Пише: Александар Митић
Један од водећих светских стручњака за мировне студије, директор шведске Транснационалне фондације за истраживање мира и будућности (ТФФ) Јан Оберг, скоро две деценије прати, анализира и предлаже начине да се на Балкану дође до трајног решења међуетничких сукоба.
Јан Оберг
Његове оштре критике метода “успостављања мира” у региону га нису учинилe нарочито омиљеним у званичним круговима у Бриселу и Вашингтону, али су му зато врата многих научних институција на којима редовно предаје – од Јапана, преко Бурундија, до Аустрије – широм отворена, те је његово гостовање у Центру за студије мира Факултета политичких наука у Београду изазвало посебно интересовање.
Резултати његовог претходног боравка у Србији, у пролеће 2005. године, били су студија “Косовска решења” и учешће у вишегодишњем пројекту “Косовски компромис”, у којима је Оберг аргументима образлагао зашто независност не сме да постане једино могуће решење за статус јужне српске покрајине.
Ватрени противник “јединих могућих решења” и поборник компромиса и алтернатива, Оберг упозорава да је начин решавања статуса Косова још један доказ да је јавна политичка дебата у данашњем свету сведена на интелектуални минимум.
- У односу на ситуацију од пре 20 година, срж ствари, знање, анализа и озбиљна аргументација играју све мању улогу у односу на слогане, маркетинг и “произведене истине”. Говори нам се: “Немате избора, ми знамо шта је најбоље за вас”. Осамдесетих година се од нас тражило да правимо анализе за шведско Министарство спољних послова, за политичке партије у Данској. Од нас су тражили савете, учествовали су у семинарима да би се интелектуално добро припремили за свој посао. То више није случај. Политичари данас сматрају да знају скоро све, а за остало се ослањају на блиске саветнике. Интелектуализација политике се у великој мери смањила у последњих 30 година свугде у свету. На пример, у Европској унији, мањим земљама је тешко да дођу у Брисел и да кажу: “Хеј, имамо четири-пет добрих идеја” јер ће се одмах појавити Француска, Немачка или Британија с реакцијом у стилу “шта ви умишљате ко сте, већ смо одлучили шта ми хоћемо”. Мање земље данас углавном покушавају да се позиционирају у оквиру организација којима припадају, док су раније Швајцарска, Шведска, Финска или Аустрија обогаћивале политички процес јер су имале независне идеје.
Јан Оберг, скоро две деценије прати, анализира и предлаже начине да се на Балкану дође до трајног решења међуетничких сукоба. Његове оштре критике метода “успостављања мира” у региону га нису учинилe нарочито омиљеним у званичним круговима у Бриселу и Вашингтону, али су му зато врата многих научних институција на којима редовно предаје
Шведска ће председавати Европском унијом за пар недеља, од почетка јула до краја ове године. Колико ће она заиста моћи да утиче на спољну политику Уније ?
- Ако очекујете неке промене од Шведске, аргументацију за неку другачију безбедносну политику и принципе – заборавите на то. Шведска данас нема своју специфичност, своју јединственост, независно размишљање које је имала пре 20, 30 година када је била ватрени поборник међународног права, УН, нуклеарног разоружања, медијације. Тада смо у Шведској имали министра за разоружање и имали смо отворену дискусију о безбедности. Сада је то прошлост. Након што је Шведска приступила ЕУ, изгубљен је смисао за постојањем независне спољне политике јер су ту увек они већи који ће вам рећи шта је « реалност ».
Резултати његовог претходног боравка у Србији, у пролеће 2005. године, били су студија “Косовска решења” и учешће у вишегодишњем пројекту “Косовски компромис”, у којима је Оберг аргументима образлагао зашто независност не сме да постане једино могуће решење за статус јужне српске покрајине
Шта се то променило у Шведској ?
- Ствари су се промениле након убиства Олафа Палмеа, који је разумео значај Трећег света. Након приступања ЕУ, независност шведске спољне политике је постала ирелевантна. Шведска, иако није учествовала у бомбардовању ваше земље, јесте подржавала тај акт, као што је политички подржала и операције у Ираку и Авганистану. Сада смо међу највећим извозницима наоружања по броју становника. Шведска није више мировна земља, иако није агресивна као што је на пример Данска – нема окупационе трупе у Ираку и није учествовала у бомбардовању ваше земље.
Да ли постоје притисци да уђете у НАТО ?
Оберг: Након што је Шведска приступила ЕУ, изгубљен је смисао за постојањем независне спољне политике јер су ту увек они већи који ће вам рећи шта је « реалност »
- Званично нисмо у НАТО-у, али у стварности у последњих 10-20 година ми се интегришемо кроз Партнерство за мир, али и војно-индустријску сарадњу. Сва војна техника и електроника се производи у Америци, а ових дана се одржава највећа икада војна вежба у Шведској. Ради се о НАТО вежби, уз учешће Авакса и великих носача авиона. То је нешто што бих назвао « невидљивом интеграцијом » – она је « невидљива » у смислу да није званично подржана од стране Владе, није била део дебате у шведском друштву и у медијима. Али, корак по корак, шведски војници се шаљу у америчке школе и интензивирамо сарадњу. Ја бих волео мало демократије јер не верујем у безбедносну политику која није заснована на јавној дебати и на прихватању од стране јавности. Прогнозирам да ће за пет година или можда чак и раније, водећи политичари рећи да се Шведска не може бранити буџетом који имамо. Рећи ће : « Већ смо практично верени с НАТО, па је логичан наредни корак да се венчамо ». Велики проблем за поборнике чланства је то што је шведски народ ватрено против нуклеарног наоружања јер је 1950-их Шведска, као и бивша Југославија, одлучила да може да производи нуклеарно наоружање, али да то неће учинити. Оног дана када шведски политичари буду ставили на дневни ред пуноправно чланство у НАТО, имаће значајну опозицију у многим сегментима шведског друштва.
