их се појавило .
Испоставило се нешто у складу с афоризмом Драгослава Андрића: «Неко се чешка, а неко се богами и словачка». Словачка развојна агенција је најавила улагање 160000 евра у санацију градског топловода и хидраулике[13], а у пројекат соларних колектора у зрењанинском дому ученика, већ су уложена знатна средства[14]. Данске инвестиције у Зрењанин, које су већ најављиване у медијима, нису уистину још ни обећане[15]. Покрајина је такође обећала средства за завршетак нове Хале спортова и Медицинске школе[16]. Нови градоначелник Зрењанина, Милета Михајлов, наставио је политику обећавања нових инвестиција, али овог пута обећања нису могла да буду конкретна[17]. Једна од ранијих, конкретних инвестиција, требала је да буде улагање мађарске фирме Аркад у изградњу пословног центра у Зрењанину и аустријске фирме Супернова, заинтересоване да подигне «шопинг Мол»[18]. Ипак, све ове обећане инвестиције нису улагања у производну привреду Зрењанина, већ у потрошњу грађана. Београдска фирма Ин Мед није у стању да заврши започету зграду[19]. Очекивани почетак рада немачке фирме Геце (противпожарни системи), касни, а један од узрока кашњења је спорост комуналног опремања[20]. Ова фирма је у ствари једина реална, нова инвестиција у зрењанинску производњу, која се може очекивати у скорије време. Узимајући у обзир кризу која наступа, нереално је очекивати друга битна улагања. Срећа је што главне стране инвестиције у градску привреду – немачки Дрексмајлер, италијански Фулгар и Помпеа Спа, још увек добро функционишу на тржишту[21], иако се ради само о текстилној индустрији. Ипак, Помпеа Спа[22] не може се окарактерисати као сасвим неспорна „гринфилд инвестиција”, а сигурно не кад се ради о тзв. „хуманом капиталу”(најамној радној снази). Ова фабрика је примила у радни однос велики део стручне радне снаге, која је раније била запослена у зрењанинскеој фабрици чарапа Ударник[23]. Уосталом, док је Помпеа Спа из СИЕПА програма ЕУ-е добијала помоћ за запошљавање радника, евродонације су домаћу фабрику Ударник једноставно заобишле[24]. Ударник, који је преживео ратове и санкције, у коме је пре само годину дана било оптимизма, отишао је „на добош[25]“, јер је постао неконкурентан пред Помпеом, која је уживала „евромилосрђа” при запошљавању радника. Слава Ударнику који је хранио генерације Зрењанинаца.
Наравно, увек се заврши неком од наших „европесама”, иако се по стоти пут видело да смо за сва наша „евроочекивања” добили још једно обећање типа «сув пут преко воде и радосна брига». Очајно се у ова обећања све више верује, иако она одавно не обећавају ништа конкретно, а нарочито не производну инвестицију.
У регионалној привредној комори су, за сада, задовољни стањем зрењанинске привреде: «Највећи извозници за јануар-мај 2009. године су: “Дрексмајлер”, “Модитал мануфактуринг” (фабрика познатија као “Помпеј”), “Дијамант”, Бродоградилиште “Бегеј”, ФАМ Сечањ, “Радијатор”, “Фулгар ист”, “Колпа”, “Бомекс”…»[26]
У првих пет месеци ове године бележи се раст спољнотрговинског промета средњег Баната и стабилно већи извоз од увоза[27]. Упоредни раст промета је релативан показатељ.Са оптимизмом, ипак, треба бити обазрив, будући да се за привреду средњег Баната може рећи да , за сада, има мање проблема од осталих делова Баната и Бачке[28]. Међутим, ако би извоз трајно надмашивао увоз, то би био добар показатељ. Уколико се такво стање одржи током ове и следеће, још теже године кризе, зрењанинској привреди се може отворити добра развојна перспектива. Ипак, укупни промет показује тенденцију да увоз расте брже од извоза, што је нагласио и мр. Дејан Молнар као разлог за скепсу[29]. Социјални проблеми локалне и регионалне стварности ову скепсу потврђују и продубљују.
Трагање за развојем
За разлику од кикиндске ливнице, зрењанински Радијатор не само да није прекинуо производњу, него остварује добре резултате, и то у извозу[30]. Два стара зрењанинска бродоградилишта су пропала, али треће, ново, послује с оптимизмом[31]. Међутим, елемирску Фабрику синтетичког каучука, погодила је криза преко панчевачке Петрохемијe, па и ова фабрика престаје с радом[32].
Пошто је свима мање више јасно да је инвестициона и развојна политика неолиберализма била заснована на шпекулативном капиталу који је сада у колапсу, а излаз из кризе у реалном сектору, и зрењанинска привреда преиспитује своје развојне могућности. «Семинар о одрживом развоју», којег је организовао град Зрењанин, у сарадњи са Техничким факултетом Михајло Пупин, истраживао је развојне могућности ослоњене на регионалну сарадњу с румунским суседним регионом[33]. Отварање Хјундаи центра[34] у Зрењанину прија машти и очима Зрењанинаца, али ни ово није производна инвестиција, већ пре начин да «наши новци» оду из града и региона. Посао јефтине продаје некадашњег, пољопривредног земљишта, под именом «гринфилд» за «стране инвестиције», подршком из ЕУ-е, још увек је у току. На пример, „евробирократија” је, наводно, инвестирала преко четири милиона евра у «Индустријску зону Ечка», која обухвата 72 ha, а градске власти су вољне да је прошире и на читавих 1000 ha[35]. Еј, родна земљо Банатска шта си дочекала, да те прекрсте у «гринфилд» и продају, па да трпиш на себи халу од иверице.
За то време се вољом „евробирократије” опипало има ли интересовања за «органску храну», те је организован Међународни сајам органске хране[36], у граду окруженом «гринфилд обећањима”. На ова два „евромига”, преко делегације Србије су остварени евро-контакти у суседној Мађарској, у погледу добијања инвестиција. Слаба вајда. Добијена је само «помоћ у знању о медијском представљању на разним међународним инвестиционим сајмовима, као и заједничко презентовање потенцијала града пред заинтересованим инвеститорима»[37].
Наравно, увек се заврши неком од наших „европесама”, иако се по стоти пут видело да смо за сва наша „евроочекивања” добили још једно обећање типа «сув пут преко воде и радосна брига». Очајно се у ова обећања све више верује, иако она одавно не обећавају ништа конкретно, а нарочито не производну инвестицију.
