Погранична гарда Бангладеша

Док је председник Србије Борис Тадић у Пекингу објашњавао да је Кина – након ЕУ, САД и Русије — постала “четврти стуб” српске спољне политике, “други стуб” је предано наставио да ради на урушавању како српске дипломатске иницијативе тако и српског територијалног интегритета.

Наиме, у дану када се председник Србије састајао са својим кинеским колегом, недалеко одатле, у главном граду Бангладеша Даки, амерички амбасадор Џејмс Моријарти је одржавао лекцију тамошњoj министaрки спољних послова Дипу Мони.

“Опет сам потегнуо питање признања Косова од стране Бангладеша и затражио од Владе Бангладеша да призна Косово што је пре могуће”, изјавио је Моријарти након једночасовног састанка на којем је притисак Стејт департмента за легализацију отимања Косово и Метохије био главна тема.

Међутим, иако по критеријуму онога што су Брисел и Вашингтон урадили Србији када је у питању оркестрирање отцепљења Косова они никада не би заслужили да постану ослонци Србије, мене прича о “стубовима” српске спољне политике фасцинира и ван косовског контекста.

Дипу Мони, министарка спољних послова Бангладеша - ипак није признала независно Косово

Питам се, наиме, како ће Србија одржавати своје руске и кинеске “стубове” када, као чланица ЕУ, једног дана у складу са “Заједничком спољном и одбрамбеном политиком” буде морала да усклађује своје ставове са ставовима већине у Унији, која нема никакве политичке афинитете према Москви и Пекингу, и која користи сваку прилику да Русији и Кини пошаље по коју отровну дипломатску стрелицу.

Можда — попут актуелног “српског другог стуба” — Београд почне да ради против интереса целе конструкције?

Сумњам.