Да ли постоје алтернативе чланству Шведске и Србије у НАТО ?
- НАТО није решење за економску кризу, за еколошку кризу, за културну кризу, за кризу политичке демократије. НАТО би могао да буде добар за војне интервенције, за нуклеарни рат, за наметање милитаризације, за поновно наоружавање земаља као што је Србија, али не може да заштити свет. То је застарела организација коју је требало затворити у исто време када и Варшавски пакт. Требало је створити нове безбедносне и одбрамбене цивилне структуре. Требало је створити глобалну и људску безбедност уместо националне војне безбедности. НАТО још увек тражи своју мисију. Он може да се шири, а један од разлога за притисак на шведске политичаре је то што је наредни корак иде ка проширењу у поларном, северном региону Европе. Доћи ће до потпуног окруживања Русије.
Оберг: Након приступања ЕУ, независност шведске спољне политике је постала ирелевантна. Шведска, иако није учествовала у бомбардовању ваше земље, јесте подржавала тај акт, као што је политички подржала и операције у Ираку и Авганистану.
Да ли чланство у НАТО може да побољша безбедност Србије ?
- Уколико уђете у НАТО, добићете неку врсту заштите. Али, да ли неко озбиљан заиста мисли да ће Иран или Северна Кореја ракетама гађати Београд ? У ком случају би постојала та заштита ? Окупације од стране Хрватске ? Ко би извршио ту инвазију на Србију коју би НАТО могао да спречи ? Друго, уколико будете унутар НАТО-а, остатак света, то јест преко 160 земаља, ће вас гледати као савезника САД, а као што знате, свету је мука од америчког империјализма. То ми кажу људи широм света, студенти, политичари, дипломате, интелектуалци. У Јапану, који је савезник САД, већина људи се противи америчкој политици према тој земљи. Елите јесу проамеричке, али људи нису. Зато кажем, организујте праву дебату о овом питању. Ако то не учините, нека маркетиншка агенција и притисак са Запада ће натерати људе овде да кажу « да » НАТО-у свега 10 до 15 година након што вас је бомбардовао. Имаћете негативне ефекте, укључујући веће трошкове, те слање ваших момака у далека места у којима би Алијанса желела да се бори, као што су Авганистан и Пакистан. Имаћете НАТО трупе, базе, вежбе, и делићете одговорност за могућност коришћења нуклеарног наоружања. То је кључно питање јер је НАТО нуклеарна алијанса.
Оберг: НАТО није решење за економску кризу, за еколошку кризу, за културну кризу, за кризу политичке демократије
Ван НАТО, могли бисте да постанете нов тип актера у људској безбедности. Могли бисте да отворите мировне академије и обучавате међународне званичнике да постану медијатори и решавају сукобе у другим регионима. Могли бисте више да подржавате УН, ОЕБС, били бисте виђени у Трећем свету као мировна земља и земља која помаже решавању сукоба.
Како Србија може да искористе алтернативу НАТО-у ?
- Тако што Србија неће само рећи « не » НАТО-у већ ће рећи и « да » нечему другом што ће бити од помоћи НАТО-у, УН, ОЕБС-у, Трећем свету. Како ће изгледати свет за 10-15 година, након евентуалног уласка Србије у НАТО ? Кина ће бити најважнија економска земља на свету, Европа ће бити мањина у свету, технолошка динамика неће долазити само са Запада. Моје предвиђање је да ће оног дана када Србија уђе у НАТО, ова организација бити ближе свом нестанку. То ће бити све ирелеватнија организација. Оно што је неопходно је да снажније подржимо УН. Не заборавите да Србија и бивша Југославија још увек имају велико име у свету. Многи се сећају политике бивше Југославије и њених добрих односа са земљама Трећег света. Србија би могла да научи од тог модела, он је још увек релевантан.
Оберг: Моје предвиђање је да ће оног дана када Србија уђе у НАТО, ова организација бити ближе свом нестанку
Где видите нове изазове за мир у свету ?
- Ја често говорим о « 5К » – пет криза. Прва је глобална економска криза која ће бити с нама деценијама. Ово није кризни талас, већ структурни проблем. Друга је криза демократског дефицита, чак и у водећим демократијама, погледајте само очајну излазност на изборима за Европским парламент. То је огроман проблем. Трећа је еколошка криза везана за климатске промене. Четврта криза је претерана милитаризација, а пета је културна криза – на пример сукоб између хришћанства и ислама. Ових пет криза нас угрожавају све. Или ћемо изабрати да искористимо све наше интелектуалне и друге ресурсе да бисмо се суочили с њима или ћемо имати огромне проблеме. Морамо да пронађемо глобална решења за безбедност свих нас, а НАТО није одговор.
(Kраћа верзија интервјуа објављена је у НИН-у).
ПРИЈАВИТЕ СЕ НА МЕСЕЧНИ БИЛТЕН