Запослени; Они који раде; Незапослени; Они који не раде; Запослени без плате; Незапослени који раде, и сви остали…
Велики број незапослених и „оних који не раде” у Зрењанину је висок, без обзира на мудролије којима је статистика Националне службе за запошљавање покушала да прикрије незапосленост.
Средњи Банат је веома погођен незапосленошћу, као и цела општина и град Зрењанин. Од 21000 незапослених у округу, 13000 их је у општини Зрењанин[38]. Треба знати да су, према ригорозно рестриктивним законским прописима о евиденцији незапослених, у овој категорији само они који активно траже запослење, редовно се јављају Националној служби за запошљавање и не одбијају послове које им понуди. Број незапослених је, дакле, висок, али оних који нису запослени (деца и пензионери), или су радно способни а не раде, има много више. Могу формална правила статистике да смањују њихов број на папиру, али број стварно незапослених расте.
Велики број незапослених и „оних који не раде” у Зрењанину је висок, без обзира на мудролије којима је статистика Националне службе за запошљавање покушала да прикрије незапосленост. Још пре много година је у Зрењанину основана установа бизарног имена „Пословни инкубатор[39]“, која је, кажу, била врло успешна у запошљавању омладине. Раст броја локалних пензионера медији не броје, мада они уистину не оптерећују више локални СИЗ[40], већ републички фонд ПИО. Девет досадашњих сајмова запошљавања у Зрењанину није успело да запосли ни две хиљаде људи. Током посете зрењанинској млекари, председник ПИВ, Бојан Пајтић је изнео велике речи обећања: «Извршно веће је, као допринос ублажавању негативних последица светске економске кризе, донело програм мера за отварање нових и очување постојећих радних места. Поред субвениција за запошљавање приправника, обезбеђено је у просеку по 1.300 евра за отварање сваког новог радног места»[41]. Ово би било у реду да се не ради о запошљавању које је мотивисано интересом страног послодавца. Пајтић, слично као и његов коалициони колега Динкић, са Фијатом у Крагујевцу, обећава меру која води рачуна о интересу страног крупног капитала. Још једно обећање, дошло је од Службе за локални економски и рурални развој Градске управе Зрењанина – програм финансирања запошљавања приправника на територији општине[42]. Оваквих примера има много – прво се обећање назове «програмом», па се он «усвоји» у бирократским телима и потом се све то објави медијима. Након тога се све то више не спомиње, осим у неком статистичком извештају.
«Рад на црно» је поново постао уобичајена појава[43] у Зрењанину. Међутим, баш као што су међу «онима који не раде», само неки «незапослени», тако и међу запосленима Средњебанатског округа (78000 људи) има скоро шест хиљада оних који немају здравствено осигурање[44]. Преко пет хиљада њих је из зрењанинске општине, међу којима су радници Нафтагас монтаже, фирме у стечају. Некад чувена зрењанинска трговинска фирма Гвожђар, која још увек постоји, нема чиме да плати своје раднике. Овим сиротим људима фирма дугује тридесет плата, јер нема добити из које би их исплатила[45]. Фабрика за прераду кукуруза ИПОК, поред својих бројних хроничних проблема, сваки час шаље запослене (њих тридесетак) «да раде код куће»[46], како то кажу у Зрењанину. Све је баш попут «деведесетих година».
Међутим, ни «запослени који раде» не добијају плату лако. Један запослени је добио батине од послодавца кад је од њега тражио плату[47]. Ова гротеска се уклапа у класични марксистички модел експлоатације радника од стране капиталисте, али у Дрексмајлеру се десило нешто «модерније». Тамо је на радницу насрнуо менаџер, дакле такође запослени у служби послодавца[48]. Догађај у Дрексмајлеру (поносу зрењанинске производне привреде данас) није изолован случај двоје људи. До њега је дошло, јер је поменутом менаџеру било «потребно ставити до знања да је робовласништво искорењено и да је недопустиво да се компанија због његовог понашања нађе на стубу срама због физичког малтретирања запослених», о чему је далеког и недодирљивог немачког газду обавестио синдикат[49]. «До тог инцидента је дошло када су радници обуставили рад, јер су незадовољни условима рада у тој фирми. Радници су, како тврде, незадовољни незаконито подељеним отказима, као и прерасподелом рада, радом по учинку и исплатом премија. (…) Због тих проблема радници су неколико пута тражили састанак са менаџментом “Дрексмајлера” у Зрењанину, али да до разговора није дошло. (…) обустава рада је опомена за руководство компаније да је незадовољство запослених огромно, а да најава неколико десетина тужби за незаконите отказе уговора о раду указује на бахато и непрофесионално понашање менаџмента Дрексмајлера»[50]. Тек тада је реаговала инспекција рада, иако се радници жале: «Од првог дана нам прете отказима, вређају нас и потцењују на разне начине»[51]. Иако се ради о зрењанинском предузећу са великим учинком у извозној производњи, инспекцијска контрола је утврдила бројне радноправне неправилности[52]. У јавним предузећима оваквих ствари, ипак, скоро да нема, с изузетком зрењанинског Културног центра, где запослени сматрају да нова директорка (из ЛСВ) нарушава равноправност радника новом систематизацијом, чија сврха је да «се запосле политички кадрови из Лиге социјалдемократа Војводине», како кажу у синдикату[53].
Прво се обећање назове «програмом», па се он «усвоји» у бирократским телима и потом се све то објави медијима. Након тога се све то више не спомиње, осим у неком статистичком извештају.
Ван радног времена, Зрењанинци, као и остали Војвођани, време одмора и разоноде углавном проводе у стамбеним објектима. Они су великим делом изграђени у доба социјалистичке стамбене политике колективног становања у високоградњи, а сервиси који су се о тим зградама старали функционишу лоше или никако[54].
Најзад, у Зрењанину се поново отворила «народна кухиња»[55]. Овај показатељ беде постојао је током „деведесетих”, али се до скора Зрењанин дичио чињеницом да је у овом граду престала потреба за тим.
БЕК (индустрија меса) и ИПОК (прерада кукуруза) су пред банкротом, пошто подносиоци плана реорганизације нису у стању да испуне ни оно што су сами зацртали[56] после „поноситог марша” на Београд где им је удовољено. Пропала је и фабрика Мидера, која је након недавне приватизације број запослених свела са триста на двеста радника. Проблеми су углавном слични као и у Шинвозу: нови власник је купио фабрику, мали акционари и запослени су забринути, прате пословање фирме, упозоравају најпре синдикат, па Агенцију за приватизацију да се послује лоше. Испостави се да је све узалуд, јер Агенција (ради се о њеном новосадском одсеку) не реагује док не постане прекасно за спас фабрике, чији дугови су постали толики да више не може ни да их плати, нити да послује[57].
Ликвидације у Зрењанину
Трговинско предузеће Банат, некад фирма која је снабдевала Зрењанин и околину, данас има тек тридесет радника који „ваљда” „раде, али не примају плату» од 2003. године[58]. У стечај иде и фабрика чарапа Ударник, коју смо већ помињали раније, а у којој преко стошездесет запослених «ради, али не примају плату» – додуше «само» од почетка ове године[59]. Сувише су стари да би их примио неки други послодавац, а премлади су за пензију. Ликвидација ће погодити и сечањско предузеће Војводина. У самом Зрењанину, коначно ће бити ликвидирана и нека предузећа, која су још из Титовог доба, правим чудом, опстала до данас. Опраштамо се са остацима Радничког универзитетом, Зите, Емоне и Аранжера[60]. Ова предузећа су многе хранила док су могла. Слава им.
Зрењанинска шећерана, стара фабрика Виктора Елека, коју су од почетка «транзиције» за пар евра куповали Костић и Цептер, такође је пропала[61]. Катастрофални губици и пропуштене пословне прилике су ову фабрику упропаштавали тек после пада «милошевићевог режима»[62], а недавно се управо дословно утопила у каматама на неизмирена дуговања, па након праве транзиционе „одисеје” коначно и она упловила у „луку стечаја”[63].
У стечају је и, некад чувена, фабрика тепиха Пролетер[64]. После петогодишњег стечаја, запослени у овој фабрици још нису остварили своја финансијска права[65], па су недавно протестовали пред зрењанинским Трговинским судом[66]. Тек након тога су знатно порасли изгледи да наплате своја потраживања[67].
Приватизације у Зрењанину
Зрењанинци броје четрнаест катастрофалних приватизација у свом граду
«Приватизација у пољопривреди је тежак промашај. Испада да су они који су пре деценију, деценију и по, у оном времену краха сакупили почетни капитал сада још богатији. Први промашај, на који се све надовезује, је што приватизацији није претходила денационализација. Ако смо као друштво за економију базирану на приватној својини, отето треба вратити! Овако, имамо случајеве да нове велике газде користе земљу коју су пре можда стотину година поштено платили средњи поседници. Данашње велепоседнике, зову их „тајкунима”, треба звати спахијама. Ја могу да радим 25 сати на дан, да купујем земљу сваке године по хектар два, да имам добре приносе, али са Матијевићем, Мишковићем и Костићем не могу да се „качим”. Шта тек рећи о власницима уљара, млекара и шећерана?» Овако је, можда најтачније дефинисао проблеме приватизације Славко Вуков, члан Управног одбора задружног савеза Војводине[68].
Зрењанинци броје четрнаест катастрофалних приватизација у свом граду[69], међу којима је и приватизација фабрике шешира Бегеј, око које се открила брука у вези кријумчарења робе шиптарским терористима[70]. Очекивала се поновна приватизација фабрике лекова Југоремедија, тендером[71]. У међувремену се испоставило како је дугогодишњи спор са фирмом Јака 80, Јовице Стефановића Нинија, око власничких права, окончан вансудским поравнањем. Југоремедији је додуше остао знатан дуг, али су мали акционари успешно одбранили своја права[72]. Луксол (данас Ремевита) је, неспорно, остао у Нинијевом власништву, али у Зрењанину успешно послује[73].
Што се тиче зрењанинске индустрије уља Дијамант, какве год неправилности да су се одигравале приликом њене приватизације, изгледа се ради о давно застарелој причи. Од када је хрватски Агрокор постао њен власник[74], никаква питања се више не постављају. Дијамант послује веома успешно[75] и добио је чак „халал сертификат”[76]. Ово је фабрика која још увек повремено запошљава нове раднике, а део Агрокоровог посла се, из румунског дела Баната, премешта у Зрењанин[77]. Нико више не помиње «мртве душе» и чудну приватизацију ове фирме, коју су зрењанински «отпораши», толико узалудно, хтели да расветле након пада Милошевићевог режима[78].
У Зрењанину је приватизација Аутобаната једна од ретких успешно обављених приватизација. Међутим, ово предузеће је први пут приватизовано 2006. године и тек од недавно је његов већински власник Вишњапродукт[79]. Садашње предузеће има нешто више од четири стотине запослених. Међутим, сматра се да и овде има педесетак радника вишка, иако је од почетка приватизације број запослених пао за скоро стопедесет радника[80].
Пољопривреда
Ове године на сајму пољопривреде у Новом Саду скоро да уопште није било Банаћана.
Раније смо навели мишљење Славка Вукова, из Зрењанина, о жалосном стању у пољопривреди, тајкунима који постају велепоседници и лошим ефектима приватизације. Највећи пољопривредни комбинат некадашње СФРЈ, зрењанински Серво Михаљ, нестао је одавно, без трага. Од пољопривредне прерађивачке индустрије, данас добро послује само фабрика уља Дијамант. Ипак, чак и ова фирма се већ 2007. године суочила с падом профита и потребом великог улагања у модернизацију опреме[81]. Прерада кукуруза, скроба, кланица, све је то нестало.
Криза је прво погодила зрењанинске сточаре и млекаре[82]. Суша, након које је дошла киша и ниска откупна цена за пшеницу, погодила је ратаре[83]. Вунарство, како изгледа, доживљава своје последње дане у средњем Банату, који ће изгледа остати без и једне дрндаре за вуну[84], први пут од Адама и Еве. Министар пољопривреде је посетио једно домаћинство, изнео још једно обећање «субвенција» и то је све[85].
Локална самоуправа се силно обрукала на послу издавања у закуп пољопривредне земље у Ченти. ПИК Београд, наиме, треба да се трансформише у државно јавно предузеће, па је чекајући овог редовног арендаша, општина Зрењанин изузела ченћанску земљу из јавног огласа о закупу[86]. Испоставило се да је оглас о издавању остале земље у закуп морао бити поништен, пошто су општинским огласом понуђене у закуп њиве које су већим делом у приватном власништву. Уместо скоро седам хиљада хектара, испоставило се да је тек нешто више од две и по хиљаде хектара могло бити понуђено огласом, јер је само то у државном власништву[87]. Ово можда изгледа као гаф, али се поштовање власништва над земљом међу ратарима цени више него игде, нарочито након пола века „комунистичког задругарства”, експропријације и национализације. Брука и срамота је тим црња и гора, пошто сад изгледа како надлежни нису знали у чијем власништву се налазе хиљаде хектара ораница. С друге стране, странци одавно купују банатску пољопривредну земљу[88]. Агрокор, хрватског бизнисмена Ивице Тодорића, и у средњем Банату већ има велепосед[89], а мађарско предузеће «Хајду Авис ПТ» из Дебрецина је, куповином предузећа Слога из Перлеза, постало власник 4880 хектара ораница[90]. Матијевић је купио пољопривредно имање Златица[91]. Иако се околне земље заштићују од ове појаве, прописујући земљишне власничке максимуме којима се штите, како од домаћих, тако и од страних монополиста у земљоарадњи, наше домаће власти ово уопште не брине. Чак ОУН испољава већу бригу за домаће земораднике који су под притиском монополиста[92].
Горе од свега је то што ове године на сајму пољопривреде у Новом Саду скоро да уопште није било Банаћана. Из средњег Баната је учествовао једино Дијамант (Агрокор), Млекопродукт (Бонгрејн Еуроп САС) и Банат из Српске Црње.[93]
Финансије, инфраструктура и комунални проблеми
Највећи комунални дужник је зрењанинско предузеће Водовод и канализација. Дугује 180 милиона динара (са затезним каматама) новосадском предузећу Војводинаводе. Дугује још 114 милиона за опрему која је купљена «на лизинг», ради изградње асфалтне базе. Дирекција за уређење града има 155 милиона динара дуга, а градски Туристички центар је такође успео да се задужи са 15 милиона. Чак и Предузеће пијаце и паркинзи је успело да буде у дуговима, иако овакво предузеће свуда доноси добит.
Запослени у грађевинском предузећу Банат, у јуну су организовали штрајк упозорења, због неисплаћених плата и добриноса за здравствено и пензијско-инвалидско осигурање[94]. Запослени у ГИК Банату су градили нову халу спортова «гладни и без плата[95]», да би је свечано отворио највећи „обећавач” Војводине, Бојан Пајтић. «Пајтић је оценио да је хала изграђена у рекордном року, упркос светској економском кризи, захваљујући средствима покрајинског Фонда за капитална улагања и буџета Зрењанина. Председник покрајинског Извршног већа је истакао да ће Војводина и Зрењанин и даље остати на основним приоритетима развоја, кроз улагања у инфраструктуру и отварање нових радних места»[96]. Којих радних места?
Да би се схватила размера празних обећања председника ПИВ-а, треба се подсетити да је, у доба изрицања поменутог обећања, било одлично познато како су општине Нова Црња и Житиште (одакле је покрајински секретар за пољопривреду) пред банкротом[97]. То је било познато баш као и то да је сам Пајтић изјавио «да је за изградњу водовода из Фонда за капитална улагања Војводине издвојено више од 100 милиона динара, (…) а покрајина посебну пажњу поклања неразвијеним општинама, као што је то општина Житиште, у чији развој је у протекле три године уложено милијарду динара[98]». Где су завршили ти «наши новци» кад је Житиште пред банкротом?
Јунско «Ребалансирање» зрењанинског буџета је одмах наишло на критике[99]. Ревизија општинског буџета се избегава, проносе се гласови да је и зрењанинска општина пред банкротом, а као воденични камен о њеном врату је бизарни дуг Зрењанинаца новосадском предузећу «Војводинаводе»[100]. Баш као и низу предузећа, и градској Скупштини драстично опада прилив новца, а дугови се гомилају[101].
Општине Житиште, Српска Црња, а врло вероватно и Зрењанин, могу се наћи пред банкротом. Зрењанинци би се опет могли наћи у ситуацији да посетиоцима, који чују крекетање хиљада жаба из мртваја, у сред града, опет објашњавају како «ово није мртав град».
Дакле, прве мере буџетске стабилизације познате су, ако већ и нису сувише касно почеле да се примењују. Пре свега, ради се о замрзавању градских инвестиција у Зрењанину[102]. Наравно, очекује се да ће неодстатак прилива новца додатно угрозити локалну инфраструктуру[103].
Срећа да је Светска банка уложила нешто новца пре кризе у обнову зрењанинске болнице[104]. Да се разумемо – у обнову старе градске болнице, не оног «Скадра на Бегеју» који деценијама једе општинске самодоприносе као Пантагруел, и не намерава да стане.
Највећи комунални дужник је зрењанинско предузеће Водовод и канализација. Дугује 180 милиона динара (са затезним каматама) новосадском предузећу Војводинаводе. Дугује још 114 милиона за опрему која је купљена «на лизинг», ради изградње асфалтне базе. Дирекција за уређење града има 155 милиона динара дуга, а градски Туристички центар је такође успео да се задужи са 15 милиона. Чак и Предузеће пијаце и паркинзи је успело да буде у дуговима[105], иако овакво предузеће свуда доноси добит. ДП Грејање дужно је 113 милиона[106]. У свему овоме је срећа што је Агенција за енергетику успела да спусти марже за промет гаса[107]. Ипак, ово не решава проблем садашњег дуга од 18 милиона динара зрењанинске јавне комуналне фирме ДП Грејање, која ионако, од 1990. године, не послује без губитка[108].
Банаћани би требали да добро размисле о речима покојног Зорана Ђинђића «да ли им је потребно да плаћају два пореза уместо једног», и да бар извуку наук од невоље у којој су се нашли «напумпавањем дугова» новосадском предузећу Војводинаводе.
У овој, прилично суморној ситуацији, градске власти озбиљно размишљају да могу у Зрењанину да оснују и универзитет[109].
Екологија:
Поменули смо главни еколошко – финансијски проблем Зрењанина, дугу покрајинском ЈП Војводинаводе. У вези овога имамо прилику да, пре свега, уочимо нешто невероватно. У доба социјализма, висина укупног броја камата била је ограничена износом главнице. Сада то ваљда више није тако, јер за свој дуг 98 милиона динара до 2006. године, новосадска бирократија од зрењанинаца, поред главнице потражује, само на име камата, још 120 милиона динара[110]! Надувавање дугова изазвало је ново одлагање завршетка изградње обећане зрењанинске фабрике воде[111].
Завршетак спортске хале, коју су зидали „гладни радници” ГИК Баната, скупо је коштао Зрењанинце. Наиме, изгледа да је она сазидана преусмереним средствима Покрајинског инвестиционог фонда, која су првобитно била намењена за коначно регулисање огромне баруштине у центру Зрењанина (тзв. Језеро 2 бегејске петље)[112]. Изградња нове хале била је «топ приоритет[113]». Јавност Зрењанина морала би да буде свесна како је цена регулисања овог, дводеценијског извора заразе, тек нешто виша (166 милиона динара) од износа камата Војводинаводама, којима Зрењанинци „напасају” нагојену новосадску бирократију. Председник Извршног већа је био на отварању хале и вратио се у Нови Сад, оставивши Зрењанинце да без њега слушају крекетање „барских славуја” у центру града који «није мртав град». За то време ће плаћати новосадску Минакву, која је (гле чуда) тек нешто јефтинија од свих осталих вода, док узалудно чекају да се и у Зрењанину заврши фабрика воде. Тиса отрована удруженим загађењем из Европе и наше земље[114], стање Бегеja је много горе[115], а вода из зрењанинског водовода је забрањена за пиће.
«Имам блузу, ал је зовем рекла»
Покрајинска власт управо оснива «развојну банку». Не би чудило ако би Зрењанинцима преко ње стигло неко ново «спасоносно решење» у виду «репрограмирања дуга», којим би новосадска власт даље уплитала у своје финансијске мреже зрењанинску општину и њена јавна предузећа.
Средњи Банат (односно његов српски део), одувек се развијао на основу пољопривреде. Зрењанинска индустрија се, највећим делом, развила на основу онога што је пружала пољоприреда. Текстилна, металска индустрија и услужни сектор су се развијали тек пошто ресурси пољопривредне индустрије обезбеде стабилну тражњу. Друго традиционално обележје привреде средњег Баната, а пре свега Зрењанина, била је извозна оријентација од које је зависио привредни раст. Удар на зрењанинску привреду деведесетих година, неповратно је и тешко оштетио њене привредне ресурсе.
Након пада Милошевића, борба за привредни опоравак града и привредног региона, водила се у лошим условима. Инвестициона и развојна политика се највећим делом састојала у обећањима на свим нивоима. Локане, покрајинске, републичке власти, али и надлежна тела ЕУ-е нису успеле да обнове привреду ни близу оном обиму који је постојао пре 1991. године. Нарочито мало улагања је било у производну привреду. Успеси «гринфилд» страних улагања у зрењанинску текстилну индустрију везани су за пропадање друштвених предузећа. На сличан начин, након пропасти бродоградилишта «Бегеј», појавило се ново, успешно бродоградилиште, низводно.
Зрењанински мост на сувом
Интересе грађана (малих акционара и запослених), изузетно тешко је погодила серија приватизација, које су, сем неколико изузетака, произвеле низ социјалних проблема. Депопулација региона је хронична, а незапосленост превелика и расте, нарочито у приватизованим предузећима. Социјалистичко руководство Зрењанина је, до почетка деведесетих, имало политику запошљавања инвалида (предузеће ДЕС). Сада се о томе ни не мисли. Није ни чудо, пошто је остваривање основних радних, и пензијских права запослених, такође, проблем.
Пољопривреда и пољопривредна индустрија су у тешком стању. Једино фабрика уља Дијамант и Млекопродукт функционишу веома успешно. Међутим, нидивидуални произвођачи млека су се, захваљујући једностраној примени ССП-а, нашли у великој невољи.
Од републичке власти мало има помоћи. Помоћ покрајинског инвестиционог фонда је тек симболична, као што смо видели, одуставши од регулације Бегеја, допринела је завршетку нове спортске хале. Град је и без тога у великим финансијским проблемима, јер је претходна власт водила чудну политику неплаћања рачуна Војводинаводама, како би средњи Банат новосадске власти притиснуле напумпаним дуговима, којег су за то време камате већ премашиле. Највећи део гламурозних обећања, остао је неостварен, као и коначна изградња фабрике воде.
Општине Житиште, Српска Црња, а врло вероватно и Зрењанин, могу се наћи пред банкротом. Зрењанинци би се опет могли наћи у ситуацији да посетиоцима, који чују крекетање хиљада жаба из мртваја, у сред града, опет објашњавају како «ово није мртав град». Мала је утеха то што је у средњем Банату успешно подигнуто неколико споменика, што је из свега неколико пропалих самоуправних фирми, нешто запослених прешло у свега неколико «приватних» хала од иверице, које зовемо фабрике. До тада, Банаћани би требали да добро размисле о речима покојног Зорана Ђинђића «да ли им је потребно да плаћају два пореза уместо једног», и да бар извуку наук од невоље у којој су се нашли «напумпавањем дугова» новосадском предузећу Војводинаводе. Покрајинска власт управо оснива «развојну банку»[116]. Не би чудило ако би Зрењанинцима преко ње стигло неко ново «спасоносно решење» у виду «репрограмирања дуга», којим би новосадска власт даље уплитала у своје финансијске мреже зрењанинску општину и њена јавна предузећа.
Упутнице:
[1] Ковачев, Душан: Зрењанин – трајно заустављање перспективе, Нова српска политичка мисао, 9. 12. 2008.
www.nspm.rs
http://www.nspm.rs/politicki-zivot/zrenjanin-trajno-zaustavljanje-perspektive.html?alphabet=l
[2] Бета: Ухапшен градоначелник Зрењанина; Б 92, 8. 10. 2009; www.b92.net .
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=01&nav_id=321426
[3] Трудић, Момир: Радници лете у небо, Време бр. 890, 24. 1. 2009. www.vreme.com
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=570111 .
[4] РТВ, 11. 3. 2009, www.rtv.rs .
http://www.rtv.rs/lib/printnews.jsp?id=118763&include=../&pageid=709&locale=3
[5] Ковачев, Душан: Шинвоз, зрењанинска срамота Војводине, Нова српска политичка мисао, 19. 3. 2009; www.nspm.rs .
http://www.nspm.rs/komentar-dana/sinvoz-zrenjaninska-sramota-vojvodine.html
[6] Обустављен стечај Шинвоза АД, Грађански лист, 2. 7, 2009; www.gradjanski.rs http://www.gradjanski.rs/navigacija.php?vest=45792 . Ради се о фирмама: TTC Logistic d. o. o. (Београд), TT Cargo AG Buchs (Швајцарска) и TT Cargo AG Vaduz (Лихтенштајн).
[7] Бетра: Обустављен стечај у Шинвозу, 1. 7. 2009; www.naslovi.net
http://www.naslovi.net/izvor/beta/1220044 .
[8] Ђукић, Ђуро: Шинвоз изашао из стечаја, радници и даље незадовољни, Политика, 3. 7. 2009; www.politika.rs
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/SHinvoz-izashao-iz-stechaja-radnici-nezadovoljni.lt.html
[9] Равноправност. Режисери стечаја преузели Шинвоз, 7. 7. 2009; www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/privreda/privatizacija/2009_07_07/vest_140498.jsp
[10] У вези овога, видети сајт Invest in Zrenjanin, www.invest-in-zrenjanin.com
[11] Ibidem:
http://www.invest-in-zrenjanin.com/index.php?page=investors
[12] Ibidem:
http://www.invest-in-zrenjanin.com/index.php?page=about#industry . Према овим подацима треба поступити обазриво, јер су изнети и представљени у циљу развојне и инвестиционе пропаганде. Грански преглед запослених у табели даје збир једва преко 18000 запослених, док из графикона произилази да запослених треба да је укупно знатно више од 50000, што је зрењанинска привреда упошљавала у својим најбољим данима.
[13] Словачка финансира пројекте у Зрењанину, РТВ, 28. 4. 2009, www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/zrenjanin/2009_04_28/vest_127836.jsp
[14] Словачка финансира постављање соларних колектора у Зрењанину, РТВ, 2. 6. 2009. www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2009_06_02/vest_134572.jsp
[15] Пудар, М: Данска даје предност инвестицијама у Банату, Данас, 28. 4. 2009; www.danas.rs
http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/danska_daje_prednost_investicijama_u_banatu.41.html?news_id=159909
[16] Рецесија успорава инвестициона улагања, Грађански лист, 10. 5. 2009; www.gradjanski.rs
http://www.gradjanski.rs/navigacija.php?vest=42999
[17] Нове инвестиције у Зрењанин; Б 92, 16. 4. 2009; www.b92.net
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=05&dd=16&nav_id=361000
[18] Војинов, Ј: Бизнис се не плаши кризе, Прес, 13. 7. 2009; www.pressonline.rs
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?id=72400§ionId=56&view=story
[19] Ibidem
[20] Ib.
[21] Ib.
[22] М. П: Раде пуном паром; Данас; www.danas.rs
http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/rade_punom_parom.41.html?news_id=164859
[23] Пашић, Слободан: Ко то пара чарапу; Вечерње Новости, 2. 11. 2005; стр. 39.
http://82.117.206.29/demo/PNAdemo.nsf/1eb70f1006036b98c125708f004fe367/7ceb5fda94ea0bc0c125710600364bc3?OpenDocument
Ж. Балабан: Нико неће да буде директор Ударника, Дневник, 14. 4. 2009.
http://www.naslovi.net/2009-04-14/dnevnik/niko-nece-da-bude-direktor-udarnika/1116041
[24] Ударник, Зрењанин – производња за извоз; Економист, 14. 12. 2007;
http://www.ekapija.com/website/sr/page/143673
[25] http://www.priv.yu/vesti/pdf/Likvidacija%20i%20stecaj.pdf
[26] Дрексмајер највећи извозник: Грађански лист, 12. 7. 2009, www.gradjanski.rs .
http://www.gradjanski.rs/navigacija.php?vest=46265
[27] Ibidem.
[28] Ковачев, Душан: Криза у Војводини; Фонд Слободан Јовановић, 19. 5. 2009, www.slobodanjovanovic.org
http://www.slobodanjovanovic.org/2009/05/19/kriza-u-vojvodini-3
[29] Војнов, Ј: Зрењанин Има кључ за успех, Прес, 1. 6. 2009;
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?id=67288§ionId=56&view=story
[30] Јајић, Бранка: Производњу нема ко да прати; грађански лист, 5. 6. 2009; www.gradjanski.rs
http://www.gradjanski.rs/navigacija.php?vest=44430
[31] Бомекс планира извоз од 11.5 милиона Евра, Б92, 25. 5. 2009; www.b92.net
http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=05&dd=25&nav_id=362322
[32] Танјуг: Престаје производња синтетичког каучука, глас јавности, 22. 7. 2009; www.glas-javnosti.rs
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-26-06-2009/prestaje-proizvodnja-sintetickog-kaucuka
[33] Одржан семинар о одрживом развоју регије Банат, РТВ, 25. 4. 2009; www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina_tv/2009_04_25/vest_127436.jsp
[34] Нови продајно сервисни центар у Зрењанину, Ецономѕ, 9. 5. 2009;
http://www.economy.rs/auto/1794/Novi-prodajno-servisni-centar-u-Zrenjaninu.html
[35] Бета: Потписано седам уговора о изградњи у индустријској зони; Бизнис, 5. 6. 2009.
http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=35652
[36] Баиловић, Љ: Смотра здраве хране и органске производње, Грађански лист, 23. 6. 2009;
www.gradjanski.rs
http://www.gradjanski.rs/navigacija.php?vest=45305
Отворен међународни сајам органске хране у Зрењанину; РТВ, 23. 7. 2009, www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2009_06_23/vest_138424.jsp
[37] Бета: Посета делегације зрењанина мађарској, 8. 7. 2009; http://www.naslovi.net/izvor/beta/1229556
Пудар, М: Представљени потенцијали града, Данас, 9. 7. 2009; www.danas.rs
http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/predstavljeni_potencijali_grada_.41.html?news_id=166182
[38] Послодавци понудили 211 радних места у Зрењанину. РТВ, 28. 4. 2009; www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/privreda/posao/2009_04_28/vest_127808.jsp
[39] Invest in Zrenjanin, Byssines incubator,
http://www.invest-in-zrenjanin.com/index.php?page=biz
[40] Самоуправна интересна заједница, Финансијски социјални фонд, какви су се у доба самоуправљања организовали на нивоу Друштвено-политичких заједница ради осигурања «радних људи и грађана».
[41] Субвенционисана радна места у „Бонгрен групи”; Бизнис, 17. 6. 2009; www.biznisnovine.com
http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=36069
[42] М. П: Шанса за приправнике, Данас, 8. 6. 2009; www.danas.rs http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/sansa_za_pripravnike.41.html?news_id=163389
[43] З. Д: Оомаћио се рад на црно; Грађански лсит, 9. 7. 2009; www.gradjanski.rs
http://www.gradjanski.rs/navigacija.php?vest=46149
[44] Баиловић Љ, Милин Сл: Неодговорност надлежних државних органа, Грађански лист, 9. 7. 2009;
www.gradjanski.rs
http://www.gradjanski.rs/navigacija.php?vest=46152
Пудар, М: Погажена сва права; Данас, 21. 7, 2009; www.danas.rs
http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/pogazena_sva_prava_.41.html?news_id=166329
[45] М. П:Радници зрењанинског Гвожђара чекају тридесет плата, 22. 6. 2009; www.danas.rs http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/radnici_zrenjaninskog_gvozdjara_cekaju_30_plata.41.html?news_id=164642
[46] З. Д: У ИПОК-у ништа ново – оживљавање предузећа ни близу плана којег су обећали већински повериоци; Зрењанин, www.listzrenjanin.com
http://www.listzrenjanin.com/index.php/component/content/article/1255-privreda/8973-u-ipok-u-nita-novo–oivljavanje-preduzea-ni-blizu-plana-koji-su-obeali-veinski-poverioci
[47] Ступар, Љиљана: Радник Пера Бадер претучен јер је од газде тражио Зараду; Блиц, 15. 6. 2009;
www.blic.rs
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=97301
[48] Бета: Зрењанин – Менаџер насрнуо на радницу; Блиц, 15. 5. 2009; www.blic.rs
http://www.blic.rs/hronika.php?id=92731
[49] Ibidem.
[50] Ib.
[51] Инспекција рада тркељише Дрекслермајера, Бизнис, 19. 5. 2009; www.biznisnovine.com
http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=34836
[52] М. П. Утврђене неправилности у зрењанинском Дрексмајлеру; Данас, 19. 5. 2009; www.danas.rs
http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/utvrdjene_nepravilnosti_u_zrenjaninskom_dreksmajleru.41.html?news_id=161568
[53] Пудар, Мирослава: Све пуца од незадовољства; Данас, 27. 5. 2009; www.danas.rs
http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/sve_puca_od_nezadovoljstva.41.html?news_id=162293
[54] Ступар, Љ, Вучковић, Б: Мађарску виде из кухиње; Блиц, 16. 6. 2009; www.blic.rs
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=97455
[55] М. Ж: Повратак достојанства најугроженијим особама; Грађански лист, 22. 6. 2009; www.gradjanski.rs
http://www.gradjanski.rs/navigacija.php?vest=45252
[56] Дедић, Зоран: Банкрот испред капија, Зрењанин, www.listzrenjanin.com
http://www.listzrenjanin.com/index.php/component/content/article/1116-privreda/7828-bankrot-ispred-kapija
[57] Љ. Ст. Пукли и Мидери; Зрењанин, www.listzrenjanin.com
http://www.listzrenjanin.com/index.php/component/content/article/927-privreda/6281-pukli-i-mideri
[58] Ступар, Љиљана: Ликвидација и стечај за седам предузећа у Средњем Банату, Блиц, 13. 7. 2009;
www.blic.rs
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=101475
М. П: Ликвидација за 11 фирми, Данас, 14. 7. 2009; www.danas.rs
http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/likvidacija_za_11_firmi.41.html?news_id=166568
[59] Ibidem
[60] Ibidem
[61] Кнежевић, Д: Оде шећерана у старо гвожђе; Дневник, 14. 6. 2009.
http://www.naslovi.net/2008-06-14/dnevnik/ode-secerana-u-staro-gvozdje/707333
[62] Стојин, М: Потенцијалан плен приватизације на српски начин, Грађански лист, 18. 5. 2009;
www.gradjanski.rs
http://www.gradjanski.rs/navigacija.php?vest=43436
Бета: Поднет предлог за покретање стечаја у шећерани, 20. 5. 2009; www.emportal.rs
http://www.emportal.rs/vesti/srbija/88735.html
[63] Пашић, Слободан: Катанац због дугова; Новости, 22. 5. 2009; www.novosti.rs
Покренут стечај у зрењанинској фабрици шећера; Бизнис, 18. 6. 2009;
http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=36110
[64] Зрењанински Пролетер у Стечају; РТВ, 3. 6. 2009; www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/privreda/privatizacija/2009_06_03/vest_134756.jsp
[65] Ступар, Љиљана. Радници захтевају своје паре из стачаја; Блиц, 4. 6. 2009;
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=95696 .
[66] Повериоци Пролетера протестовали испред Трговинског суда; РТВ, 4. 6. 2009; www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/zrenjanin/2009_06_04/vest_134920.jsp
[67] Пудар, М: Новац стиже повериоцима, Данас; www.danas.rs
http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/novac_stize_poveriocima.41.html?news_id=163627
[68] Стојин, Марин: Приватизација тежак промашај; Зрењанин;
http://www.listzrenjanin.com/index.php/component/content/article/1054-poljoprivreda/7311-privatizacija-teak-promaaj
[69] Баиловић, Л: Из тупог Угла, Зрењанин;
http://www.listzrenjanin.com/index.php/component/content/article/967-drutvo/6622-iz-tupog-ugla
[70] Д. К: Српска фабрика облачила албанске терористе;Ало, 1. 7. 2009; www.alo.rs
http://www.alo.rs/vesti/16782/Srpska_fabrika_oblacila_albanske_teroriste
[71] После обнове, тендерска продаја Југоремедије; РТВ, 16. 7. 2009; www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/privreda/privatizacija/2009_06_16/vest_137142.jsp
[72] Вансудско поравнање Југоремедије и Јака 80, РТВ, 18. 7. 2009; www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/zrenjanin/2009_06_18/vest_137532.jsp
[73] Сапун Маршал, http://www.dominomagazin.com/article/2781
[74] С. В: Агрокор купио Дијамант; Вечерње новости, 2. 9. 2005; www.novosti.rs
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=79330&datum=
[75]http://www.mojnovac.rs/vesti/ekonomske_vesti.7.html?Id=7&newsType=&searchAction=search&kljucna-rec=Dijamant+OR+DJMN&source=0&year=0&month=0&offset=0
[76] Танјуг: Дијамант добио халал сертификат; Б92, 22. 4. 2009, www.b92.net
http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=05&dd=22&nav_id=361911
[77] Сл. П: Посао у Дијаманту; Вечерње новости, 28. 4. 2009; www.novosti.rs
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=135&status=jedna&vest=144351&title_add=Posao%20u%20%E2%80%9CDijamantu%E2%80%9D
[78] Јанковић, Милан: Акционари, а давно упокојени; Илустрована Политика, 2002.
http://www.ilustrovana.com/2002/2252/6.htm .
Приведен генерални директор уљаре Дијамант; Б92, 22. 3. 2002; www.b92.net
http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=57468
[79] Аутобанат добио новог већинског власника, Зрењанин, www.listzrenjanin.com
http://www.listzrenjanin.com/index.php/component/content/article/1380-aktuelno/9945-autobanat-dobio-novog-veinskog-vlasnika-
[80] Ibidem.
[81] У развој зрењанинског Дијаманта, Агрокор улаже 50 милиона Евра; Пословни дневник, 20. свибањ 2008; http://www.poslovni.hr
http://www.poslovni.hr/80011.aspx
[82] Управа Зрењанина тражи решавање проблема произвођача млека; РТВ, 11. 2. 2009; www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/privreda/poljoprivreda/2009_02_11/vest_113000.jsp
[83] Добаи: Откупна цена пшенице губитак за сељаке, РТВ, 4. 7. 2009; www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/privreda/poljoprivreda/2009_07_04/vest_140172.jsp
[84] Ђукић, Ђуро: Кад дрндаре утихну; Политика, 14. 7. 2009; www.politika.rs
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Kad-drndare-utihnu.lt.html
[85] Бета: Драгин најавио подстицајне мере за пољопривреднике,
http://www.naslovi.net/izvor/beta/1208701
[86] Чента изузета из закупа земљишта, РТВ, 17. 6. 2009; www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/privreda/poljoprivreda/2009_06_17/vest_137348.jsp
[87] За аренду само 2562 хектара; Грађански лист, 25. 6. 2009; www.gradjanski.rs
http://www.gradjanski.rs/navigacija.php?vest=45426
Пашић, Слободан: Продавали туђе њиве, 26. 6. 2009; www.novosti.rs
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=135&status=jedna&vest=149413&title_add=Prodavali%20tu%C4%91e%20njive&kword_add=katastar%2C%20zrenjanin
[88] Странци купују српске њиве: Глас јавности, 11. 2. 2006;
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/02/11/srpski/D06021002.shtml
[89] Ницовић има више хектара од Мишковића
[90] Лакетић, Милан: Странци ору војвођанску земљу; Пољопартнер, 4. 8. 2008; www.poljopartner.rs
http://www.poljopartner.rs/domace-vesti/stranci-oru-vojvodansku-zemlju.html
[91] Урошевић, Дејан: Држава и тајкуни сељацима остављају мрвице; Дневник, 10. 7. 2005;
http://www.dragas.biz/index2.php?option=com_content&do_pdf=1&id=516
[92] Ibidem.
[93] Скоро без Банаћана; Зрењанин 14. 5. 2009;
[94] Штрајк упозорења радника Баната, РТВ, 11. 6. 2009; www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/drustvo/socijalnapolitika/2009_06_11/vest_136184.jsp
[95] Пудар, Мирослава: Граде халу гладни и без плата; www.danas.rs
http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/grade_halu_gladni_i_bez_plata.41.html?news_id=163752
[96] Зрењанинска хала спортова званично отворена; РТВ, 30. 7. 2009; www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2009_06_30/vest_139468.jsp
[97] Мањак пара у банатским општинама; РТВ, 10. 7. 2009; www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2009_07_10/vest_141062.jsp
[98] Један водовод за два Итебеја; РТВ, 5. 7. 2009; www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2009_06_05/vest_135114.jsp
[99] Пудар, М: Буџет усвојен уз многе критике; Данас, 12. 6. 2009; www.danas.rs
http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/budzet_usvojen_uz_brojne_kritike.41.html?news_id=163846
[100] Пашић, Слободан: Зазиру и од ревизора; Вечерње новости, 6. 7. 2008; www.novosti.rs
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=135&status=jedna&vest=150275&title_add=Zaziru%20i%20od%20revizora&kword_add=zrenjanin
[101] Пудар, М: Остаје само ригорозна штедња; Данас, 12. 7. 2009; www.danas.rs
http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/ostaje_samo_rigorozna_stednja.41.html?news_id=166424
[102] Замрзавање инвестиција у Зрењанину; РТВ. 9. 7. 2009; www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/zrenjanin/2009_07_09/vest_140750.jsp
[103] Нема новца за обнову улица и водовода; Блиц, 7. 7. 2009; www.blic.rs
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=100666
Пудар, М: Киша зауставила машине; Данас, www.danas.rs
http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/kriza_zaustavila_masine.41.html?news_id=166185
[104] Реконструкција блница новцем Светске банке; РТВ, 5. 6. 2009; www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/drustvo/socijalnapolitika/2009_06_05/vest_135084.jsp
[105] Зрењанинска јавна предузећа у дуговима; Бизнис, 23. 5. 2009; www.biznisnovine.com
http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=35018
Пудар, М: у дуговима до гуше; Дневник, 25. 5. 2009; www.danas.rs
http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/u_dugovima_do_guse.41.html?news_id=162120
[106] Пудар, М: Ко ће плаћати а ко ће грејати; Данас, 24. 5. 2009; www.danas.rs
http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/ko_ce_placati_a_ko_grejati.41.html?news_id=161951
[107] А. Б. М: Скресали гасне марже; Вечерње Новости, 21. 5. 2009; www.novosti.rs
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=146266&title_add=Skresali%20gasne%20mar%C5%BEe
[108] Љ. Б: Последица раста набавне цене плина; Брађански лист, 10. 5. 2009; www.gradjanski.rs
http://www.gradjanski.rs/navigacija.php?vest=43000
[109] Ступар, Љиљана: Зрењанин жели да оснује универзитет, Блиц, 10. 6. 2009; www.blic.rs
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=96586
[110] М. П: Рачуни до гуше; Данас, 5. 5. 2009; www.danas.rs
http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/racuni_do_guse.41.html?news_id=160325
[111] фабрика воде у Зрењанину на дугом штапу; РТВ, 1. 2. 2009; www.rtv.rs
http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/zrenjanin/2009_02_01/vest_110626.jsp
[112] Љ.Б: Корито испуниле подземне воде; Грађански лист.
[113] Ibidem.
[114] Н. К. и Љ. С; Пет држава трује панонску лепотицу; 11. 5. 2009; www.blic.rs
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=91985
[115] Ступар, Љиљана: Плаћају казне не марећи за пречистаче; Блиц, 25. 5. 2009. www.blic.rs
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=94165
[116] Отимање у служби нове државе; Печат магазин, 28. мај 2009; www.pecatmagazin.com
http://www.pecatmagazin.com/2009/05/28/29maj-2009-2
Поповић, Александра. Стартовала војвођанска развојна банка; 24. 7. 2009. www.politika.rs
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Startovala-vojvodjanska-razvojna-banka.lt.html
Коста Чавошки | 
08 5th, 2009| 
ПРИЈАВИТЕ СЕ НА МЕСЕЧНИ БИЛТЕН